Не сили се да си јачи јер нема јаче силе од мајке која брани своје дете

5 августа, 2016

Ј А !!!
Ја сам га учила да стоји и хода, да пази шта једе и да зими обавезно навуче капу преко ушију. Везивала сам му пертле и тешила га на тужне сцене из цртаних филмова. Ја сам му објаснила разлику између светле и тамне стране света и човека, ја сам га чувала и размазила, ја сам му бранила и попуштала.

Ја!
Нисам спавала ноћима чекајући да спадну температуре, бацила гомилу пара на играчке само да га видим радосног, осећала кривицу када га сувише притискам или му остављам превише простора, трчала у вртиће, боравке, на отворена врата, научила да спремам и месим, променила сто омекшивача да нађем онај један на који није алергичан…Ја сам та којој никакав успех није вредан ни пола његовог уздаха. Ја сам та која плаче кад њега боли и која гута кнедле када је радостан, само да не заплаче и буде сама себи смешна.

Ја!
Зато нека те не чуди што ћу иста ја, без имало емпатије и жаљења око да ти попијем ако га само попреко погледаш! Од живота ти направити пакао ако га повредиш речју и гањати те до краја света ако га повредиш делом.

Ако ти не одговара, прескочи га. Ако ти се не свиђа, не гледај га и не слушај га. Ако ти треба врећа за бокс, удри у свој разлог, не у моје дете.

Њега нећеш тући, ни у појам ни у налету беса и немоћи.

Мораћеш прво преко мене, а не дао ти Бог да се нађеш на путу мајци која брани своје дете.

Без емпатије и жаљења, без хришћанских, исламских, будистичких, индијанских, јудаистичких начела праштања, без имало пардона, питања и молби, руке ћу да ти поломим на безброј места ако само покажеш прстом на њега!

Па нек си вршњак-насилник, комшија из суседне зграде, рођак, ортак, учитељ, случајни пролазник или обичан кретен.
Не сили се да си јачи јер нема јаче силе од мајке која брани своје дете.

Текст Јелене Миленковић Младеновић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


2 коментара на "Не сили се да си јачи јер нема јаче силе од мајке која брани своје дете

  1. Девла каже:

    … и тако имамо децу – размажене дебиле који не умеју сама да се брину о себи, а камоли сутра о својим родитељима којима ће окренути леђа чим осете да им више не требају.
    – Пусти га нека падне – следећи пут ће пазити куда иде.
    – Нека се потуче – следећи пут ће се одбранити или научити да се склони,
    – Нека добије кеца – сешће да научи и бити срећно што је само нешто постигло,
    – Нека оде на екскурзију без свакодневног зивкања типа ‘шта сте јели’, ‘где сте спавали’, ‘јеси ли ли пишкио/ла’, је ли ти хладно/врућина’ и слично…
    Не постаје се зрео човек на зрну грашка, јер он тако остаје убеђен да је и другима исто тако добро, па нема ни за кога ни сажаљења ни емпатије. А то је већ корак ка разарању оног најсветијег – породице.
    А тако остављен сам на ледини, без корена, неспособан да се сам брани и убеђен да је недодирљив, човек је у ствари најрањивији.

  2. Ana каже:

    Poceli ste da pisete ozbiljne gluposti…nemam sta da dodam, evo covek pre mene je sve rekao….

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама