Родитељи ће имати стални увид у оцене школараца електронским путем!
Увођење дуго најављиваног електронског дневника у основне и средње школе у Србији, планирано је за 1. септембар ове године, кажу из Министарства просвете.
Пројекат ће се примењивати у пилот школама, а његова пуна примена подразумева потпуну замену штампаног папирног дневника, електронским.
Ово имплицира да ће професори на часовима све податке уносити у е-дневник, тј.неће бити дуплог уноса, најпре у папирни, а онда у е-дневник. Родитељи ће моћи простим укуцавањем шифре у систем, да провере оцене свог детета, а Из Министартсва просвете сматрају да свакодневним кориштењем е-дневника настају непроцењиво вредни подаци из којих се добијају врло корисне информације, како за министарство, тако и за све учеснике у систему просвете.
– Ово је и највећа предност е-дневника Министарства просвете у односу на слична решења на тржишту. Сви остале варијанте подразумевају дупли унос података, у папирни и е-дневник. Ово није популарно код наставника и доводи до грешака при уносу података – кажу из овог ресорног министартсва.
– Пројекат Министарства
– За школе је апсолутно бесплатан, нема никакве годишње ренте нити икаквих обавеза
– За родитеље је такође бесплатан. Сви родитељи ће моћи, ако желе, преко интернета, моћи да приступе овим подацима, наравно само за своје дете.
– Има највиши ниво заштите података и сви подаци се чувају, нема као код неких других е-дневника, да су сервери, а самим тим и подаци о ученицима изван граница Србије.
– На крају школске године дневници се штампају и чувају, колико је то законом предвиђено
– Обезбеђен је двадесетчетворочасовни стални физички надзор система
– Постоји корисничка подршка и систем обука и помоћи корисницима и они су такође за школе бесплатни
ЖЕЛИМ ДА УПИШЕМ ГИМНАЗИЈУ, ШТА ДА РАДИМ?
– Важно је напоменути да је ово први корак ка успостављању система анализе учења (ЛА) који ће када буде оперативан моћи да одговори на питања ученика типа: ”Желим да упишем гимназију шта треба да радим?” Одговор систем би био: ”Протеклих пар година последњи уписани у средњу школу коју ти желиш је имао 4 из српског језика, ти сада имаш 3. На следећој страни ти се налази лектира и додатни материјал који је потребно да савладаш како би побољшао оцену” – наводе из овог ресора само неке од предности које ће имати увођење е-дневника.
Мидораг Сокић из Форума београдских гимназија наводи да је е -дневник требало да буде уведен много раније:
– Е-дневник постоји свуда у свету, данас деца и родитељи свакодневно користе рачунаре, а то да наставници пружају отпор том пројекту уопште није истина. Ми желимо и свакако ћемо се врло брзо навићи на тај систем. Данас свака професија подразумева коришћење рачунара, што не бисмо и ми то прихватили – наводи Сокић.
Извор: Мондо
Taj elektronski dnevnik je neopevana glupost, zaluđivanje nesrećnih prosvetara i bogaćenje povlašćenih pojedinaca za izradu tog amaterskog softvera. Ja ću im napraviti za duplo manje para deset puta bolji program.
Problem će biti kad ko i šta unosi u tu budalaštinu. Ispašće mnogo veći problemi nego sa starim dobrim papirnim zapisom. Zaboraviće od učionice do mesta gde stoji kompjuter šta treba da unesu. Većina prosvetara ne zna da sačuva dve nacrtane ovce, a kamoli da nešto tačno unese u kompjuter…nego dršte se vi papira.
Владане Божовићу, свако ће моћи са свог смартфона да приступи е-дневнику који ће бити на сајту, порталу Министарства просвете, па је питање одржавања и функционалности е-дневника беспредметно за предметне наставнике.
У Словенији је класичан дневник замењен одавно е-дневником само Ви Владане нисте информисани и не занимају Вас иновације и предузетништво. Ви знате шта знате и мислите да сте сву памет овог света усвојили, а бавите се у школи психологијом, педагогијом, дидактиком и методиком предмета који предајете.
Имајте на уму Владане да се у Србији ускоро припрема ефективније и ефикасније фунционисање и приступ информацијама разноврсним дигиталним уређајима, а што се просвете тиче држава ће понудити отпремнине онима којима је проблем рад и коришћење дигиталних ресурса.
Држава жели да смањи број чиновника који су до сада били административна подршка. Ти људи ће морати да се покрену сопствени мали бизнис као предузетници и на тај начин ће се и у Србији смањивати незапосленост.
Радно време наставника није само непосредан рад са ученицима, тако што наставник одржи у просеку дневно четири до пет часова него ће у школи проводити шест сати свакодневно и ажурно извршавати све своје обавезе!!!
Недавно су све школе требале да конкуришу и пријаве до 25% запослених који не поседују дигиталне компетенције да похађају обуку за достизање дигиталних компетенција.
Неки директори школа су по свом нахођењу тумачили не читајући на сајту министарства по ставкама шта подразумева дигитална писменост наставника па су изјавили пред наставничким већем да су сви наставници дигитално писмени како неби од 15. августа морали да седе испред монитора и стичу дигиталну писменост и компетенције. Мноштво наставника не зна да сачува документ у електронској форми!
Ja nemam kompjuter u učionici. Nemam uvek ni učionicu. A nemam ni smartfon.
Hoćete vi da kupite predmetnim profesorima smartfonove.
U Sloveniji su bedne plate, zamenili odličnim, ali vi to izgleda ne pratite.
Kada date plate dostojne življenja i našeg akademskog statusa, onda možete zahtevati da vam neko ostaje po šest sati i redovno ažurira svoje obaveze, koliko para toliko i muzike, uvek bilo, i uvek će biti.
Znate, kada sam bio mlad mislio sam da je poslovica: “ ne možeš ti toliko mene malo da platiš, koliko ja mogu malo da radim“ negativna, ali sam vremenom shvatio da je to jedini vid borbe protiv dijabiličke države, kojoj ne pada na pamet ni milom, ni silom da poveća plate profesorima. Da su samo pare u pitanju ni po jada, oduzeli ste svako dostojanstvo prosvetnom radniku, a učenicima ste dali sva moguća prava, uskoro će početi da biju profesore.
Terate profesore, da se kobajagi usavršavaju i uče, a sa druge strane đake ste raspustili, ne uče ništa, nego samo usavršavaju tehniku prepisivanja i šaputanja. Ne treba čoveče MI da učimo, nego ONI.
Наставно особље у основним и средњим школама има звање наставника и за то се полаже лиценца за рад.
Само наставно особље запослено на факултету има звање универзитетског професора или краће професора. Према томе, Владане Божовићу, Ви сте наставник!!!
Имајте на уму, Владане, да све што се унесе и кад се унесе у е-дневник има приказан датум и време објаве, транспарентно је, а министарство ће између осталог пратити колико је оцена дописано ученицима у последњем класификационом периоду када родитељи најчешће врше притисак на школу, а не на своје дете да више учи.
Е-дневник поседује сву неопходну транспарентност па и штампање извештаја, потврда, сведочанства, …
Dobro je da ste otvorili ovu temu. To je jedan od mehanizama za vređanje i omalovažavanja PROFESORA po srednjim i osnovnim školama. Na diplomi mi piše da sam diplomirani matematičar, na uverenju o položenom stručnom ispitu da sam PROFESOR matematike, na rešenju o zaposlenju 100% za stalno piše da sam primljen kao PROFESOR matematike, učenici, roditelji, poznanici, komšije mi se obraćaju sa PROFESORE. Niko ni ne pokušava da mi se drugačije obrati, jer se ne uvrede tipa: nastavniče, prosvetaru, prosvetni radniče, izvršioče, pregledaču i slično ni ne odazivam. Ja nisam profesor univerziteta, ja sam profesor gimnazije. Preporučio bih vam da pogledate jedan film :“Šešir NASTAVNIKA Koste Vujića“…..pardon „Šešir PROFESORA Koste Vujića“.
U mojoj diplomi pise doslovno: profesor srpskohrvatskog jezika i knjizevnosti. Prema tome, ja sam profesor i tako se i predstavljam na svom radnom mestu. Ni manje ni vise. Platu mogu imati malu, manju i najmanju, al obrazovanje i dostojanstvo, kao i profesionalni integritet su mi konstanta.
Pretpostavljam, i vecini kolega. Vas govor i vase razmisljanje otkrivaju sitnicavost i mrznju prema mnogo cemu. Razmislite, nije dobro da vas negativna osecanja jedu iznutra, ugrozavate zdravlje.
Za roditelje je vrlo jednostavan za koriscenje, a za nastavnike sadrzi 20 strana uputsva za koriscnjenje. Posebno je interesantno na pr. na kraju trimestra kada roditelji znaju ocene imaju pravo da zakazu 7min razgovor (najvise tri nastavnika). Sto znaci da se meni na pr desilo da sam nekom priliko zakazala kod 6 nastavnika razgovor, jer imam dvoje dece. Takodje imam mogucnost da u e-dnevniku odaberem kod koga zelim razgovor i da odaberem jedan od dva ponudjena dana i jedan od dva vremenska perioda koji mi odgovara. Rasporde nakon par dana dobijem takodje u e-dnavniku i svih 6 razgovora obavim za sat vremena, tu i tamo pauza od par minuta. Inace zvono zvoni svakih 8minuta. Savrseno funkcionise kad su postavljena jasna pravila koja jednostavno moras da postujes.
G-dine Vladane rekoste prepisivanje i ako dobro shvatam profesor ste matematike. Kako vi regujete u takvim situacijama interesantno je čuti?
Neću reći da sistem bilo gde funkcioniše savršeno, ali na pr. vrlo mlad nastavnik fizike (28 godina) i po oceni mog deteta jedan od boljih nastavnika u školi (u pitanju je Holandija) primeti da 2 đaka imaju puškice u digitronu. Oduzima test, đaci dobijaju 1 i kreće onda da i ostalima proveri digitrone. Nikad više nikome nije palo na pamet da prepisuje. A mlad je, pa voli i da se našali, pre neki dan je obarao ruke sa decom, ali zna i da im pošalje YT link sa svojim objašnjenjima pre predavanja, pa ko želi moze da pogleda i da se pripremi za čas. Ne znam kako druga deca, ali moje dete ponekad nađe grešku u knjizi pa mu odmah pošalje mail da proveri da li je u pravu (sva deca i nastavnici imaju školski mail u okviru e-dnevnika), a on joj redovno odgovori u roku od par sati, kasnije skrene paznju svima na času na tu gresku.
I da ne bude zabune imam i drugo dete koje šalje mail nastavniku ako je potrebno da u ime celog razreda otkažu test, ona se ne bavi greškama.
Kao roditelj jednom sam u toku ove školske godine bila u prilici da šaljem mail nastavniku. Na početku školske godine je rečeno da ne očekujemo ekspresni odgovor. Odgovor sam dobila sledeći dan.
Administracija se uglavnom obavlja u toku časa, naravno podrazumeva se da svaka učionica ima kompjuter.
I jos nesto ne zaboravite da letnji raspust kod vaših evropskih kolega traje svega 6 nedelja, da nema usmenog odgovaranja već postoje samo diskusije na času nakon predavanja i da moraju u toku godine mnogo više od vas da sastave i pregledaju testova. A ocene u e-dnevnik vrlo često upisuju i nedeljom.
A pre dve nedelje su štrajkovali tražeci povećanje plata i smanjenje administracije, a pri tome 90% njih ima takav raspored da ne radi najmanje 1 dan, vecina ih radi svega tri dana. Danas je svima „loše“. Svakom u svom okruženju.
Nataša, profesor u Holandiji razmišlja ovako:“ dobro sam plaćen, i neću dozvoliti da prepisuju, jer bi se urušio sistem i destabilizovala država koja me korektno plaća i poštuje moje dostojanstvo.
U Srbiji profesor razmišlja ovako:“ ma baš me briga, nek prepisuju, neću za ovu bednu platu još da izigravam policajca“, i na taj način puca sistem po svim šavovima.
Bez dobre plate i dostojansvenih profesora nema kvalitetne prosvete, a bez kvalitetne prosvete dobijete društvo gde se kupuje diplome i doktorati, gde se gledaju rijaliti, i turske serije koje vređaju inteligenciju, o maralu da ne govorim, dobijete državu koja je nemoćna pred huliganima, državu koja je nesposobna da uvede red u javna preduzeća, koja pljačkaju građane, al im zato država nadoknađuje gubitke, državu koja je uzela pare od penzionera i prosvetnih radnika da bi dala bogatim stranim investitorima, koji za uzvrat dobiju jeftinu ropsku radnu snagu, itd, mogao bih da nabrajam danima.
To vam se Nataša zove efekat leptira, na jednoj strani sveta leptir mahne krilima, a na drugoj se stvori katastrofalni uragan. Pustite dva učenika da prepisuju, jer vam nije stalo zbog bednih plata, i dobijete Srbiju danas.
Nastavnici nemaju SKOLSKI RASPUST već dobijaju rešenje za odmor koji mogu iskoristiti SAMO u toku školskog raspusta.Van perioda predviđenog za odmor, a u vreme školskog raspusta obavljaju određene poslove(seminari,sređivanje administracije,razni izveštaji i planovi…).,,Ukačite“ to već jednom,molim vas!
Ne treba mi vaš amaterski softver za štampanje svedočanstava, odavno sam napravio svoj. Da ste vi živi i zdravi ja već dvadeset godina na mom softveru štampam svedočanstva i diplome, a mogao bi i matične knjige da imam A3 štampač, a izveštaje, uverenja i potvrde može i kafe-kuvarica da štampa, pošto se to štampa na praznom listu, za razliku od svedočanstava koja se štampaju na obrascima.
Kad je bio tender za taj vaš program, koliko će to da košta građane Srbije, ko su bili ponuđači, i ko je pobedio i za koju sumu. Ako mislite da uzmete nešto slično sa onom sprdnjom u Hrvatskoj i Bosni onda nemojte. Mislim da se zove e-matrica, ili tako nekako.
За неке директорке основних школа дигитална писменост је постављање дигиталних фотографија на инстаграм и објаве … на фејсбуку, где су и како проводе време, забаве ради!
Дигитално писмене директорке у таквим школама су најчешће учитељице које су се дошколовале по неким истуреним одељењима ван седишта факултета, које су тада имале теоријску опште-образовну информатику један семестар какав је тренд био на факултетима за неинформатичке смерове. Оне нису дигитално компетентне!
Ne znam gde su se doškolovavale učiteljice ali znam sigurno da na Učiteljskom fakultetu postoje dva predmeta koja su u vezi sa digitalnom pismenošću, Informatika i Obrazovna tehnologija, ukupno 4 semestra. Zar je to malo?
На учитељским факултетима на којима су се по неким истуреним одељењима дошколовале учитељице се предавала и испитивала теоријска опште-образовна информатика тако да су некомпетентне учитељице то потврдиле чињеницом да се у разредној настави не реализује изборни предмет Од играчке до рачунара.
Штавише и кад је у понуди као изборни предмет Од играчке до рачунара у разредној настави учитељице сугеришу и врше притисак на родитеље да изаберу углавном Народну традицију.
Ja ću, Pareto, da dam svoju decu kod starih, dobrih nekompetentnih učiteljica, a ti svoju kod kompetentnih, pa ćemo da vidimo ko će bolje da prođe.
Владане, ускоро ће почети масовно да се имплементира дигитално пословање! То ће омогућити да плаћамо рачуне online, исто ће омогућити QR код који ће бити штампан на рачунима тако да неће бити редова.
Док купујемо на пример млеко у маркету моћи ћемо да платимо неки пристигли рачун без додатног чекања помоћу QR кода или online са свог смарт телефона. Доћи ће и Убер тако да ће многе услуге које не можете да замислите бити доступне помоћу смарт телефона.
Многи у Србији су докони и непредузимљиви и за све им је крив неко други за своје промашаје и пропусте и нерад и воле да чекају сатима у редовима. Навике се морају променити!
Очаран сам енергијом коју поседује Ана Брнабић која ће дигитализацијом омогућити и подстицати ИТ сектор у Србији у коме су плате знатно изнад просека и што ће омогућити запошљавање високообразованих и раст друштвеног богатства и бољу алокацију (расподелу) као и Парето побољшање и боље позиционирање просвете што се тиче зарада запослених у образовном систему.
Многи ће бити разуверени и увидеће огромне предности најављене дигитализације!
Radno vreme profesora nije samo neposredan rad sa ucenicima. Profesor se kod kuce sprema za casove, kod kuce pregleda i sastavlja testove, kod kuce, koristeci svoj internet, a ne kao u drzavnim firmama, poslovni laptop, poslovni telefon, poslovni internet, trazi dodatne materijale, i najcesce o svom trosku fotokopira te materijale jer u skoli nema papira, a skup je, ili nema tonera, i sl. Sve gore navedeno radi kod kuce, jer nema svoj kabinet u skoli. Jedino ako mislite da sve moze da zavrsi u zbornici. O seminarima vikendom i bez dnevnice necu ni da komentarisem.
Ja radim u gimnaziji i mi nemamo kompjutere u ucionicama. Ko ce da nabavi kompjutere? Kako profesor koji nema smartfon ili kompjuter kod kuce da unese ocene? Da ceka u redu u skoli, pa kad stigne? Mi imamo dva profesorska kompjutera, a skoro 80 profesora. Velika skola. Idealno bi bilo da postoji kompjuter u svakoj ucionici i kao i do sada, javno u ucionici upisati/ukucati ocenu. A da. To bi znacilo da skola ima i fantastican internet, koji nije pod kljucem zato sto instalacije ne mogu da izdrze vise od pet „nakačenih“ individua.
Dosta od mene.
Znate kako ocene ne moraju javno da se upisuju, cesto puta su upisane pa tek onda sledi cas i javno citanje ocena, potom analiza i primedbe ceo cas, pod uslovom da su svi radili test. U suprotnom se vrsi dogovor sa onima koji nisu radi test i zakazuje novi test za njih ( moze biti u pitanju samo jedan djak ) pa tek onda sledi analiza. Oni taj test rade na hodniku ( postoje klupe ) a izmedju ucionice i hodnika je staklo….pa nema prepisivanja jer nastavnik za to vreme drzi cas drugoj deci.
U Vašoj školi sigurno postoje kompetentni učitelji koji su kompjuterski magovi. Oni mogu da predaju Od igračke do računara, jer se učenici na nivou razreda opredeljuju za izborne predmete. Kod nas je slučaj obrnut. Imamo jednog nekompetentnog učitelja, koji se opredeljuje, svake godine, da predaje ovaj izborni predmet a ne zna da uključi računar.
Naravno da ce biti amaterski. Kao i softver za upis i drugi softveri ministarstva.
Veci problem je sto skole nemaju opremu i sto je vecina nastavnika informaticki nepismeni.
Posto je moj pokusaj da postanem preduzetnik propao uvodjenjem ovog sofvera, ne znam kako ce to smanjiti nezaposlenost. Da ne govorim o firmama koje vec na trzistu imaju elektronske dnevnike.
У цивилизованом свету нема чекања него се дефинишу циљеви! Амбициозни људи који имају идеју се покрећу да раде и зараде у том послу. За то је неопходно да сваки појединац дефинише циљеве у свом животу и да кроз SWOT анализу упозна реалност, а не илузију о имагинарном свету, као, па мени то следује зато што сам се школовао јер имам диплому! Драги моји, знате по дефиницији да дипломе не раде него људи раде и стварају и уновчавају своје знање тако што знају како да некој циљној групи задовоље потребе!
Колико се вас покренуло и предузело кораке да буде аутор или коаутор неког семинара или да понуди некој циљној групи да јој реши неки проблем и заради новац! Штатебрига саркастично наводи да му је пропао покушај да постане предузетник. Без идеје је а има диплому и очекује некакво следовање, нека права! Колико наставника има ECDL сертификат, а колико њих је обезбедило 100 сати стручног усавршавања! То је обавеза наставника! Ако постане технолошки вишак, остане без часова, шта онда?
Више од 80% људи се у тржишним економијама покреће и самозапошљава својом предузимљивошћу као мали предузетник Тих 80% раде као стартапови и доприносе кумулацији друштвеног богатства. Од кукања по друштвеним мрежама нема вајде, нема никакве користи! Ако се неко покренуо да ради и да нешто ствара, значи имао је идеју јер је предузимљив. Не кука по друштвеним мрежама и не чека да му неко нешто да, пошто му то као следује. Само не знам ко то следује треба и да реализује. Значи да тај коме нешто следује нешто ишчекује! Какав је исход?
И, на крају, посетите конференцију Нове технологије у образовању које организује амбасада Велике Британије у Београду у фебруару. То је начин да чујете или изложите своју идеју и да својим учешћем промовишете себе као великог лидера у образовању који не седи и не чека него марљиво ради. У евалуационом упитнику са претходне конференције сам написао да на тој конференцији буде дат, стављен акценат следећи пут на предузетништву. Економски факултет из Београда организује већ неколико година организује CEO конференцију! Постоје чињенице да људи који чекају губе време односно узалуд троше време и кукају по друштвеним мрежама …
I ova glupost sa odgovorm na pitanja. Sta da radim da upisem gimnaziju. Nista gluplje nisam cuo u zivotu.
Neko to da implementira u Srbiji, da se neko toliko trudi.
Pa ako mi prosvetni radnici ne znamo ništa ko te je naučio da napraviš bolji i jeftiniji program za ED.
Elektronski dnevnik je za mene kao roditelja u Holandiji sve. Apsolutno sve informacije o svom detetu u svakom trentku imam, znam kad je zakasnilo na cas, kad je isterano sa casa, kad ima koji test i iz koje oblasti, sta ima za domaci, koju ocenu je dobila, kad je roditeljski, kad idem na razgovor kod nekog nastavnika…..sve….savrsenstvo bez mane. Nema da neko nesto nije znao, cuo….i sl. Nema izgovora za decu, jos manje za roditelje.
I nemojte da pravite sad da je njegovo koriscenje nesto poput voznje svemirskog broda.
Da, Nataša, u Holandiji. Međutim, da naglasimo – SVE što ste nabrojali nije vam omogućio elektronski dnevnik, nego nastavnici koji unose sve te podatke u e-dnevnik tačno i blagovremeno. Znate kada će to da se desi kod nas? Nikad! Evo primera: da biste vi kao roditelj videli u e-dnevniku KADA dete ima test, nastavnik to treba da upiše. To znači da BLAGOVREMENO planira i upiše. Većina to sada ne radi ni u papirnom dnevniku. Itd itd.
Drugi problem je e-infrastruktura u našoj zemlji. Pa zar ne vidite da e-sistem ne funkcioniše u zdravstvu (knjižice, zakazivanje pregleda, recepti…), ne funkcioniše u svim opštinama virtuelni matičar, ni u mupu lične karte i druga dokumenta (ni ZAKAZIVANJE, a kamoli uplate) itd itd itd itd
Ja sam vec negde pisala da je to sve tako bilo i ovde kad se e-sistem uvodio u svim institucijama, pa da se ne ponavljam. Ovo je cetvrta godina da koristim elektronski dnevnik, prve godine su bile ocene i neobavezno unosenje domacih, ali obavezno unosenje planiranih testova….uglavnom deca znaju najmanje 5 dana unapred da imaju test, a nekad i dve nedelje unapred. Testiranja su skoro svaki dan, pa je i potrebno da se unapred zna. Ne mislim da nece biti problema u pocetku, ali mora se poceti. Da budem objektivna ova godina i jeste moja prva godina bez primedbi.
Ne treba napredak sprecavati…znate to je isto kao i da kazem…naucio sam da jasem konja ceo zivot, sta ce mi sad auto.
Imate pogresnu percepciju da su profesori protiv napretka. Razlikuju nam se i mogucnosti i stvarnost pa otuda i buduca efikasnost. Da Vi radite u skoli znali biste sta znaci unositi elektronske podatke o ocenjivanju i toku casa za 30 ucenika u odeljanju. Plus predradnje za svaki cas. Mi i sad grcamo od administracije i u ovakvom obliku. Intelektualni i mentalni napor s kojim radimo svoj posao nije moguce izmeriti satima. Floskula o radnom vremenu je omiljena manipulacija nadleznih koja cilja na stvaranje neprijateljstva izmedju profesora i roditelja. Tako se lakse kontrolisu i jedni i drugi i pootrebi konfrontiraju. Natasa, Srbija nije Holandija, na zalost.
Svakako Ema nije ni Holandija Srbija, razlike postoje, ni moja deca u Holandiji nemaju skole u prirodi po hotelima, nemaju ni ekskurzije u inostranstvu po hotelima, nego smestaj i hranu kod bakica i dekica pa jos „moraju“ sa njima francuski da pricaju, ali imaju kampove od 2-3 dana u koje odlaze biciklom 40km udaljeno i ne idu doktori sa njima tom prilikom, i imaju odlican internet u skoli i imamo savrsen e-dnevnik. Sve moze da bude isto (iskljucujem bicikliranje), ali sve je stvar izbora i razlicitih prioriteta. Zar ne?
Ема и Владане Божовићу, интелектуалци сте, а не схватате шта значи радно место односно Ваше позиције у школи односно образовном систему без икаквог омаловажавања.
Схватите да сте распоређени на позицији предметног наставника и да тако и примате зараду. На платном листу који добијате од трезора лепо и јасно пише наставник VII степен и обрачунски коефицијент 17,32 за те послове.
Садашњим дипломцима након завршетка студија пише мастер професор, па зар мислите, да би се разликовали од оних који немају мастер треба да захтевају да им се обраћамо са мастер професоре уместо наставниче. То је позиција, која се некад у социјализму звала радно место!!! Зато се директору школе обраћају са директоре, а не професоре јер је то његова функција односно позиција у школи.
Tri dana vam je trebalo da nađete papir na kom piše da nismo profesori. Svaka čast, našli ste potpuno beznačajnu i bezvrednu birokratsku budalaštinu, u kojoj je moglo da piše izvršioci, osoblje, službenici, radnici i ostale birokratske gluposti.
Nadam se da imate decu u srednjoj i osnovnoj školi, i za vaše dobro, a i njihovo sa nadam da im predaju PROFESORI.
Sve sto znam naucio sam sam, sam se i usavrsavam.
Diplomu nemam i ne treba mi. Radim ono sto znam i volim, nije mi potreban nikakav papir za to.
Ja svoje ideje ne izlazem, ja izlazem proizvode, koji su produkti ideje i rada.
Nijedan softver ministarstva nije dobar, savaki ima propusta i to razumem. Ali ne razumem da se ti propusti ne krpe ni posle nekoliko godina iako ministarstvo to stalno obecava. Podaci u ucenicima i zaposlenima u obrazovanju su dosta osetljivi i ne bi smeli biti izlozeni.