Један од проблема због којих се родитељи обраћају педијатрима-ендокринолозима јесте низак раст малишана. Маме и тате брину када примете да је њихово дете међу најнижим у разреду или имају утисак да не расте онако како они мисле да би требало. Ту дилему могу да отклоне лекари тако што ће направити такозвану криву раста за малишана и објаснити родитељима да ли имају реалан разлог за страх и да ли је потребно да малишан добија терапију.
Професор др Вера Здравковић, педијатар-ендокринолог и начелница Одељења ендокринологије Универзитетске дечје клинике у Тиршовој, објашњава да родитељи треба да воде дете на редовне контроле код педијатра који ће му мерити телесну висину и масу.
– Уколико се пропусти нека контрола и дете није измерено дуже од годину дана, треба измерити висину и масу. Уколико је дете порасло мање од пет центиметара за годину дана, није променило број одеће и ципела, треба консултовати педијатра. Сваки родитељ може да инсталира карту раста на мобилном телефону, да уцртава висине детета и прати да ли дете расте адекватно. Неопходно је упоредити и актуелну висину детета са висином родитеља – напомиње др Здравковић.
Узрок ниског раста најчешће није хормонски, па прво треба искључити сви остале узроке, као што су неке хроничне болести или мала порођајна телесна маса или дужина када је дете рођено. Особе које имају неки од здравствених синдрома (Тарнер, Прадер Вили, Нунан) могу бити нижег раста и оне такође примају терапију – хормон раста.
– Процена такозваног скелетног сазревања биолошке зрелости детета, које некад може бити мање од хронолошког узраста, даје нам податак да ли је у питању успорено сазревање. Уколико се искључе сви други узроци, прво се проверавају тироидни хормони код детета, а затим се процењује секреција хормона раста. Пошто се хормон раста лучи у крви у непредвидивим пиковима, који јако кратко трају, не проверава се ниво хормона раста већ његов одговор на стимулацију. Ти тестови захтевају пријем у болницу и за потврду дијагнозе је потребно урадити два различита теста – појашњава др Здравковић.
Терапија хормоном раста је доступна преко Фонда здравственог осигурања, напомиње наша саговорница, и примењује се сваке вечери субкутано. Обука за примену терапије се обавља у здравственој установи, а зависно од узраста детета, примењују је родитељи или старатељи или само дете.
– Уколико дете има недостатак хормона раста, неопходно је да прима терапију и након завршетка раста, у метаболичкој (мањој) дози која је неопходна због превенције кардиоваскуларних болести, гојазности, остеопорозе и побољшања квалитета живота – додаје др Здравковић.
Прави недостатак хормона раста спада у групу ређих болести, а сматра се да у Србији око 2.000 деце прима терапију. Низак раст је подједнако заступљен код дечака и девојчица, али родитељи чешће доводе мушку децу код лекара.
Поставља се и питање уколико су родитељи детета ниског раста да ли и у том случају дете треба довести код лекара.
– Без сумње малишана који има успорен раст или има други здравствени проблем, треба одвести код лекара. Педијатар ће проценити да ли су потребна даља испитивања – саветује др Здравковић.
Неправилан раст и развој детета врло је важно открити на време. Уколико се поремећај раста детета не открије и не лечи на време, може доћи до бројних здравствених последица. Раст представља један од најпоузданијих показатеља здравственог стања детета, адекватне исхране и повољног психоемоционалног окружења. Основни метод за откривања поремећаја раста је редовно мерење телесне висине, регистровање измерене висине и поређење са стандардима користећи карте раста.
Извор: Политика