Употреба речце НЕ

Иза сугласничких група ст, зд, шт и било који сугласник+р употребљава се наставак ив а не љив: неопростив, непремостив, неуништив, неразмрсив, милостив, жалостив, неизрецив.
Изузетак су попустљив и непопустљив који имају наставак љив иза сугласничке групе ст.

Пише се независан.

Од глагола зависити: независан, независна, независно, независни, независне, независна. Онај који не зависи ни од кога, самосталан, слободан.

Не се пише спојено са именицама: небрига, неваспитање, неверник, невреме, недеља, нежења, недисциплина, недореченост, недоследност, недоумица, неосетљивост, независност, непажња, неправда, незнање.

Не се пише спојено са придевима, прилозима и именицама: несвестан, несвесна, несвесно, несвесност, несвест, несвестица.
Од овог правила треба разликовати случај када је не замена за негирани облик није: Урадила је то не свесно него несвесно.

Ne se piše odvojeno od glagola u ličnom obliku. 

Ово је изузетак од правила о растављеном писању речце не од глагола. Одрична речца не је срасла са глаголом хтети. Од не хоћу добили смо нећу, нећеш, неће, нећемо, нећете.

Одрична речца не и потврдна речца да (и са упитном речцом ли) увек се пишу одвојено од глагола у личном облику: не бих, не би, не бисмо, не бисте и да бих, да би, да бисмо, да бисте, да ли бих, да ли би, да ли бисмо, да ли бисте.

Незаменљивост и незамењивост.
Не се пише спојено са придевима и именицама.

Не се увек пише одвојено од глагола у личном облику.

Не се пише састављено са трпним глаголским придевима: неписан, неочишћен, нељубљен, непризнат, незбринут, нечувен, неношен, невиђен, неудата.