Kakva nas budućnost čeka pokazao je ovogodišnji maturski ispit, veruju iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije..
Reklo bi se da nam deca blistaju od poznavanja prirodnih predmeta. Sa prosečnih 15.33 iz hemije i 14.57 iz geografije, i nije tako loše. To su, školskim rečnikom rečeno, jaka trojka i četvorka. Slično su urađeni testovi iz biologije i istorije, matematika – nešto slabije, 12.86, dok je fizika apsolutni favorit naših đaka sa čak 17.18 poena – odličan pet.
Međutim, rezultat na testu iz maternjeg jezika izaziva veliku zabrinutost. Prosečan broj poena 10,67 za gotovo ceo poen je niži od prošlogodišnjeg, koji je, takođe, bio najslabiji. Ovaj rezultat svedoči o tome da, ili su nam deca u velikom broju funkcionalno nepismena, ili da se u izradi testova i njihovom rasporedu nešto mora menjati. Za ovako slab rezultat može biti odgovorna trema koja se javlja prvog ispitnog dana, i, ako je to uzrok, rezultati će biti znatno bolji čim se bude izmenio raspored polaganja testova.
Ipak, svi učenici ističu da su ih zadaci koji su zahtevali čitanje i razumevanje najviše namučili i da teško savladavaju pitanja sa značenjem reči, ove godine – snebivati se. Dakle, deci ne nedostaje znanje pravopisa ili poznavanje književnog dela, već je problem mnogo dublje prorode – deca ne razumeju pročitano.
To je, u isto vreme, i najveći nedostatak koji mogu poneti iz osnovne škole – nesposobnost da se razmišlja i savladava nepoznati tekst duži od nekoliko redova.
Zato Ministarstvo prosvete i Zavodi moraju ozbiljno da se zapitaju kuda vodi ovako pretrpan nastavni plan i program kojim su današnje, zed generacije učenika opterećene.
Zahtevi nastavnika da se redukuju nastavni sadržaji i da se broj učenika u odeljenju bitno umanji pod hitno moraju biti razmatrani i već od naredne školske godine mora se krenuti u korenite promene.
Ostavimo li ovakve nastavne planove i pretrpane učionice još koju godinu, dobićemo generacije i generacije funkcionalno nepismenih mladih koji neće naučiti da promišljaju o problemima i neće umeti da ih rešavaju.
Autor: Mirjana Gašić, Portparol Unije SPRS
Izvor: USPRS