Министар просвете, Младен Шарчевић, најавио је припреме за онлајн наставу од септембра. Медијима је речено да Републички кризни штаб за сузбијање ковида-19 треба наредних дана да разматра могућност да од септембра ђаци, уместо у школске клупе, поново седну пред екране телевизора и рачунара.
Упркос томе што стручњаци упозоравају да губитак рутине за ђаке може представљати психолошки проблем, а недостатак интеракције са вршњацима повећава стрес, за сада ћемо се бавити само техничким проблемима ове изјаве.
Настава коју ђаци гледају преко телевизије није онлајн настава. Једина онлајн настава за време ванредног стања јесте она, где су наставници били у директном контакту са својим ђацима. Ту смо уочили најмање два проблема. Први, постоје они који нису имали никакве техничке могућности. По нашој статистици, то је најмање 5 процената ђака који немају интернет, ни рачунаре, те нису могли да се укључе у било који облик наставе на даљину.
Други проблем је тај, што су наставници у корона времену користили, а многи и упропастили своје лаптопове и компјутере. Дакле, ванредно је било ванредно. Наставници у Србији су навикли да се сналазе и „штап и канап“ су им познати алати за рад у школи. Али ако неко хоће да ванредно преточи у редовно, онда је то друга прича. Пре свега треба добро извагати да ли је то заиста неопходно. И још, важно је у наставнике и у образовање уложити новац! Не можемо се баш увек ослањати на ентузијазам. Он не купује нова средства за рад.
Наш предлог је јасан, смањити број ученика у одељењу и створити сигурне услове за рад сваком детету и наставнику!
Извор: УСПРС