Vaspitanje potiče iz kuće, a pretpostavlja se da roditelji to rade najbolje što znaju. Međutim u vrtićima je zaposleno stručno osoblje počev od vaspitača, pedagoga i psihologa koji na stručan i edukativan način prilaze radu sa decom. I iako deca koju čuvaju bake i deke imaju mnogo ljubavi i pažnje, ako u vrtić ne krenu od treće ili četvrte godine, oni gube priliku da na vreme nauče kako funkcioniše grupa, tim, da se osamostale, steknu radne navike i razviju određene veštine koje će im koristiti i kad odrastu.
Kao učiteljica, imala sam priliku da radim i sa decom koja su krenula u vrtić „na vreme“, ali i sa onima koji nisu pohađali ni predškolsko dok nije bilo obavezno. Ovi prvi, definitvno, u školu stignu spremniji za ono što ih tamo čeka.
Deca u vrtiću stiču osobine koje će im koristiti kroz život
Neosporna činjenica je da deca u vrtiću stiču osobine koje će im biti korisne kroz ceo život. Postaju društvenija i komunikativnija, stiču radne navike, samostalnost i samosvesnost.
Istovremeno razvijaju empatiju, intelektualne kao i mnoge druge sposobnosti koje su od ključnog značaja za dalji život.
Deca u vrtiću postaju društvenija i komunikativnija
Potreba za socijalizacijom kao i deljenje prostora sa drugima je posebno uskraćeno deci koja ne pohađaju vrtić. Deca u vrtiću postaju društveno odgovorne osobe, razvijaju empatiju, uče se da dele sa drugima i da eliminišu sebičnost.
Zahvaljujući vaspitačima, u vrtiću dete uči da nije važno samo šta kaže već na koji način kaže, odnosno kako se obraća drugima.
Stiču radne navike
Deca u vrtiću mnogo pre nego kod kuće stiču radne navike kroz usmerene aktivnosti. Istovremeno, zahvaljujući vaspitačima deca se uče poštovanju pravila razvijajući intelektualne, kognitivne i motorne sposobnosti.
Stiče se samostalnost i samosvesnost
U vrtiću se deca uče samostalnosti, jer obavljaju radnje kao što su oblačenje, obuvanje, održavanje lične higijene bez mnogo pomoći (što je retko slučaj sa decom koju čuvaju bake i deke). Ovo ne samo da predstavlja potvrdu njihove ličnosti već podstiče samopouzdanje kao i sveukupno zadovoljstvo samim sobom. Deca na taj način postaju samosvesna stvarajući pozitivnu sliku o sebi.
Razvijaju empatiju, intelektualne i druge sposobnosti
Deca u vrtiću pre nego bilo gde drugde razvijaju empatiju i grade zaštitnički stav prema mlađoj deci. Osim toga, stiču i prva saznanja o svetu kojim su okružena, kreiraju svoje prve crteže, uče da odgovaraju na postavljena pitanja i bave se fizičkim aktivnostima. A sve ovo utiče na razvoj intelektualnih, kreativnih i motornih sposobnosti.
Deca u vrtiću se samostalno hrane
Deca koja idu u vrtić mnogo pre nauče da pravilno drže pribor za jelo i da ga koriste. Neretko se dešava da decu koja su u kući hrane roditelji kako bi bili sigurni da su dovoljno pojeli.
Samim tim ta deca dosta kasnije nauče da koriste pribor u poređenju sa svojim vršnjacima koji idu u vrtić. A dete će svakako biti ponosno na sebe i osećaće zadovoljstvo zbog samostalnosti.
Deca uče da se sama presvlače
U vrtiću se deca osamostaljuju shodno uzrastu, tako da je samostalno presvlačenje jedno od prvih umeća koje savladaju. Osim presvlačenje za popodnevni odmor, deca u vrtiću sama oblače jaknice i obuvaju se kada izlaze napolje. U kući ih obično roditelji oblače i obuvaju, a ukoliko ih čuvaju bake i deke podrazumeva se da oni to rade. Istina, oni sve ovo rade iz najbolje namere ne shvatajući da tako sputavaju detetovu samostalnost.
Strpljivo čekaju u redu
Deca se u vrtiću uče strpljenju bilo da čekaju da dođu do neke igračke, ili do užine ili da sačekaju red kako bi oprali ruke pre obroka. Na taj način deca uče da ne može sve odmah i sad, a to im je izuzetno važna lekcija za ceo život. Za razliku od vrtića u kući je sve podređeno detetu tako da ono ima prioritet u svemu. A to dovodi do toga da deca budu nestrpljiva, što se kasnije kroz život veoma negativno odražava.
U vrtiću deca uče da dele i da ne budu sebična
Jedna od prednosti vrtića je i ta što deca usvajaju model ponašanja. Zapravo, shvataju da nemaju samo oni želje i potrebe već i da njihovi drugari žele isto to. Osim sopstvenih potreba postaju svesna i potreba drugih, tako da sa drugarima rado dele igračke, bojice, slatkiš i slično. Na taj način se uče da ne budu sebična, a tako se stvara osećaj zajedništva. Istovremeno razvijaju i kritički stav i znaju da zameraju nekome ko ne pokazuje takve osobine. Ovo je naročito važno za decu koja nemaju braću ili sestre.
Uče da pomažu drugima
Ono što je posebno bitno je da razvijaju kolektivni duh i uče da priteknu drugarima u pomoć, ali i da zatraže pomoć kada je neophodno. Nepogrešivo primete kada je neko spreman da im pomogne i osećaju zahvalnost zbog toga. Takođe, ukoliko im se poveri neki zadatak, recimo da pomognu drugarima iz mlađe grupe ili drugu iz svoje grupe kod deteta to stvara osećaj ponosa. Ne samo da će biti ispunjeno i srećno što je u situaciji da pomogne drugom, već na taj način gradi samopouzdanje i samopoštovanje.
Deca u vrtiću uče da nisu uvek u centru pažnje
Kvalitetna komunikacija sa decom je veoma važna. Mala deca su najčešće naviknuta da su u centru pažnje u kući posebno ako ih čuvaju bake i deke. Divno je naučiti dete da voli sebe, da ne bude stidljivo ali granice moraju da postoje. Neretko se dešava da ukoliko se detetu učini da nije u centru pažnje u datom momentu nastupa negodovanje. U vrtiću to nije slučaj. Deca se uče da ne mogu da rade šta hoće, da pričaju šta hoće i kad hoće. Najpre nauče da se kulturno ponašaju, lepo ophode i uvažavaju sagovornika.
Ovde su iznete samo neke od prednosti vrtića, a mnogo ih je. Priznaćete i sami da je za pravilno formiranje detetove ličnosti izuzetno važan boravak u vrtiću. Osim što najveći deo vremena provedu u društvu vršnjaka, deca se socijalizuju i imaju osećaj pripadnosti vršnjačkoj grupi još od najranijeg uzrasta.
Autor: Slavica Bijelić, učiteljica
Sve ovo stoji, međutim, deca u vrtiću takođe dele i bolesti, pa se u praksi svodi na to da dete dve nedelje ide u vrtić, a nedelju dana se leči. Na žalost, u vrtićima se ne primenjuje pravilo da bolesno dete ne dolazi, niti im se meri temperatura na ulazu, a sve zbog toga što ima „nezgodnih“ roditelja, pa da im se ne bi zamerilo. Takođe, vaspitačice i drugo stručno osoblje ima veliki broj dece u grupama, pa od tog stručno rada vema često ne bude ništa, ili se deci puste crtani filmovi. Supruga mi je vaspitač, znam tačno o čemu pričam. Te sirote preopterećene žene jedva uspevaju da pozavršavaju najosnovnije sa decom i glavna briga im je da se neko ne povredi. Supruga je imala slučajeve da je radila u grupama predškolaca gde deca na znaju nijednu pesmicu, npr. Deca u grupi uče socijalne veštine, ali takođe uče i da otmu, gurnu, ujedu, itd…
Daleko od toga da sam protiv vrtića, taman posla, ali uvek treba sagledati i drugu stranu medalje, zar ne?
Preporučujem vam knjigu Budite oslonac svojoj decu. Vrhunski svetski psiholozi objašnjavaju zašto je za dete dobro baš suprotno tj da što više i što duže bude u društvu brižnih odraslih osoba.