Učiteljica Lela i njeni đaci su uzor celoj Srbiji

septembar 15, 2017

U jednom od tekstova koje smo nedavno objavili bilo je reči o tome kako se obrazovanje u Srbiji zasniva samo na entuzijazmu i borbi pojedinaca. I to je potpuno tačno. Samo što ni sami nismo znali koliko je takvih entuzijasta u našem obrazovnom sistemu. 
Jedna od njih je Vesela (Lela) Mačkić, koja od 2014. godine radi u OŠ „Ivan Gundulić” na Čeneju i trenutno je učiteljica đacima drugog razreda. Lela je mama, učiteljica, polumaratonac, veliki pobornik zdrave ishrane. Ona je svoje đake, tek osmogodišnjake, naučila nečemu mnogo važnijem od onoga što plan i program propisuju – da sami zasade, neguju, odgaje i uberu hranu, da zavole zdravu hranu, da se poštuju i vole međusobno, da vode računa jedni o drugima i da cene ono što im priroda daje.
Lela, kako je sve počelo? Kako je nastala i rasla vaša bašta i čega sve u njoj ima?
Sve je počelo u učionici. Posmatrajući svakodnevno svoje đake prvake primetila sam da pojedini đaci dolaze u školu, a da nisu doručkovali ili ručali, nose užinu u vidu grickalica, gaziranih sokova, kroasana. Zapravo sve ono što nema zadovoljavajuće nutritivne vrednosti već samo prazne kalorije bez dovoljno vitamina i minerala koji su potrebni da bi deca imala energije. Želeći da utičem na njihove prehrambene navike, u dogovoru sa njima, uveli smo plakat zdrave užine gde su se beležili dani kada je neko od njih doneo i jeo zdravu hranu. Kako takmičenje na decu deluje podsticajno, oni su vrlo brzo počeli da donose voće i povrće za užinu i tako su u našu učionicu „ušetale” jabuke, šargarepe, banane, heljdine pločice, smućkano voće i povrće, integralne palačinke, bademi, lešnici, aronija, maline, karfiol, brokoli…

Svaki dan naša zdrava inicijativa je dobijala sve veću dimenziju i tako smo polako u celu priču uključili roditelje. Sazvan je roditeljski sastanak, predočen je plan aktivnosti oko uređenja dela dvorišta i stvaranja naše male bašte.
Okupili smo se jedan vikend svi u dvorištu škole i posejali rotkvice, spanać, rukolu, blitvu, šargarepu, luk, krastavac, papriku, cveklu, kupus, jagode, maline, bosiljak, peršun, zdravac, jagorčevinu, ruzmarin, lavandu, matičnjak, žalfiju, mentu. Učenici su svakodnevno obilazili baštu i za par nedelja već smo mogli da uživamo u plodovima sopstvenog rada.
Čija je bila inicijativa i kakva je bila reakcija roditelja i đaka, a kako reaguju kolege?

Inicijativa je bila moja, ali moram naglasiti da sama ovaj projekat ne bih mogla da realizujem. Veliku podršku i pomoć, od samog početka, imala sam od roditelja, a i imam je još uvek. Naravno u celokupnom radu veliku podršku pružaju mi kolege, od kojih bi svako mogao svoju priču da ispriča, i porodica koja ima razumevanja za sve moje ideje. 
Kroz sam projekat đaci su svakodnevno povezani sa prirodom, uvideli su važnosti agrikulture u životu ljudi. Svakodnevno radeći u bašti učenici su, za uzvrat, dobijali nutricionistički zdrav obrok. Takođe su posmatrali biljke i njihov rast kao i uticaj prirodnih izvora energije i prirodnih pojava na njihov razvoj (prirodne nepogode koje su nas zadesile u toku marta: grad, sneg, kiša, oluja). Naročito im je bilo zanimljivo da traže puževe, gliste, rovce, tako da smo većinu lekcija iz Sveta oko nas realizovali upravo u bašti.
Vrlo često su nam se u toj aktivnosti priključivali i drugi nastavnici, pojedini su davali predloge šta bi mogli još da posadimo, donosili seme ili pomagali prilikom čupkanja trave.
Kako su podeljene dužnosti oko bašte?

Deca su svakodnevno imala obaveze da zaliju biljke, čupaju korov, rasađuju. Vikendom su se dogovarali i pravili smene ko će kad biti zadužen za zalivanje. U početku smo samo mi to radili, ali vrlo brzo su stariji učenici izrazili želju da nam pomažu. To je, zapravo, kasnije postao omiljeni kutak svih đaka škole i jedan od načina za motivisanje učenika da čuvaju školski prostor, jer narušavanjem izgleda školskog dvorišta pokazivali bi da zapravo ne cene sopstveni rad i trud.
A tokom raspusta? Kako ste održali baštu u tom periodu?
Uglavnom su dolazili učenici koji žive u blizini škole i sve je bilo na dobrovoljnoj bazi. U avgustu su u bašti sazreli cvekla i paradajz. Sad čekamo da se završe veliki poslovi na njivama pa ćemo pripremiti zemljište za jesen i dogovaramo se šta ćemo saditi za sledeću godinu. 
Kako đaci reaguju na ideju zdrave hrane i kako ste ih motivisali da je zavole i umesto slatkiša kao bolje rešenje za užinu prihvate voće i povrće?
Kako bi ih motivisala da zavole zdravu hranu organizovala sam i jednu radionicu sa nutricionistkinjom Monikom Vargom i ona nas je kroz jednu igricu naučila da treba da jedemo dugu. Da bi duga bila lepa potrebne su joj sve njene boje, tako je i našem telu potrebno da unosi hranu različitih boja kako bi bilo zdravo i imalo energije. Učenici su onda imali prilike da uživaju u velikim aranžmanima od voća i povrća i na taj način smo im pokazali da hrana može lepo i da izgleda osim što je prijatnog ukusa i puna vitamina. A kako u razredu imamo učenicu sa dijabetesom, imali smo i predavanje o tome šta je to dijabetes i kako hrana može da pomogne da se naša Maša oseća bolje.
Naravno kroz ceo proces zdrave ishrane prolazila sam zajedno sa njima. Isprobavali smo razne „zdrave grickalice“ iz prodavnica zdrave hrane, jeli integralne hlebove sa paprikom i krastavcem, proje sa zeljem i slično.

Fizička aktivnost je naravno obavezan pratilac zdravog načina života. Kada je lepo vreme trčimo napolju i redovno imamo tri puta nedeljno časove fizičkog vaspitanja u sali. Srećni smo što imamo veliku novu fiskulturnu salu i mogućnost da je koristimo za svaki čas fizičkog.

Pomaže li vam još neko i da li bi vam značilo da se neka kompanija javi i pruži podršku?
Što se tiče samog projekta, on je finansiran od strane roditelja i mene. Međutim, kad smo počeli da uređujemo dvorište dobili smo poziv od škole „Milan Petrović“ na Čeneju da ih posetimo u cilju edukacije. Tom prilikom ne samo da smo naučili puno o načinu sadnje, rasađivanju i negovanju biljaka nakon rasada, već smo dobili na poklon i mnogo začinskog bilja i cveća.
Mi bismo voleli da u nekoj bliskoj budućnosti imamo jedan mali plastenik gde bismo gajili jagode, ali to je za sada samo u fazi ideje.
Vi ste sportista, pobornik zdrave ishrane i trudite se da prenesete to i na svoje đake. Odakle tolika motivacija?
Motivacija su mi upravo deca. Oni zaista na jedan potpuno neiskvaren i iskren način iskazuju svoju zahvalnost za sve što lepo činimo za njih.  

Ove godine smo, recimo, uspeli da sredimo našu učionicu, okrečimo je, sami smo farbali klupe, a u saradnji sa roditeljima, profesorkom engleskog jezika, Gordanom Damjanac, i direktorkom škole, Lidijom Radulović, obezbedili smo sredstva iz donacija od strane tri kompanije za kupovinu pametne table, projektora i bele table. Uredili smo kutak za čitanje u našoj učionici u čemu su nam pomogli drugari iz naše matične škole. Učenice sedmog razreda su sa profesorkom likovnog vaspitanja Snežanom Mandić dva dana oslikavale mural u našoj učionici, a u planu je i oslikavanje dela zida u bašti. Trudimo se svakodnevno da prednost toga što naša škola ima dva objekta maksimalno iskoristimo kroz zajedničke radionice, pa i ovaj projekat – zdrava ishrana. Tako smo i 500 kg organskih jabuka koje smo dobili na početku školske godine podelili sa drugarima iz matične škole „Ivan Gundulić“.
Šta za vas znači biti učitelj? Očigledno je to mnogo više od pukog predavanja lekcija i birokratije koja prati taj posao.
Biti učitelj je jedan zaista divan poziv. Raditi sa decom je za mene pravo bogatstvo i privilegija. Roditelji nam daju nešto najvrednije što imaju i prepuštaju nam da zauzmemo jedno veoma važno i odgovorno mesto u njihovim životima. Kroz proces obrazovanja i vaspitanja mi posmatramo kako ta deca odrastaju, sazrevaju i postaju samostalni članovi društva spremni da ovaj svet promene na bolje.
Kako bi svoje vrednosti i potencijale maksimalno razvili trudim se da svojim đacima pružim podršku ne samo u školi nego i kroz vannastavne aktivnosti. Pratim ih na razna takmičenja, kulturno umetnička dešavanja i radujem se sa njima svakoj osvojenoj medalji ili peharu.
Za kraj mi ostaje samo da napišem citat sa majice koju sam dobila od svoje učenice 1. septembra: „Ja sam učitelj, a koja je tvoja supermoć?“
Intervju vodila: A. C.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Jedan komentar na "Učiteljica Lela i njeni đaci su uzor celoj Srbiji"

  1. Mateja kaže:

    A ja normalan ne mogu da dobijem posao…

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama