Поводом почетка нове школске године и недоумица у погледу организације наставе у контексту Ковид 19 епидемије, Удружење педијатара Србије сматра да је одлука о поласку у школу исправна. Корист похађања наставе вишеструко превазилази ризике епидемије у актуелном тренутку, посебно уколико је могуће у потпуности остварити мере превенције оличене у “Упутству о мерама заштите здравља ученика и запослених за основне и средње школе”, које је усвојио Кризни штаб.
Став о неопходности поновног отварања школа (у епидемиолошки контролисаним условима) заступају и СЗО и УНИЦЕФ. Уједно ово је став који заступају и European Academy of Pediatrics (ЕАП) кровно удружење педијатара Европе и International Pediatric Asociation (ИПА) кровно светско удружење педијатара, а прихваћен је и у земљама широм света које, у овом тренутку, имају знатно неповољнију епидемиолошку ситуацију у односу на Србију.
Према свим доступним литературним подацима, али и по до сада обрађеним подацима у Србији преко 90% инфекција код деце до 14 година је настало у домаћинству, а око 10% и мање током путовања или на неки други или непознат начин. Боравак у школи тј. учионици, уколико се доследно буду спроводиле мере усвојене у Србији, требале би да гарантују мали утицај на укупна епидемиолошка збивања, у овој, иначе осетљивој популацији.
Удружење педијатара Србије још једном истиче да се епидемиологија Ковид 19 инфекције значајно разликује од епидемиологије грипа, малих богиња и осталих заразних болести где су деца главни преносиоци или, због непрокужености – жртве. У епидемији Ковид 19 популација до 14 година се показала и као најотпорнија и као убедљиво најређи преносиоци болести.
Ипак, Удружење посебно истиче значај континуираног праћења епидемиолошке ситуације у школама кроз тесну сарадњу образовног и здравственог система. Сарадња и одговорност родитеља, наставника и педијатара у раном препознавању симптома и предузимању свих неопходних мера за спречавање даљег ширења инфекције од стране инфициране деце је предуслов успешног “повратка у школе”. У том контексту посебно истичемо потребан посебан опрез у остваривању права на образовање деце оболеле од хроничних болести и деце са сметњама у развоју и потребу за индивидуализованим приступом у овим групама.
Удружење уједно наглашава да је ризик за преношење заразе међу децом, посебно адолесцентима много већи током “ваннаставних” активности, долазака у и одлазака из школе, као и на одморима или током евентуалних заједничких оброка и у том смислу позива све актере и друштвене субјекте, али и друштво у целини да се сав напор усмери на правилно и у складу са струком, донесене мере.