Дидактичке игре као метод образовања заузимају посебно место у васпитно-образовном раду. Оне омогућавају да се прошире искуства деце, буде код њих добро расположење и радост и на тај начин им помажу да спонтано уче нешто ново. Дидактичке игре код деце развијају когнитивне процесе, самосталност, логичко-математичко мишљење и подстичу развој говора и социоемоционални развој. Такође су ефикасно средство за формирање моралних и вољних особина детета. Захваљујући овим играма и играчкама, дете развија независност и самоконтролу, учи се да сарађује с другима и да прихвата победу и пораз.
О важности дидактичких играчака, њиховом утицају на дечји развој и томе какве играчке деца највише воле разговарали смо са Љиљаном Рељић, васпитачем и аутором књиге Дидактичке играчке које можете направити сами (по узору на Монтесори метод),
Пре месец дана у издању Креативног центра објављен је приручник Дидактичке играчке које можете да направите сами, који обилује идејама за израду играчака. Коме је књига намењена и како је конципирана?
Приручник је намењен свима: деци, васпитачима, родитељима, медицинским сестрама, бакама и декама… Дакле, свима који желе да обрадују своју децу и направе од приручних и рециклираних материјала корисне играчке. На почетку приручника наведена су теоријска полазишта за њихов настанак, а у другом делу налази се велики број примера ручно израђених дидактичких играчака које су примењене и проверене у раду с децом. Полазиште за рад са овим играчкама утемељен је на методи Монтесори, односно принципу који велику пажњу поклања игри као начину учења који је најближи деци. У приручнику су игре и играчке разврстане по областима: играчке које стимулишу развој фине моторике, развој практичних вештина и логичко-математичког мишљења, дидактичке играчке за почетно описмењавање, упознавање света око нас, богаћење дечјег речника, као и играчке за сензорни и социоемоционални развој.
Издвајамо из приручника:
Шта су то дидактичке играчке и зашто су оне толико важне за развој детета?
Дидактичке играчке су оне играчке које васпитачи или други одрасли праве од приручних материјала, а са посебним циљем да код деце развијају одређене вештине и појмове. Уз дидактичке играчке знање се стиче у игри, на забаван начин.
Како сте и када почели да израђујете дидактичке играчке и који је ваш савет младим васпитачима који желе да почну и сами да праве играчке?
Израдом и применом дидактичких играчака бавим се интензивно од 2012. године. Оне су и раније биле присутне у мом програму, али не у оволикој мери. Истраживањем програма рада у нашим предшколским установама, али и оним у свету, увидела сам безбројне могућности које доноси рад са овим типом играчака и препознала их као основ за стварање богате и подстицајне средине за учење. Тако је примена дидактичких играчака у раду постала моја жеља и мој циљ.
Мој савет младима, али и другима који се баве васпитно-образовним радом, јесте да праве и користе дидактичке играчке. Оне су важне и неопходне у свакој васпитној групи, сваком програму и облику рада. Од једноставних материјала васпитачи могу направити средства која су потребна за рад с једним дететом или више њих, као и она која могу одговарати целој групи.
На интернету има много идеја за реализацију ових играчака, али у нашем приручнику представљене су оне које су проверене у пракси. Оне су обједињене у групе у зависности од области рада и прилагођене су потребама наших програма.
Која се врста играчака деци највише допада, односно на шта најбоље реагују?
Све зависи од узраста, али генерално деца воле све оне играчке у којима се нешто убацује кроз отворе, оне које им пружају могућност провере у кутијама (контрола грешке), воле и играчке које су направљене од различитих текстура, природних материјала, али и играчке с пластичним чеповима на којима се налазе разне апликације.
Као васпитач, с којим се проблемом у раду с децом најчешће сусрећете и да ли успевате да нека понашања коригујете управо учењем кроз игру?
Поред великог утицаја на дечји интелектуални развој, дидактичке играчке истовремену подстичу и социоемоционални развој: деца уче да се договарају око избора играчке, заједно се играју, преносе научено вршњацима, воде рачуна о месту одлагања играчака.
Израда дидактичких играчака је посао који захтева време и новац. Како сте, као васпитач, проналазили ова два битна ресурса?
Увек се нађе време за оно што волимо да радимо. Уживам док правим играчке, у ствари – ја се тада ИГРАМ. Предност ових играчака управо је у томе што оне не захтевају никаква посебна улагања, реч је о једноставним материјалима који се могу наћи у свакој кући или вртићу: лепак, маказе, папир, картон, пластична и картонска амбалажа која је свуда око нас.
Шта је најлепше, а шта најтеже у послу којим се бавите?
Ако мислите уопште на посао васпитача, најсрећнија сам када дођем на посао и када ми деца приђу да се загрлимо. Када видим и осетим да се она осећају добро.
Најтеже је понекад постићи све захтеве и уважити све оно што наш посао носи са собом.
Интервју водила: А. Цвјетић