Upotreba dečjeg crteža u proceni inteligencije

31 maja, 2016

Dečji crtež ima dve svrhe – koristi se kao dijagnostičko i kao terapijsko sredstvo.
Kao dijagnostičko sredstvo, dečji crtež može biti pokazatelj detetove zrelosti, naročito motoričkog, intelektualnog i kognitivnog razvoja. Budući da su npr. inteligencija i grafomotoričke veštine vrlo važne za razvoj i izgled dečjeg crteža, na osnovu njega uočavaju se neka odstupanja u dečjem intelektualnom razvoju i razvoju fine motorike ruke, kao i sposobnosti okulomotorne koordinacije (usklađenosti onog što dete vidi s onime što želi da nacrta). Takođe se može koristiti za otkrivanje emocionalnih smetnji ili procene ličnosti. Dečji crtež nikada, a naročito pri proceni ličnosti, ne bi trebalo da bude jedino, već pomoćno dijagnostičko sredstvo.

dete crta

Foto: RTS

Naime, dečji crtež pripada u skupinu projektivnih tehnika. Istraživači često ne potvrđuju njihovu pouzdanost i valjanost u svojim istraživanjima. Jedan od razloga tome je svakako neprikladna ili različita metodologija istraživanja dečjeg crteža, ali i relativno mali broj istraživanja u navedenom području. Zbog toga se, iako veoma popularni u okviru kliničke psihologije, uglavnom koriste kao pomoćna dijagnostička sredstva uz standardizirane testove, lestvice procena ponašanja, kliničke intervjue i opažanja ponašanja.

Teško je sa sigurnošću reći da pojedini crtež ili njegov element zaista ukazuje na detetovu emociju. Postoje zakonitosti pri interpretaciji pa tako npr. veličina pojedinog člana porodice deteta na crtežu govori o njegovoj dominantnosti (bilo da dete najviše voli najveće nacrtanog člana ili da je on najstroži u odnosu na ostale članove) dok će npr. crnu boju deca najčešće koristiti za neke strašne osobe ili predmete u svome životu. Međutim, ukoliko dete, recimo, ljudske i životinjske likove ili predmete crta u velikim dimenzijama, to takođe može ukazati i na to da je dete možda dalekovido ili ima problema s grafomotorikom, a zbog čega mu je lakše da crta velike likove i/ili da izostavi pojedine detalje.

Dakle, nije poželjno brzati s tumačenjima dečjeg crteža bez uzimanja šireg konteksta u obzir (npr. uslova crtanja ili eliminacije određenih fizičkih uzroka). Pritom je posebno važan faktor i starost deteta jer dete od 3 godine ne crta isto kao ono od 5.

U obzir treba uzeti i način na koji dete crta (odakle počinje, debljina poteza) te kako raspoređuje likove na papiru. Čak i nakon toga, mnogo je važnije detetovo tumačenje nacrtanog od onog što odrasli mogu da pretpostave da znači. S obzirom na niz simboličkih mogućnosti, interpretacija crteža je moguća jedino uz prisustvo deteta koje ga je nacrtalo, i uz njegovo tumačenje. Ponekad detaljne analize i interpretacije jednostavno nisu ni moguće.

Ipak, prednost dečjeg crteža kao dijagnostičkog sredstva je ta što ostavlja utisak ležernosti i neposrednosti te je kao takav dobar za uspostavljanje odnosa deteta i roditelja i/ili deteta i psihologa. Uz to, ispitanici, u ovom slučaju deca, ne znaju šta se od njih očekuje pa se mnogo slobodnije izražavaju, naročito ako nemaju sličnih prethodnih iskustava. Primena je brza, jednostavna i jeftina, a deci primerena i zanimljiva.

Kao terapijsko sredstvo, dečji crtež je naročito pogodan za decu koja su preživela neku traumu. Naime, deci je za izražavanje i savladavanje traumatskih iskustava vrlo važna ekspresija. Na taj način dete iz sebe iznosi svoja iskustva i oslobađa se njihova negativnog delovanja. S obzirom na to da još nema dovoljno razvijen rečnik da opiše svoje osećaje ili događaje, a često i ne želi zbog stresnosti istih, crtež mu pomaže da se otvori. Kroz crtež izražava svoja iskustva, viđenja stvari, osećaje, želje, konflikte. Kako su traumatska iskustva često u vezi sa porodicom, putem crteža će lakše izraziti odnose unutar porodice, nego što bi to uspelo verbalno.

Ukratko, ne postoji jednostavan „recept“ za razumevanje i tumačenje dečjeg crteža.

Nije poželjno da roditelji prigovaraju, usmeravaju i/ili ispravljaju dete prilikom crtanja. Crtanje detetu predstavlja aktivnost u kojoj uživa i kroz koju sazreva. Podstaknuti je može zajedničko maštanje i razgovor o crtežu. Stavite detetov crtež na neko vidljivo mesto u kući bez obzira na to kakav je on. Napišite datum na njega i sačuvajte ga. Na taj način dete će dobiti potvrdu da je sposobno i biće sigurnije u sebe, a vi ćete moći da pratite njegov razvoj.

Ukoliko ipak smatrate kako crtež vašeg deteta ne odgovara njegovom uzrastu ili vam se na osnovu crteža čini da dete ima bilo kakvih poteškoća, obratite se stručnjacima.

 Izvor: www.istrazime.com

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama