Jedna od stavki je i ta da se pobrinete da vaše dete ima dovoljno sna, jer je to izuzetno važno za njegov mentalni razvoj
Američki tajm magazin objavio je na svom sajtu listu naučno dokazanih metoda koje koriste dobri roditelji. Evo šta naučnici savetuju da radite:
1. Hvalite decu zbog truda, a ne zbog pameti
Decu treba hvaliti za ono što mogu lako da kontrološu, a to je količina napora koji ulažu. Na taj način, uče se istrajnosti, što vodi napretku. Ni sa ovakvim pohvalama ne treba preterivati. Ako dete preterano hvalite za upornost, biće uporno samo kad ga hvalite.
Šta je najbolje da činite? Hvalite dete povremeno, ali ne i svaki put kada zasluži. Mozak mora da nauči da se izbori sa frustracijom, i da ne odustaje onda kada nagrada (pohvala) izostane.
Evo kako da upropastite svoje dete: Ako uradite ovo napravićete nesposobnjakovića za ceo život!
2. Pobrinite se da dovoljno spavaju
Gubitak jednog sata sna učenika šestog razreda srozava na nivo četrvtaka. Uticaj sna je merljiv. Sat vremena sna manje jednako je dve godine manje po pitanju kognitivne zrelosti. Ako je dete hronično nenaspavano, nastaju ozbiljni problemi sa ponašanjem. Problemi sa spavanjem tokom godina razvoja mogu dovesti do dugoročnih promena u strukturi mozga. Neki naučnici smatraju da su tipične osobine tinedžera – promene raspoloženja, ćudljivost, depresija – zapravo simptomi hronične neispavanosti.
Ni vikendom deca ne smeju ostajati budna duže. Svaki sat spavanja manje tokom vikenda koštao je decu sedam poena na testu inteligencije, pokazalo je istraživanje.
Velika studija koja je obuhvatila čak 3000 dece pokazala je da odlični đaci spavaju u proseku 15 minuta duže od vrlo dobrih, koji spavaju 15 minuta duže od dobrih, i tako dalje…
3. „Prevarite“ ih da govore istinu
Roditelji ne znaju kada njihovo dete laže. Samo misle da znaju. Deca žele da ugode roditeljima. Ako im stalno govorite da vas istina čini srećnim, veće su šanse da će dete biti iskreno. Ako vam je stalo da saznate istinu, morate detetu ponuditi „imunitet“ tj. pružiti mu priliku da kaže istinu i pritom ne nastrada.
Koji je brži način da izvučete istinu od deteta?
Kažite: Sada ću ti postaviti pitanje. Ali pre toga, hoćeš li da obećaš da ćeš reći istinu? Ovo obećanje smanjuje izglede da će lagati za 25%.
4. Deci su potrebna pravila
Verovanje da strogost vodi pobuni, a popustljivost boljem ponašanju je – mit. Deca koja u tinejdžerskom uzrastu počnu da prave probleme obično imaju roditelje koji ne postavljaju pravila. Deca to tumače kao nedostatak zainteresovanosti i brige.
Roditelji koji deci nameću pravila i insistiraju na njihovom poštovanju su ujedno i najpažljiviji i najviše razgovaraju sa decom, a deca ih manje lažu.
Naravno, ne treba preterivati sa pravilima, da deci ne bi postalo previše dosadno. A deca kojoj je dosadno su ona koja piju i drogiraju se.
Čak i deci koja su zauzeta može biti dosadno, naročito ako se bave onim što su im roditelji nametnuli. Takođe, dosadno je onoj deci koja su navikla da im roditelji ispunjavaju slobodno vreme raznim aktivnostima, umesto da od malih nogu nauče da se samostalno bore sa dosadom.
5. Rasprave sa tinedjžerima su normalne i zdrave
Umereni konflikti sa tinejdžerima poboljšavaju odnos sa njima. Više od tri četvrtine ćerki smatralo je da su ih rasprave sa majkama međusobno zbližile. Samo četvrtina tinejdžerki je raspravu doživela kao destruktivnu.
6. Svađanje pred decom može biti korisno
Kada se raspravljate pred decom, vi im učite kako se rešavaju sporovi. Ali, samo ako deca prisustvuju raspravi do njenog razrešenja. Kada decu udaljite iz sobe usred svađe, ona nemaju prilike da vide razrešenje, i mogu zbog toga postati agresivna i uplašena.
Za decu je korisno da slušaju kako se argumentovano sukobljavate i na kraju iznalazite rešenje. Važno je da primete da ste na kraju opet prijatljeski nastrojeni prema bračnom drugu.
7. Devnik zahvalnosti čini čuda
Deca koja vode dnevnik zahvalnosti su srećnija, zdravija i imaju više optimizma. Učenici koji su tokom deset nedelja vodili dnevnik u kome su svake nedelje zapisivali po pet stvari zbog kojih su zahvalni, bili su 25% srećniji, manje su se razboljevali i bili su optimističniji u pogledu na budućnost. Čak su i više vežbali.
Izvor:Kurir