Osnovci „zavisni“ od privatnih časova
Podaci Zavoda za statistiku pokazuju da u Srbiji svaki četvrti đak odlazi na plaćene časove, ali ne, kao nekad, iz matematike, srpskog i stranih jezika, već iz većine predmeta
NEKADA su roditelji krili da deci plaćaju privatne časove, a činili su to retko – pred kontrolni zadatak ili kada već „đavo odnese šalu“, pa đak mora na popravni ispit. Danas je, čini se, za skrivanje podatak da mališan nema pomoć privatnog nastavnika. I to ne ponekad, nego tokom čitave školske godine. Podaci Zavoda za statistiku pokazuju da u Srbiji svaki četvrti đak odlazi na plaćene časove, ali ne, kao nekad, iz matematike, srpskog i stranih jezika, već iz većine predmeta. Još više dilema se „razlistava“ pred činjenicom da se ova pojava masovno raširila kod mališana od prvog do četvrtog razreda osnovne škole. Da li je ta slika samo odraz mode ili bi je trebalo „proglasiti“ krivom, a krivicu potražiti u obrazovnom sistemu, nastavnicima, roditeljima, deci, i kako je to bilo nekad, za „Život plus“ govore Marija Živanov, učiteljica u penziji i Ivana Domian, mlada učiteljica.
– U vreme kada sam ja radila, privatni časovi su bili izuzetak, a ne pravilo – kaže učiteljica Marija. – Većina nastavnika je učenicima pružala maksimalnu pomoć na redovnoj, ali i na dopunskoj nastavi. Ona je bila obavezna jednom nedeljno, s tim što smo je po potrebi držali češće, naročito kada je na red dolazilo složenije gradivo iz matematike. Usmeravali smo đake da budu kolegijalni i da uspešniji vežbaju sa drugarima kojima je neki predmet teže išao. Bilo nam je važno da usvoje ono što je planom i programom predviđeno, a nije uvek bilo lako. Danas je, čini se, sve drugačije. Prihvatila bih da je jedno od objašnjenja – zahtevnije gradivo, opterećenost nastavnika brojnim formalnostima ili nezgodno radno vreme roditelja.
Jasno je da se u međuvremenu nešto promenilo, ali pitanje je – šta? Učiteljica Ivana kaže da nastavni plan i program nije mnogo izmenjen u odnosu na vreme kada je i sama sedela u školskoj klupi, ali da sve drugo jeste, i to drastično.
– Obrazovni sistem ne može adekvatnom brzinom da isprati promene koje su usledile – tvrdi Ivana. – Deca savremenog doba su naučena da su im informacije lako dostupne i da na sva pitanja brzo dođu do odgovora. Takav doživljaj stvarnosti neretko kod njih neguje nestrpljivost i nemotivisanost ako se na nagradu dugo čeka. Naš obrazovni sistem je zamišljen da se radom i vežbanjem kod kuće znanje učvršćuje, a upravo to izostaje. U sistemu prebacivanja odgovornosti, niko nije kriv za to. Ako deca ne uspevaju sa lakoćom da ispune postavljene standarde, a roditelji rade do kasnih sati, onda je logično da se obraćaju za pomoć sa strane.
POTREBNE NOVE METODE
SAGOVORNICE „Života plus“ ističu da bi rešenje moglo da se nađe u osmišljavanju novih metoda učenja ili opremanju učionica u kojima bi učenici kroz igru i zabavu usvajali nove pojmove i razvijali svoje sposobnosti. Na taj način bi i oni i nastavnici bili motivisaniji za rad, jer bi se išlo u korak sa zahtevima savremenog društva, a potreba za dodatnim časovima bi se smanjila.
Mnogi prst krivice upiru upravo u roditelje koji su sve manje voljni da rade sa svojim osnovcima, pa grižu savesti „peru“ tako što im skupo plaćaju časove ili intervenišu kad god dete dobije lošiju ocenu, čineći da se ono oseća prezaštićeno, a samim tim i spremno da se neprimereno ponaša u školi. Učiteljica Marija kaže da ako već nešto treba da im se zameri, onda je to izmenjen odnos prema nastavnicima.
– Čini mi se da su roditelji nekada imali više poštovanja prema nama, što se direktno reflektovalo na odnos đaka prema učiteljima, koji nas se nisu plašili, ali su poštovali ono što se dogovorimo, a sada se ponašaju kao da mi treba da se pribojavamo njih. Promenio se i stav učitelja prema učenicima, koji je sada više „eks katedra“ (autoritativan). Mi smo negovali strog, ali blizak odnos, u kojem nije bilo prisile, nego dogovora. Ako neko ne uradi domaći, bili smo spremni da bez povišenog tona i naredbe sa njim sedimo posle časova da bi napisao zadatak i shvatio da mu je lakše kada na vreme izvršava obaveze – objašnjava Marija.
Sagovornice se slažu da roditelji danas iz velike ljubavi, ali i iz neznanja, pokušavaju na sve načine da zaštite decu, i to pod izgovorom: „Da se oni ne muče“. Zato umesto njih rade domaće zadatke ili ih upućuju na redovne privatne časove, čineći im neretko „medveđu uslugu“. Deca se opuste, na redovnoj nastavi isključe mozak, jer znaju da će sve nadoknaditi sa privatnim učiteljem, a na duže staze postaju nesigurna u sebe, „zavisna“ od pomoći u učenju i nesamostalna.
– Ali, s druge strane, treba naglasiti da u našim školama sede mnoge prepametne i predivne duše, i treba pohvaliti roditelje koji su pred silama mašinerije zvanom „žurba“ bar na trenutak zaustavili kazaljke i seli pored svog deteta, provozali sa njim krug na biciklu, odigrali fudbal ili mu pročitali bajku pred spavanje – završava Ivana.
Tatjana Loš
Izvor: Novosti