Учитељица распаковала дар после 33 године

јун 12, 2016

Учитељица у пензији Мира Радевић (83) из Српца, доживела необично подсећање на своје ученике. У ормару пронашла поклон: тадашњи ђаци јој поклонили књигу, Андрићеву “На Дрини ћуприја” са посветом и златан ланчић
rs-uciteljica_620x0
ПОЗНАТА србачка учитељица у пензији, Мира Радевић (83), извела је 35 генерација ученика од првог до четвртог разреда и у заслужену пензију отишла пре 30 година. На необичан начин ових дана се присетила своје каријере. У ормару је пронашла поклон који су јој ђаци уручили пре 33 године (књигу Иве Андрића, “На Дрини ћуприја” са потписима ђака, и унутра златни ланчић).
Децу је учила да пишу и читају, најпре у србачком селу Пријебљези, потом у чешком селу Нова Вес, Кобашу, а најдуже у родном Српцу. По надарености ђака у посебном сећању остала јој је генерација са 29 ученика, која је 20. јуна 1983. године завршила четврто два у градској основној школи у Српцу. А, управо са њима, десило се нешто што ни сама себи не може да објасни.
– Неколико месеци провела сам код ћерке Весне у Београду. Дошла сам ових дана у Србац и решила да генерално пречистим стан. У једној од највиших фиока у плакару у ходнику нашла сам најлон кесу са некаквим поклоном. Када сам га отворила, угледала сам књигу “На Дрини ћуприја”, што ме зачудило, јер све књиге држим у богатој кућној библиотеци у дневном боравку, у којој су сабрана дела Андрића, Ћопића, Толстоја, Достојевског… Када сам отворила књигу, на унутрашњој страни корице видим потписе свих ученика са тадашњим надимцима. Али, то није било све. У средини књиге нашла сам лепо запакован златни ланчић са великим привеском у виду лептира, са посветом “Драгој учитељици Мири од ученика 4-два разреда”. Села сам и од радости се добро исплакала, питајући се како ми се могла десити ова заборавност, али и срећа да нађем поклон који је запакован пре 33 године – прича учитељица Мира.
Ацо Ђекић, дипломирани политиколог, који станује у истој згради са бившом учитељицом, био је њен ђак.
– Учитељица Мира нам је остала у сећању по упорности да од нас створи писмену децу. И данас се сећам њених упутстава за писање привх линија: “Коса – танка, усправна – дебела”, па је већина нас тада имала рукопис који се могао назвати краснопис који смо касније на даљем школовању искварили – каже овај 44-годишњак.
Учитељица каже да је рад у просвети племенит, одговоран и тежак посао и да је у њено време неко био мудар када је женама одредио цензус 35 година за рад у учионици.
ПОШТОВАНА И ПРИЗНАТА
За рад у просвети Мира Радевић је више пута награђивана и похваљивана, а највећа су јој признања, како каже, избор за посланика у тадашњу Скупштину БиХ, признање за Дан општине Србац са златником на коме је утиснут лик Јосипа Броза Тита и друга. Са супругом Ђуром, професором географије који је преминуо пре 14 година, има ћерку Весну која је завршила Филолошки факултет у Београду, где живи и ради.
 
Извор: Новости

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама