Први резултати анкете о увођењу униформи у школе показују да 50 одсто школа, односно родитеља подржава тај предлог,
Први резултати анкете о увођењу униформи у школе показују да 50 одсто школа, односно родитеља подржава тај предлог, каже министар просвете Младен Шарчевић.
Он појашњава да Министарство просвете жели да униформе у школе буде уведено на бази добровољности, док се не створи „критична маса и униформе уведу у све школе“.
Они који су се изјаснили против униформи свој став најчешће правдају финансуијским моментом и да је то додатни намет на родитеље, а мањи део има отпор јер сматрају да је то враћање кецеља из периода социјализма.
„То није класична кецеља, то је добра унифицирана школска одећа. У целом свету који брине о образовању – САД, Kина, постоји дрес код, понашање и облачење у школи“, рекао је Шарчевић за Танјуг.
Полемика се најчешће води око тога ко ће да плати увођење униформи, а министар каже да и тај проблем може лако да се превазиђе. Он наводи да ј се јављају комапаније које желе да буду спонзори, локалне самоуправе, а и саме школе које из личних прихода могу да финансирају увођење униформи.
„Не желимо никога силом да натерамо на тај пројекат. Ако од септембра униформе уведемо у 50 до 60 одсто школа, а у току наредне школске године да дођемо до више од 75 одсто, онда смо погодили мету“, каже Шарчевић.
У Основној школе „Алекса Шантић“ у Kалуђерици ученици нижих разреда униформе носе од 2011. године, када је отворена нова основна школа „Милоје Васић“,а део ученика прешао у њу.
Kако би разликовали своје ученике, директор школе Радивоје Миљић каже да је предложио Савету родитеља увођење униформи, што је једногласно прихваћено.
„Преузели смо на себе куповину униформи да се родитељи не би трошили“, каже Миљић за Тањуг и додаје да је униформа важан део сазревања ученика и заштитни знак једне школе.
Он каже да је план да од септембра униформе буду уведене за ученике виших разреда основне школе, али и за наставнике.
Taнјуг
Muka mi je i od ministra i od uniformi i do svega već!!!
Super, ionako mi je muka da razmišljam šta da obučem svako jutro 🙂
Od toliko problema u prosveti,hajde da se bavimo uniformama.
Sve je navodno na osnovu anketa.Rezultati anketa su onakvi kako odgovara vlastima.Da li su učitelje pitali za inkluziju?Preko noći nas proglasiše velikim stručnjacima-logopedima,defektolozima,psiholozima itd.Samo ne dodeliše nam diplome.Nisu nam obezbedili nastavna sredstva.Nisu smanjili broj učenika u odeljenju.Seminare plaćamo sami.O platama neću ni reč reći jer neću biti humana.Na tribinama fakultetski profesori isteoretišu svoje,roditeljka koja predvodi organizaciju roditelja dece autističara po ugledu na Amerikance svoj problem unovči držeći predavanja i koriste priliku da putuju po svetu.Na tribini pet puta čuh gde je dotična putovala i gde će da putuje.Svaka čast.Učitelji nisu imali prilike ni da vide čas kao primer rada sa decom sa teškoćama u razvoju.Materijale za rad izrađuju sami i uvek se pitaju da li je to dobro i dovoljno.Roditelji dece sa razvojnim problemima uglavnom izjavljuju da im je važno da su deca u društvu vršnjaka.Na učitelje izručuju gnev i nezadovoljstvo što dete nije postiglo više.Uglavnom po frizerajima, fitnes klubovima i kafićima proglašavaju nas nestručnim.nemarnim ,ravnodušnim i neangažovanim.Od nas svi očekuju da imamo čarobni štapić koji će rešiti problem koji ne može da reši lekar, logoped,psihijatar…Nemamo čarobni štap,ali imamo štap i kanap i iznad svega smo ljudi koji se nesebično dajemo.Ne znamo,ne možemo da unovčimo svoje angažovanje,ali umemo da se obradujemo svakom napretku kod učenika,svakom koraku koji ih vodi u sigurnost i prihvatanje.Zato kad god krenete da osuđujete učitelje setite se da ih imamo do trideset u odeljenu.Među njima ima talentovane dece,vredne i veoma uspešne,ima hiperaktivne koja traže pažnju svake sekunde,ima tihe,zatvorene dece i plus dete koje ne govori.Kako.kako biti mađioničar?Od koje suđaje da pozajmim čarobni štapić da mogu da rešim sve probleme i da roditelji budu prezadovoljni?Najtužnija je priča što se najmanje bavimo uspešnom i talentovanom decom.Retko ih i na sednici pomenemo.
Nadam se da će mi uniforma lepo stajati.Možda u džepu pronađem uputstvo za rešenje problema koja tište radne,savesne i odgovorne učitelje koji realizuju i uvezane programe ministarstva za čije pisanje uzeše pari eminentni stručnjaci koji nikad nisu održali čas u nekom odeljenju.Pozdrav svim učiteljima.Znam da ste iznad svega dobri ljudi.Ako su nam prazni džepovi ,duša nam je puna,onako dečija i čista.
Свака реч Вам је на месту, поштована учитељице! Хвала на оваквом коментару. Овако може нешто написати САМО УЧИТЕЉ/ИЦА!
Hvala na lepim rečima.Radim kao učiteljica u Semskoj Mitrovici.Radimo mi svoj posao kao i do sada.Sigurno da niko od nas nije nikad dozvolio sebi da uči sudiju kako će da sudi,frizera kako treba da šiša,lekara kako tfeba da leči,hirurga kako treba da operiše…U poslednje vreme nas učitelje počeše da podučavaju drsko i javno,naročito oni koji sa rođenom decom ne provode dovoljno vremena-da se ne bi odricali svog društvenog života.Najviše se užasavam onih roditelja koji postaju nemoćni u vaspitanju petogodišnjaka,a onda izjavljuju „Valjda će vaspitačice i učiteljice uspeti da ih prevaspitaju.“Potom se trude da upišu dete kod učiteljice po ličnom izboru“
Дивно и истинито.Ја ћу само да Вас допуним да постоје учитељи у непдељеним школама (сви разреди и предшколци ,без обзира колико их има ,у једној учионици), дакле ,мултипрактична ,па и учиитељи,подразумева се ,мултипрактичари.Све то добро функционише ,али кад учитељ научи занат.О материјалној страни не говорим.Радим из ЉУБАВИ и уживам.Пошто годинама ништа џаба добила,јер сам “ на путу којим се ређе иде“,као и Ви ,очекујем „Nadam se da će mi uniforma lepo stajati“.Мој предлог је да то буду четири комплета.према годишњим добима.За оне у руралним срединама би ваљало да се припреме од мало пунијег штофа,због здравља,и услова рада,наравно.Подржавам овај пројекат,а о ужини и води коју годинама носим у торби ће ваљда пројекат ући бар у разматрање.
Poštovani,moram da Vas pohvalim za tekst o kontrolnim zadacima i iznošenju primedbi i na rad nastavnika,jer uvek ispada da su deca najgora.Da vam pomognem daću primer.
U srednjoj školi u N. SADU,profesorica matematike diskriminiše đake,evo npr. Kada se radi pismeni zadatak đaci moraju da izbiraju da li će raditi za ocenu 3 ili za ocenu 4 i 5 gde su SVIH pet zadataka najteži, a ocenjivanje je da kada uradiș svih pet zadataka u onoj grupi za 3 ku dobiješ ocenu tri,a kada uradiš jeda zadatak iz grupe za 4 i 5 dobiješ ocenu dva.U razredu ima samo dve petice iako je to elitni razred te șkole gde su sva deca doșla sa odličnim uspehom,da skratim,namerno daje ovakav pismeni da bi svi dobili 2 ili 3 i ona tako izbegla da ponavlja kontrolne i imala kakav takav prosek.Toliko o radnicima škole.