Да формално образовање није пресудно на путу ка жељеном успеху, као и да су труд и радне навике нешто што је највредније, потврдио је и предузетник Урош Микић својим примером. Сада има 25 година и оснивач је компаније FlowNinja која запошљава више од 40 људи. Богато искуство и успех су већ за њим, а пред собом види нове изазове и још више циљеве.
О предузетничком путу, припадницима GenZ (генерације Зумера) којој и сам припада и вредностима које негује, разговарали смо са Урошем, познатијим као FlowNinja.
Како би ти описао представнике GenZ?
Увек волим да дајем коментаре на основу свог и искуства пријатеља око мене, тако да ћу се највише фокусирати на тај део. Гледано на моје пријатеље који су у из GenZ периода одрастања, углавном мање пажње придају формалном образовању, одрасли су уз интернет и вероватно нису пуно времена проводили уз телевизију. Самим тим су и њихова а и моја интересовања различита.
Уместо омиљеног ТВ канала имамо омиљени YouTube канал, уместо факултета и мастера, гледамо који је најбољи курс или најбоље онлајн занимање, и свет посматрамо кроз друштвене мреже.
Како се понаша родитељ који разуме време које долази? На који начин пружа подршку припадницима GenZ генерације?
Сматрам да је вероватно јако тешко да нас родитељи разумеју, али и то је нормално јер су одрастали у другом периоду. Највећи вид подршке би био кроз разумевање да постоје професионални путеви који нису усмерени директно на традиционални образовни систем.
Шта мислиш о нашем васпитно–образовном систему? Колико су ти вештине и знања стечена у школи помогла на путу предузетништва?
Ја сам завршио средњу медицинску школу, смер за фармацеуте, а тренутно сам директор програмерске компаније. Гледано на то, вероватно нема пуно ствари које могу да пренесем из образовног система на моју свакодневицу. Једина ствар која сматрам да је добра је то што сам стекао радну навику. Завршио сам и основну и средњу школу са одличним успехом и увек сам се трудио да нађем начин да задржим просек изнад 4.5. Тако да и данас сматрам да уколико неко није сигуран чиме жели да се бави у животу, увек је боље да настави образовање на факултету како би задржао ту саму радну навику.
Ко су ауторитети GenZ генерацији и зашто?
Ја не волим превише ауторитет. Увек се трудим да нађем људе који знају више од мене и да од њих учим и напредујем даље.
У медијима се много говори и пише о ставовима одраслих у односу на младе данас. А шта млади мисле о старијима? Рецимо, о генерацији између 35 и 55 година?
Јако сам захвалан старијој генерацији која није одустала од породице и у најтежим периодима рата, кризе и сличних дешавања. Тако да сматрам да и млади треба да буду захвални за све старије генерације и да разумеју да је потенцијално и немогуће да старији испрате сва дешавања која ми имамо свакодневно.
Говорио си и о усамљености. Да ли је дружење са екранима више него са људима довело до осећаја усамљености или мислиш да је нешто друго узрок?
Мислим да није директно дружење са екранима узрок. У мом случају је то више сам предузетнички пут који ме је довео до тога да се више одвојим од људи и фокусирам на развој компаније. Али да, сматрам да је код младих велики проблем у томе што су све удаљенији једни од других.
Због друштвених мрежа, млади комуницирају више него икада, а на крају имају јако мало правих пријатеља којима могу да се отворе, покажу своја осећања и кажу шта стварно мисле.
Коју поруку би послао генерацији својих родитеља?
Покушајте да разумете интересовања ваше деце, данас је могуће зарадити и живети од пуно професија ван традиционалног образовања.
Извор: Детињарије