Драги родитељи,
Ових дана је почео упис деце у школу. Ускоро вас очекују обавезни лекарски прегледи, вакцине и тестирање ваших ђака првака. Предлажем вам да док обављате све те неопходне активности са својим малишанима направите и једно путовање кроз своју прошлост, заједно са њима. Ове активности нису обавезне, али ће будућим првацима бити важна подршка у овом тренутку.
Пронађите свој албум са старим, можда заборављеним фотографијама из времена када сте ви били у вртићу и школи и крените. Причајте им шта сте ви тада радили у вртићу, чега сте се играли, каква вам је била васпитачица, како су вам се звали најбољи другари, које су играчке тада биле актуелне, која сте правила ви тада поштовали, треме коју сте осетили пред важну приредбу, у кога сте се први пут заљубили и свега чега се сетите из тог времена. Пустите и њих да са вама поделе своја искуства, осећања, пажљиво их слушајте и заједно приметите шта се све променило. Уживајте у овом путовању све док ваш малишан показује интересовање, а онда се присетите поласка у школу.
Наставите ово путешествије кроз успомене и имајте на уму да се сада ваше дете припрема за нешто ново, непознато, што га тек чека, што га радује, а помало или мало више плаши и буди неке несигурности. Имајући ово на уму причајте им о томе како сте се ви сусрели са својим страховима и несигурностима, ко вам је у томе помогао.
Шта вас је бринуло и како сте то решили? Коме сте се обратили за помоћ? Како су ваши родитељи били ту за вас у тим моментима? Причајте им о свом пријему првака, о својој учитељици и како сте упознали и стекли школске другаре за цео живот. Подсећам вас да какво год да имате мишљење и искуство са тренутним школством причате својој деци позитивно о школи и учитељици. Пустите их да вас што више питају и одговорите на сва њихова питања. Како сте се носили са школским задацима, обавезама, кога сте питали када нешто не знате, како сте тражили помоћ када се посвађате са другарима или вас неко дете удари, а како сте научили да се из неких ситуација једноставно склоните.
Прошетајте са својом децом до њихове школе, упознајте полако пут до ње, прошетајте по дворишту и уђите унутра уколико је могуће. Све ово биће ослобађајуће за њих и умањиће страхове који постоје. А онда заједно бирајте радни сто, столицу, прибор за школу и полако опремајте њихов кутак за учење и израду домаћих задатака. Потрудите се да тај кутак има довољно светлости и пружа мир који ће им бити неопходан за задатке који следе. Нека тај радни простор и пре поласка у школу буде место где ће обављати неке активности (цртање, листање књига, слагање слагалица, игре пластелином, сецкање маказама и сл.).
Дете на овај начин стиче навику да свој школски прибор држи на месту и да има свој радни простор удаљен од телевизора, телефона и свега што може да га омета у раду.
Док дете ужива у свом новом радном простору ви обавите разговор са собом. Питања која вам могу бити од помоћи су:
Да ли је моје дете самостално у јелу, облачењу и обувању, употреби тоалета?
Да ли само везује пертле, откопчава и закопчава рајсфершлус, дугмиће?
Да ли је моје дете одговорно за своје играчке, књиге, одећу?
Да ли и како одговара на садржаје и задатке које добија од васпитачице у вртићу?
Да ли је способно да одложи задовољење својих потреба (да истрпи, стрпљење)?
Да ли и како решава конфликте са вршњацима?
Да ли моје дете успешно контролише своје емоције?
Шта ако је одговор на неко од ових питања Не? Ништа страшно. Има још времена до 1. септембра, па помозите свом детету да савлада и те развојне задатке. Пружајте му помоћ и подршку тамо где изостаје потпуна самосталност. Храбрите га, помозите, али не радите уместо њега. Похвалите дете кад год уложи неки труд, похвалите свако понашање усмерено на самосталност и преузимање одговорности. И верујте у њега. Одговорност ћете најлакше развити кроз обавезе које ће дете имати у кући, наравно у складу са узрастом.
Задужења унутар куће треба да служе томе да дете постаје самосталније и одговорније и преузме бригу о стварима за које је способно. Ако је дете већ као мало способно да брине о својим играчкама, сигурно је способно и да мисли о томе да ли је понело све што му је потребно за школу и да ли је урадило свој домаћи задатак. И верујте у његове потенцијале. Помозите им да вежбају стрпљење тако што ћете одложити задовољење њихових потреба (не све сада и одмах), да сачекају мало дуже од онога што тренутно могу. И верујте да могу.
Играјте се са децом друштвених игара и инсистирајте на поштовању правила. Не попуштајте и ако се љути када не победи. Важно је да дете научи да свуда постоје нека правила која се морају поштовати и важно је да научи да прихвати пораз и победу. И верујте да може. Распитајте се код васпитача како се ваше дете сналази у колективу, како се уклапа, како решава конфликте. Позитивно говорите о васпитачу, а за све недоумице и неспоразуме обратите се њему лично без присуства детета. Он је тај који већи део дана проводи са вашим дететом и може му помоћи да развије социјалне вештине. И верујте да може.
И, ето, тако ћете и ви и ваше дете спремни дочекати 1. септембар. И ако све обавите како треба неки од вас се могу у септембру сусрести са регресијом. Вероватно сте већ су чули за тај израз или се сусрели са тим на неком ранијем узрасту. А шта се у ствари дешава? Услед страха и несигурности од нових захтева, људи, ситуација, очекивања и сл. могуће је да дете почне да се понаша и функционише незрелије, незаинтересованије, неодговорније, као да се вратило на нижи узраст. Дете није заборавило све што је научило. Све вештине и знања поседује и даље, али су оне тренутно паралисане.
И шта ћемо сада? Да смањимо захтеве, испишемо га из школе, љутимо се на њега, преузмемо његове обавезе… НЕ. Ништа од тога .Најпре да разумемо шта се догодило, а онда уз пуууно стрпљења и љубави подржимо дете. Храбримо га и подсећамо да верујемо у њега и да оно све то може. Ако баш запне будите ту за дете и уз њега. И проћи ће. Неће свако дете ући у регресију, нити свака регресија изгледа исто, али је рецепт исти: стрпљење, разумевање, подршка и љубав. Изградите базу емоционалне сигурности којој ће се ваша деца враћати када наиђу потешкоће.
Полазак у школу прославите свечаним ручком, свечано се обуците, припремите поклон за вашег првака, нека породица буде на окупу и нека то буде за ваше ђаке прваке стварно дан за памћење. Срећно!
Аутор: Јелица Јакшић, учитељица и психотерапеут у едукацији