УСПРС: Смањити број ученика у одељењу

5 јула, 2020

Министар просвете, Младен Шарчевић, најавио је припреме за онлајн наставу од септембра. Медијима је речено да Републички кризни штаб за сузбијање ковида-19 треба наредних дана да разматра могућност да од септембра ђаци, уместо у школске клупе, поново седну пред екране телевизора и рачунара.

Foto: Canva

Упркос томе што стручњаци упозоравају да губитак рутине за ђаке може представљати психолошки проблем, а недостатак интеракције са вршњацима повећава стрес, за сада ћемо се бавити само техничким проблемима ове изјаве.

Настава коју ђаци гледају преко телевизије није онлајн настава. Једина онлајн настава за време ванредног стања јесте она, где су наставници били у директном контакту са својим ђацима. Ту смо уочили најмање два проблема. Први, постоје они који нису имали никакве техничке могућности. По нашој статистици, то је најмање 5 процената ђака који немају интернет, ни рачунаре, те нису могли да се укључе у било који облик наставе на даљину.
Други проблем је тај, што су наставници у корона времену користили, а многи и упропастили своје лаптопове и компјутере. Дакле, ванредно је било ванредно. Наставници у Србији су навикли да се сналазе и „штап и канап“ су им познати алати за рад у школи. Али ако неко хоће да ванредно преточи у редовно, онда је то друга прича. Пре свега треба добро извагати да ли је то заиста неопходно. И још, важно је у наставнике и у образовање уложити новац! Не можемо се баш увек ослањати на ентузијазам. Он не купује нова средства за рад.

Наш предлог је јасан, смањити број ученика у одељењу и створити сигурне услове за рад сваком детету и наставнику!

Извор: УСПРС

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Један коментар на "УСПРС: Смањити број ученика у одељењу"

  1. Проф каже:

    Да.Говорим као наставник,8 одељења сам имала,телефон ми је спаљен,вид пропао,а и као родитељ 3 основца,где су ми ћерке 2.и 6.р истовремено имале на ТВ часове,а ми немамо ни свој стан,а камоли 2 ТВ апарата.Један лап топ на 3 детета,само најстарије има телефон.Музичку школу похађају сви,онлајн и солфеђо и инструмент преко мог спрженог телефона уштеканог да издржи те часове,док прште поруке мојих ђака.Сналазила сам се сама,без упута,како да утишам да не узнемирава нико док моја деца одраде своје,да могу узети да ја радим своје…Ограничено кретање је додатно стварало стрес,нервозу у 4 зида…Знам да је у многим породицама дошло до усијања,а ја и до бромазепама.Не видим да је икога брига због тога.Нама је психофизичко стање нарушено,немамо сви техничке могућности,а и зашто бисмо пржили своје батерије?

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама