Roditelji će imati stalni uvid u ocene školaraca elektronskim putem!
Uvođenje dugo najavljivanog elektronskog dnevnika u osnovne i srednje škole u Srbiji, planirano je za 1. septembar ove godine, kažu iz Ministarstva prosvete.
Projekat će se primenjivati u pilot školama, a njegova puna primena podrazumeva potpunu zamenu štampanog papirnog dnevnika, elektronskim.
Ovo implicira da će profesori na časovima sve podatke unositi u e-dnevnik, tj.neće biti duplog unosa, najpre u papirni, a onda u e-dnevnik. Roditelji će moći prostim ukucavanjem šifre u sistem, da provere ocene svog deteta, a Iz Ministartsva prosvete smatraju da svakodnevnim korištenjem e-dnevnika nastaju neprocenjivo vredni podaci iz kojih se dobijaju vrlo korisne informacije, kako za ministarstvo, tako i za sve učesnike u sistemu prosvete.
– Ovo je i najveća prednost e-dnevnika Ministarstva prosvete u odnosu na slična rešenja na tržištu. Svi ostale varijante podrazumevaju dupli unos podataka, u papirni i e-dnevnik. Ovo nije popularno kod nastavnika i dovodi do grešaka pri unosu podataka – kažu iz ovog resornog ministartsva.
– Projekat Ministarstva
– Za škole je apsolutno besplatan, nema nikakve godišnje rente niti ikakvih obaveza
– Za roditelje je takođe besplatan. Svi roditelji će moći, ako žele, preko interneta, moći da pristupe ovim podacima, naravno samo za svoje dete.
– Ima najviši nivo zaštite podataka i svi podaci se čuvaju, nema kao kod nekih drugih e-dnevnika, da su serveri, a samim tim i podaci o učenicima izvan granica Srbije.
– Na kraju školske godine dnevnici se štampaju i čuvaju, koliko je to zakonom predviđeno
– Obezbeđen je dvadesetčetvoročasovni stalni fizički nadzor sistema
– Postoji korisnička podrška i sistem obuka i pomoći korisnicima i oni su takođe za škole besplatni
ŽELIM DA UPIŠEM GIMNAZIJU, ŠTA DA RADIM?
– Važno je napomenuti da je ovo prvi korak ka uspostavljanju sistema analize učenja (LA) koji će kada bude operativan moći da odgovori na pitanja učenika tipa: ”Želim da upišem gimnaziju šta treba da radim?” Odgovor sistem bi bio: ”Proteklih par godina poslednji upisani u srednju školu koju ti želiš je imao 4 iz srpskog jezika, ti sada imaš 3. Na sledećoj strani ti se nalazi lektira i dodatni materijal koji je potrebno da savladaš kako bi poboljšao ocenu” – navode iz ovog resora samo neke od prednosti koje će imati uvođenje e-dnevnika.
Midorag Sokić iz Foruma beogradskih gimnazija navodi da je e -dnevnik trebalo da bude uveden mnogo ranije:
– E-dnevnik postoji svuda u svetu, danas deca i roditelji svakodnevno koriste računare, a to da nastavnici pružaju otpor tom projektu uopšte nije istina. Mi želimo i svakako ćemo se vrlo brzo navići na taj sistem. Danas svaka profesija podrazumeva korišćenje računara, što ne bismo i mi to prihvatili – navodi Sokić.
Izvor: Mondo
Taj elektronski dnevnik je neopevana glupost, zaluđivanje nesrećnih prosvetara i bogaćenje povlašćenih pojedinaca za izradu tog amaterskog softvera. Ja ću im napraviti za duplo manje para deset puta bolji program.
Problem će biti kad ko i šta unosi u tu budalaštinu. Ispašće mnogo veći problemi nego sa starim dobrim papirnim zapisom. Zaboraviće od učionice do mesta gde stoji kompjuter šta treba da unesu. Većina prosvetara ne zna da sačuva dve nacrtane ovce, a kamoli da nešto tačno unese u kompjuter…nego dršte se vi papira.
Vladane Božoviću, svako će moći sa svog smartfona da pristupi e-dnevniku koji će biti na sajtu, portalu Ministarstva prosvete, pa je pitanje održavanja i funkcionalnosti e-dnevnika bespredmetno za predmetne nastavnike.
U Sloveniji je klasičan dnevnik zamenjen odavno e-dnevnikom samo Vi Vladane niste informisani i ne zanimaju Vas inovacije i preduzetništvo. Vi znate šta znate i mislite da ste svu pamet ovog sveta usvojili, a bavite se u školi psihologijom, pedagogijom, didaktikom i metodikom predmeta koji predajete.
Imajte na umu Vladane da se u Srbiji uskoro priprema efektivnije i efikasnije funcionisanje i pristup informacijama raznovrsnim digitalnim uređajima, a što se prosvete tiče država će ponuditi otpremnine onima kojima je problem rad i korišćenje digitalnih resursa.
Država želi da smanji broj činovnika koji su do sada bili administrativna podrška. Ti ljudi će morati da se pokrenu sopstveni mali biznis kao preduzetnici i na taj način će se i u Srbiji smanjivati nezaposlenost.
Radno vreme nastavnika nije samo neposredan rad sa učenicima, tako što nastavnik održi u proseku dnevno četiri do pet časova nego će u školi provoditi šest sati svakodnevno i ažurno izvršavati sve svoje obaveze!!!
Nedavno su sve škole trebale da konkurišu i prijave do 25% zaposlenih koji ne poseduju digitalne kompetencije da pohađaju obuku za dostizanje digitalnih kompetencija.
Neki direktori škola su po svom nahođenju tumačili ne čitajući na sajtu ministarstva po stavkama šta podrazumeva digitalna pismenost nastavnika pa su izjavili pred nastavničkim većem da su svi nastavnici digitalno pismeni kako nebi od 15. avgusta morali da sede ispred monitora i stiču digitalnu pismenost i kompetencije. Mnoštvo nastavnika ne zna da sačuva dokument u elektronskoj formi!
Ja nemam kompjuter u učionici. Nemam uvek ni učionicu. A nemam ni smartfon.
Hoćete vi da kupite predmetnim profesorima smartfonove.
U Sloveniji su bedne plate, zamenili odličnim, ali vi to izgleda ne pratite.
Kada date plate dostojne življenja i našeg akademskog statusa, onda možete zahtevati da vam neko ostaje po šest sati i redovno ažurira svoje obaveze, koliko para toliko i muzike, uvek bilo, i uvek će biti.
Znate, kada sam bio mlad mislio sam da je poslovica: “ ne možeš ti toliko mene malo da platiš, koliko ja mogu malo da radim“ negativna, ali sam vremenom shvatio da je to jedini vid borbe protiv dijabiličke države, kojoj ne pada na pamet ni milom, ni silom da poveća plate profesorima. Da su samo pare u pitanju ni po jada, oduzeli ste svako dostojanstvo prosvetnom radniku, a učenicima ste dali sva moguća prava, uskoro će početi da biju profesore.
Terate profesore, da se kobajagi usavršavaju i uče, a sa druge strane đake ste raspustili, ne uče ništa, nego samo usavršavaju tehniku prepisivanja i šaputanja. Ne treba čoveče MI da učimo, nego ONI.
Nastavno osoblje u osnovnim i srednjim školama ima zvanje nastavnika i za to se polaže licenca za rad.
Samo nastavno osoblje zaposleno na fakultetu ima zvanje univerzitetskog profesora ili kraće profesora. Prema tome, Vladane Božoviću, Vi ste nastavnik!!!
Imajte na umu, Vladane, da sve što se unese i kad se unese u e-dnevnik ima prikazan datum i vreme objave, transparentno je, a ministarstvo će između ostalog pratiti koliko je ocena dopisano učenicima u poslednjem klasifikacionom periodu kada roditelji najčešće vrše pritisak na školu, a ne na svoje dete da više uči.
E-dnevnik poseduje svu neophodnu transparentnost pa i štampanje izveštaja, potvrda, svedočanstva, …
Dobro je da ste otvorili ovu temu. To je jedan od mehanizama za vređanje i omalovažavanja PROFESORA po srednjim i osnovnim školama. Na diplomi mi piše da sam diplomirani matematičar, na uverenju o položenom stručnom ispitu da sam PROFESOR matematike, na rešenju o zaposlenju 100% za stalno piše da sam primljen kao PROFESOR matematike, učenici, roditelji, poznanici, komšije mi se obraćaju sa PROFESORE. Niko ni ne pokušava da mi se drugačije obrati, jer se ne uvrede tipa: nastavniče, prosvetaru, prosvetni radniče, izvršioče, pregledaču i slično ni ne odazivam. Ja nisam profesor univerziteta, ja sam profesor gimnazije. Preporučio bih vam da pogledate jedan film :“Šešir NASTAVNIKA Koste Vujića“…..pardon „Šešir PROFESORA Koste Vujića“.
U mojoj diplomi pise doslovno: profesor srpskohrvatskog jezika i knjizevnosti. Prema tome, ja sam profesor i tako se i predstavljam na svom radnom mestu. Ni manje ni vise. Platu mogu imati malu, manju i najmanju, al obrazovanje i dostojanstvo, kao i profesionalni integritet su mi konstanta.
Pretpostavljam, i vecini kolega. Vas govor i vase razmisljanje otkrivaju sitnicavost i mrznju prema mnogo cemu. Razmislite, nije dobro da vas negativna osecanja jedu iznutra, ugrozavate zdravlje.
Za roditelje je vrlo jednostavan za koriscenje, a za nastavnike sadrzi 20 strana uputsva za koriscnjenje. Posebno je interesantno na pr. na kraju trimestra kada roditelji znaju ocene imaju pravo da zakazu 7min razgovor (najvise tri nastavnika). Sto znaci da se meni na pr desilo da sam nekom priliko zakazala kod 6 nastavnika razgovor, jer imam dvoje dece. Takodje imam mogucnost da u e-dnevniku odaberem kod koga zelim razgovor i da odaberem jedan od dva ponudjena dana i jedan od dva vremenska perioda koji mi odgovara. Rasporde nakon par dana dobijem takodje u e-dnavniku i svih 6 razgovora obavim za sat vremena, tu i tamo pauza od par minuta. Inace zvono zvoni svakih 8minuta. Savrseno funkcionise kad su postavljena jasna pravila koja jednostavno moras da postujes.
G-dine Vladane rekoste prepisivanje i ako dobro shvatam profesor ste matematike. Kako vi regujete u takvim situacijama interesantno je čuti?
Neću reći da sistem bilo gde funkcioniše savršeno, ali na pr. vrlo mlad nastavnik fizike (28 godina) i po oceni mog deteta jedan od boljih nastavnika u školi (u pitanju je Holandija) primeti da 2 đaka imaju puškice u digitronu. Oduzima test, đaci dobijaju 1 i kreće onda da i ostalima proveri digitrone. Nikad više nikome nije palo na pamet da prepisuje. A mlad je, pa voli i da se našali, pre neki dan je obarao ruke sa decom, ali zna i da im pošalje YT link sa svojim objašnjenjima pre predavanja, pa ko želi moze da pogleda i da se pripremi za čas. Ne znam kako druga deca, ali moje dete ponekad nađe grešku u knjizi pa mu odmah pošalje mail da proveri da li je u pravu (sva deca i nastavnici imaju školski mail u okviru e-dnevnika), a on joj redovno odgovori u roku od par sati, kasnije skrene paznju svima na času na tu gresku.
I da ne bude zabune imam i drugo dete koje šalje mail nastavniku ako je potrebno da u ime celog razreda otkažu test, ona se ne bavi greškama.
Kao roditelj jednom sam u toku ove školske godine bila u prilici da šaljem mail nastavniku. Na početku školske godine je rečeno da ne očekujemo ekspresni odgovor. Odgovor sam dobila sledeći dan.
Administracija se uglavnom obavlja u toku časa, naravno podrazumeva se da svaka učionica ima kompjuter.
I jos nesto ne zaboravite da letnji raspust kod vaših evropskih kolega traje svega 6 nedelja, da nema usmenog odgovaranja već postoje samo diskusije na času nakon predavanja i da moraju u toku godine mnogo više od vas da sastave i pregledaju testova. A ocene u e-dnevnik vrlo često upisuju i nedeljom.
A pre dve nedelje su štrajkovali tražeci povećanje plata i smanjenje administracije, a pri tome 90% njih ima takav raspored da ne radi najmanje 1 dan, vecina ih radi svega tri dana. Danas je svima „loše“. Svakom u svom okruženju.
Nataša, profesor u Holandiji razmišlja ovako:“ dobro sam plaćen, i neću dozvoliti da prepisuju, jer bi se urušio sistem i destabilizovala država koja me korektno plaća i poštuje moje dostojanstvo.
U Srbiji profesor razmišlja ovako:“ ma baš me briga, nek prepisuju, neću za ovu bednu platu još da izigravam policajca“, i na taj način puca sistem po svim šavovima.
Bez dobre plate i dostojansvenih profesora nema kvalitetne prosvete, a bez kvalitetne prosvete dobijete društvo gde se kupuje diplome i doktorati, gde se gledaju rijaliti, i turske serije koje vređaju inteligenciju, o maralu da ne govorim, dobijete državu koja je nemoćna pred huliganima, državu koja je nesposobna da uvede red u javna preduzeća, koja pljačkaju građane, al im zato država nadoknađuje gubitke, državu koja je uzela pare od penzionera i prosvetnih radnika da bi dala bogatim stranim investitorima, koji za uzvrat dobiju jeftinu ropsku radnu snagu, itd, mogao bih da nabrajam danima.
To vam se Nataša zove efekat leptira, na jednoj strani sveta leptir mahne krilima, a na drugoj se stvori katastrofalni uragan. Pustite dva učenika da prepisuju, jer vam nije stalo zbog bednih plata, i dobijete Srbiju danas.
Nastavnici nemaju SKOLSKI RASPUST već dobijaju rešenje za odmor koji mogu iskoristiti SAMO u toku školskog raspusta.Van perioda predviđenog za odmor, a u vreme školskog raspusta obavljaju određene poslove(seminari,sređivanje administracije,razni izveštaji i planovi…).,,Ukačite“ to već jednom,molim vas!
Ne treba mi vaš amaterski softver za štampanje svedočanstava, odavno sam napravio svoj. Da ste vi živi i zdravi ja već dvadeset godina na mom softveru štampam svedočanstva i diplome, a mogao bi i matične knjige da imam A3 štampač, a izveštaje, uverenja i potvrde može i kafe-kuvarica da štampa, pošto se to štampa na praznom listu, za razliku od svedočanstava koja se štampaju na obrascima.
Kad je bio tender za taj vaš program, koliko će to da košta građane Srbije, ko su bili ponuđači, i ko je pobedio i za koju sumu. Ako mislite da uzmete nešto slično sa onom sprdnjom u Hrvatskoj i Bosni onda nemojte. Mislim da se zove e-matrica, ili tako nekako.
Za neke direktorke osnovnih škola digitalna pismenost je postavljanje digitalnih fotografija na instagram i objave … na fejsbuku, gde su i kako provode vreme, zabave radi!
Digitalno pismene direktorke u takvim školama su najčešće učiteljice koje su se doškolovale po nekim isturenim odeljenjima van sedišta fakulteta, koje su tada imale teorijsku opšte-obrazovnu informatiku jedan semestar kakav je trend bio na fakultetima za neinformatičke smerove. One nisu digitalno kompetentne!
Ne znam gde su se doškolovavale učiteljice ali znam sigurno da na Učiteljskom fakultetu postoje dva predmeta koja su u vezi sa digitalnom pismenošću, Informatika i Obrazovna tehnologija, ukupno 4 semestra. Zar je to malo?
Na učiteljskim fakultetima na kojima su se po nekim isturenim odeljenjima doškolovale učiteljice se predavala i ispitivala teorijska opšte-obrazovna informatika tako da su nekompetentne učiteljice to potvrdile činjenicom da se u razrednoj nastavi ne realizuje izborni predmet Od igračke do računara.
Štaviše i kad je u ponudi kao izborni predmet Od igračke do računara u razrednoj nastavi učiteljice sugerišu i vrše pritisak na roditelje da izaberu uglavnom Narodnu tradiciju.
Ja ću, Pareto, da dam svoju decu kod starih, dobrih nekompetentnih učiteljica, a ti svoju kod kompetentnih, pa ćemo da vidimo ko će bolje da prođe.
Vladane, uskoro će početi masovno da se implementira digitalno poslovanje! To će omogućiti da plaćamo račune online, isto će omogućiti QR kod koji će biti štampan na računima tako da neće biti redova.
Dok kupujemo na primer mleko u marketu moći ćemo da platimo neki pristigli račun bez dodatnog čekanja pomoću QR koda ili online sa svog smart telefona. Doći će i Uber tako da će mnoge usluge koje ne možete da zamislite biti dostupne pomoću smart telefona.
Mnogi u Srbiji su dokoni i nepreduzimljivi i za sve im je kriv neko drugi za svoje promašaje i propuste i nerad i vole da čekaju satima u redovima. Navike se moraju promeniti!
Očaran sam energijom koju poseduje Ana Brnabić koja će digitalizacijom omogućiti i podsticati IT sektor u Srbiji u kome su plate znatno iznad proseka i što će omogućiti zapošljavanje visokoobrazovanih i rast društvenog bogatstva i bolju alokaciju (raspodelu) kao i Pareto poboljšanje i bolje pozicioniranje prosvete što se tiče zarada zaposlenih u obrazovnom sistemu.
Mnogi će biti razuvereni i uvideće ogromne prednosti najavljene digitalizacije!
Radno vreme profesora nije samo neposredan rad sa ucenicima. Profesor se kod kuce sprema za casove, kod kuce pregleda i sastavlja testove, kod kuce, koristeci svoj internet, a ne kao u drzavnim firmama, poslovni laptop, poslovni telefon, poslovni internet, trazi dodatne materijale, i najcesce o svom trosku fotokopira te materijale jer u skoli nema papira, a skup je, ili nema tonera, i sl. Sve gore navedeno radi kod kuce, jer nema svoj kabinet u skoli. Jedino ako mislite da sve moze da zavrsi u zbornici. O seminarima vikendom i bez dnevnice necu ni da komentarisem.
Ja radim u gimnaziji i mi nemamo kompjutere u ucionicama. Ko ce da nabavi kompjutere? Kako profesor koji nema smartfon ili kompjuter kod kuce da unese ocene? Da ceka u redu u skoli, pa kad stigne? Mi imamo dva profesorska kompjutera, a skoro 80 profesora. Velika skola. Idealno bi bilo da postoji kompjuter u svakoj ucionici i kao i do sada, javno u ucionici upisati/ukucati ocenu. A da. To bi znacilo da skola ima i fantastican internet, koji nije pod kljucem zato sto instalacije ne mogu da izdrze vise od pet „nakačenih“ individua.
Dosta od mene.
Znate kako ocene ne moraju javno da se upisuju, cesto puta su upisane pa tek onda sledi cas i javno citanje ocena, potom analiza i primedbe ceo cas, pod uslovom da su svi radili test. U suprotnom se vrsi dogovor sa onima koji nisu radi test i zakazuje novi test za njih ( moze biti u pitanju samo jedan djak ) pa tek onda sledi analiza. Oni taj test rade na hodniku ( postoje klupe ) a izmedju ucionice i hodnika je staklo….pa nema prepisivanja jer nastavnik za to vreme drzi cas drugoj deci.
U Vašoj školi sigurno postoje kompetentni učitelji koji su kompjuterski magovi. Oni mogu da predaju Od igračke do računara, jer se učenici na nivou razreda opredeljuju za izborne predmete. Kod nas je slučaj obrnut. Imamo jednog nekompetentnog učitelja, koji se opredeljuje, svake godine, da predaje ovaj izborni predmet a ne zna da uključi računar.
Naravno da ce biti amaterski. Kao i softver za upis i drugi softveri ministarstva.
Veci problem je sto skole nemaju opremu i sto je vecina nastavnika informaticki nepismeni.
Posto je moj pokusaj da postanem preduzetnik propao uvodjenjem ovog sofvera, ne znam kako ce to smanjiti nezaposlenost. Da ne govorim o firmama koje vec na trzistu imaju elektronske dnevnike.
U civilizovanom svetu nema čekanja nego se definišu ciljevi! Ambiciozni ljudi koji imaju ideju se pokreću da rade i zarade u tom poslu. Za to je neophodno da svaki pojedinac definiše ciljeve u svom životu i da kroz SWOT analizu upozna realnost, a ne iluziju o imaginarnom svetu, kao, pa meni to sleduje zato što sam se školovao jer imam diplomu! Dragi moji, znate po definiciji da diplome ne rade nego ljudi rade i stvaraju i unovčavaju svoje znanje tako što znaju kako da nekoj ciljnoj grupi zadovolje potrebe!
Koliko se vas pokrenulo i preduzelo korake da bude autor ili koautor nekog seminara ili da ponudi nekoj ciljnoj grupi da joj reši neki problem i zaradi novac! Štatebriga sarkastično navodi da mu je propao pokušaj da postane preduzetnik. Bez ideje je a ima diplomu i očekuje nekakvo sledovanje, neka prava! Koliko nastavnika ima ECDL sertifikat, a koliko njih je obezbedilo 100 sati stručnog usavršavanja! To je obaveza nastavnika! Ako postane tehnološki višak, ostane bez časova, šta onda?
Više od 80% ljudi se u tržišnim ekonomijama pokreće i samozapošljava svojom preduzimljivošću kao mali preduzetnik Tih 80% rade kao startapovi i doprinose kumulaciji društvenog bogatstva. Od kukanja po društvenim mrežama nema vajde, nema nikakve koristi! Ako se neko pokrenuo da radi i da nešto stvara, znači imao je ideju jer je preduzimljiv. Ne kuka po društvenim mrežama i ne čeka da mu neko nešto da, pošto mu to kao sleduje. Samo ne znam ko to sleduje treba i da realizuje. Znači da taj kome nešto sleduje nešto iščekuje! Kakav je ishod?
I, na kraju, posetite konferenciju Nove tehnologije u obrazovanju koje organizuje ambasada Velike Britanije u Beogradu u februaru. To je način da čujete ili izložite svoju ideju i da svojim učešćem promovišete sebe kao velikog lidera u obrazovanju koji ne sedi i ne čeka nego marljivo radi. U evaluacionom upitniku sa prethodne konferencije sam napisao da na toj konferenciji bude dat, stavljen akcenat sledeći put na preduzetništvu. Ekonomski fakultet iz Beograda organizuje već nekoliko godina organizuje CEO konferenciju! Postoje činjenice da ljudi koji čekaju gube vreme odnosno uzalud troše vreme i kukaju po društvenim mrežama …
I ova glupost sa odgovorm na pitanja. Sta da radim da upisem gimnaziju. Nista gluplje nisam cuo u zivotu.
Neko to da implementira u Srbiji, da se neko toliko trudi.
Pa ako mi prosvetni radnici ne znamo ništa ko te je naučio da napraviš bolji i jeftiniji program za ED.
Elektronski dnevnik je za mene kao roditelja u Holandiji sve. Apsolutno sve informacije o svom detetu u svakom trentku imam, znam kad je zakasnilo na cas, kad je isterano sa casa, kad ima koji test i iz koje oblasti, sta ima za domaci, koju ocenu je dobila, kad je roditeljski, kad idem na razgovor kod nekog nastavnika…..sve….savrsenstvo bez mane. Nema da neko nesto nije znao, cuo….i sl. Nema izgovora za decu, jos manje za roditelje.
I nemojte da pravite sad da je njegovo koriscenje nesto poput voznje svemirskog broda.
Da, Nataša, u Holandiji. Međutim, da naglasimo – SVE što ste nabrojali nije vam omogućio elektronski dnevnik, nego nastavnici koji unose sve te podatke u e-dnevnik tačno i blagovremeno. Znate kada će to da se desi kod nas? Nikad! Evo primera: da biste vi kao roditelj videli u e-dnevniku KADA dete ima test, nastavnik to treba da upiše. To znači da BLAGOVREMENO planira i upiše. Većina to sada ne radi ni u papirnom dnevniku. Itd itd.
Drugi problem je e-infrastruktura u našoj zemlji. Pa zar ne vidite da e-sistem ne funkcioniše u zdravstvu (knjižice, zakazivanje pregleda, recepti…), ne funkcioniše u svim opštinama virtuelni matičar, ni u mupu lične karte i druga dokumenta (ni ZAKAZIVANJE, a kamoli uplate) itd itd itd itd
Ja sam vec negde pisala da je to sve tako bilo i ovde kad se e-sistem uvodio u svim institucijama, pa da se ne ponavljam. Ovo je cetvrta godina da koristim elektronski dnevnik, prve godine su bile ocene i neobavezno unosenje domacih, ali obavezno unosenje planiranih testova….uglavnom deca znaju najmanje 5 dana unapred da imaju test, a nekad i dve nedelje unapred. Testiranja su skoro svaki dan, pa je i potrebno da se unapred zna. Ne mislim da nece biti problema u pocetku, ali mora se poceti. Da budem objektivna ova godina i jeste moja prva godina bez primedbi.
Ne treba napredak sprecavati…znate to je isto kao i da kazem…naucio sam da jasem konja ceo zivot, sta ce mi sad auto.
Imate pogresnu percepciju da su profesori protiv napretka. Razlikuju nam se i mogucnosti i stvarnost pa otuda i buduca efikasnost. Da Vi radite u skoli znali biste sta znaci unositi elektronske podatke o ocenjivanju i toku casa za 30 ucenika u odeljanju. Plus predradnje za svaki cas. Mi i sad grcamo od administracije i u ovakvom obliku. Intelektualni i mentalni napor s kojim radimo svoj posao nije moguce izmeriti satima. Floskula o radnom vremenu je omiljena manipulacija nadleznih koja cilja na stvaranje neprijateljstva izmedju profesora i roditelja. Tako se lakse kontrolisu i jedni i drugi i pootrebi konfrontiraju. Natasa, Srbija nije Holandija, na zalost.
Svakako Ema nije ni Holandija Srbija, razlike postoje, ni moja deca u Holandiji nemaju skole u prirodi po hotelima, nemaju ni ekskurzije u inostranstvu po hotelima, nego smestaj i hranu kod bakica i dekica pa jos „moraju“ sa njima francuski da pricaju, ali imaju kampove od 2-3 dana u koje odlaze biciklom 40km udaljeno i ne idu doktori sa njima tom prilikom, i imaju odlican internet u skoli i imamo savrsen e-dnevnik. Sve moze da bude isto (iskljucujem bicikliranje), ali sve je stvar izbora i razlicitih prioriteta. Zar ne?
Ema i Vladane Božoviću, intelektualci ste, a ne shvatate šta znači radno mesto odnosno Vaše pozicije u školi odnosno obrazovnom sistemu bez ikakvog omalovažavanja.
Shvatite da ste raspoređeni na poziciji predmetnog nastavnika i da tako i primate zaradu. Na platnom listu koji dobijate od trezora lepo i jasno piše nastavnik VII stepen i obračunski koeficijent 17,32 za te poslove.
Sadašnjim diplomcima nakon završetka studija piše master profesor, pa zar mislite, da bi se razlikovali od onih koji nemaju master treba da zahtevaju da im se obraćamo sa master profesore umesto nastavniče. To je pozicija, koja se nekad u socijalizmu zvala radno mesto!!! Zato se direktoru škole obraćaju sa direktore, a ne profesore jer je to njegova funkcija odnosno pozicija u školi.
Tri dana vam je trebalo da nađete papir na kom piše da nismo profesori. Svaka čast, našli ste potpuno beznačajnu i bezvrednu birokratsku budalaštinu, u kojoj je moglo da piše izvršioci, osoblje, službenici, radnici i ostale birokratske gluposti.
Nadam se da imate decu u srednjoj i osnovnoj školi, i za vaše dobro, a i njihovo sa nadam da im predaju PROFESORI.
Sve sto znam naucio sam sam, sam se i usavrsavam.
Diplomu nemam i ne treba mi. Radim ono sto znam i volim, nije mi potreban nikakav papir za to.
Ja svoje ideje ne izlazem, ja izlazem proizvode, koji su produkti ideje i rada.
Nijedan softver ministarstva nije dobar, savaki ima propusta i to razumem. Ali ne razumem da se ti propusti ne krpe ni posle nekoliko godina iako ministarstvo to stalno obecava. Podaci u ucenicima i zaposlenima u obrazovanju su dosta osetljivi i ne bi smeli biti izlozeni.