Ne sili se da si jači jer nema jače sile od majke koja brani svoje dete

5 avgusta, 2016

J A !!!
Ja sam ga učila da stoji i hoda, da pazi šta jede i da zimi obavezno navuče kapu preko ušiju. Vezivala sam mu pertle i tešila ga na tužne scene iz crtanih filmova. Ja sam mu objasnila razliku između svetle i tamne strane sveta i čoveka, ja sam ga čuvala i razmazila, ja sam mu branila i popuštala.

Ja!
Nisam spavala noćima čekajući da spadnu temperature, bacila gomilu para na igračke samo da ga vidim radosnog, osećala krivicu kada ga suviše pritiskam ili mu ostavljam previše prostora, trčala u vrtiće, boravke, na otvorena vrata, naučila da spremam i mesim, promenila sto omekšivača da nađem onaj jedan na koji nije alergičan…Ja sam ta kojoj nikakav uspeh nije vredan ni pola njegovog uzdaha. Ja sam ta koja plače kad njega boli i koja guta knedle kada je radostan, samo da ne zaplače i bude sama sebi smešna.

Ja!
Zato neka te ne čudi što ću ista ja, bez imalo empatije i žaljenja oko da ti popijem ako ga samo popreko pogledaš! Od života ti napraviti pakao ako ga povrediš rečju i ganjati te do kraja sveta ako ga povrediš delom.

Ako ti ne odgovara, preskoči ga. Ako ti se ne sviđa, ne gledaj ga i ne slušaj ga. Ako ti treba vreća za boks, udri u svoj razlog, ne u moje dete.

Njega nećeš tući, ni u pojam ni u naletu besa i nemoći.

Moraćeš prvo preko mene, a ne dao ti Bog da se nađeš na putu majci koja brani svoje dete.

Bez empatije i žaljenja, bez hrišćanskih, islamskih, budističkih, indijanskih, judaističkih načela praštanja, bez imalo pardona, pitanja i molbi, ruke ću da ti polomim na bezbroj mesta ako samo pokažeš prstom na njega!

Pa nek si vršnjak-nasilnik, komšija iz susedne zgrade, rođak, ortak, učitelj, slučajni prolaznik ili običan kreten.
Ne sili se da si jači jer nema jače sile od majke koja brani svoje dete.

Tekst Jelene Milenković Mladenović

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


2 komentara na "Ne sili se da si jači jer nema jače sile od majke koja brani svoje dete

  1. Devla kaže:

    … i tako imamo decu – razmažene debile koji ne umeju sama da se brinu o sebi, a kamoli sutra o svojim roditeljima kojima će okrenuti leđa čim osete da im više ne trebaju.
    – Pusti ga neka padne – sledeći put će paziti kuda ide.
    – Neka se potuče – sledeći put će se odbraniti ili naučiti da se skloni,
    – Neka dobije keca – sešće da nauči i biti srećno što je samo nešto postiglo,
    – Neka ode na ekskurziju bez svakodnevnog zivkanja tipa ‘šta ste jeli’, ‘gde ste spavali’, ‘jesi li li piškio/la’, je li ti hladno/vrućina’ i slično…
    Ne postaje se zreo čovek na zrnu graška, jer on tako ostaje ubeđen da je i drugima isto tako dobro, pa nema ni za koga ni sažaljenja ni empatije. A to je već korak ka razaranju onog najsvetijeg – porodice.
    A tako ostavljen sam na ledini, bez korena, nesposoban da se sam brani i ubeđen da je nedodirljiv, čovek je u stvari najranjiviji.

  2. Ana kaže:

    Poceli ste da pisete ozbiljne gluposti…nemam sta da dodam, evo covek pre mene je sve rekao….

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama