Вакцина против грипа обавезна за труднице, против варичела за децу која их нису прележала до 6. разреда

18 маја, 2020

Вакцина против грипа постала је обавезна за грађане старије од 65 година, труднице, као и особе са хроничним обољењима.

Истовремено вакцину против варичела од сада треба да прими више категорија становништва укључујући и децу у 6. разреду основне школе која претходно нису стекла имунитет, особе оболеле од атопијског дерматитиса као и оне којима је потребна трансплантација, али и жене без имунитета које планирају трудноћу.

Жене које желе да остану трудне обухваћене су и обавезном имунизацијом против рубела. Све ово су новине које је донео нови Правилник о програму обавезне и препоручене имунизације, објављен у Службеном гласнику почетком маја.

Доктори са којима је Данас разговарао различито гледају на овај документ. Док професорка Медицинског факултета у пензији, пулмолошкиња и онколошкиња Драгана Јовановић истиче да су овога пута на „некритичан начин“ обавезном имунизацијом обухваћене групе становништва „за које се епидемиолошки подаци у свету и код нас нису променили у последњој декади“ и код којих би стога било „оправдано да и даље буду на нивоу препоруке“, председник Удружења за јавно здравље и саветник Уницефа и Светске банке Драгослав Поповић сматра да су уведене новине добре, истичући да би ипак требало направити амбициознији план и препоручене вакцине подвести под обавезне.

– Препоручујући вакцине одређеним групама становништва држава се ограђује од тога да набавља те вакцине и да грађани буду сигурни да ће тих вакцина бити. Пошто препоручене вакцине падају на терет пацијента, ствара се неједнакост када се ради о доступности вакцина у Србији. Тако онај ко је боље информисан и ко има више новца, потрудиће се да се вакцинише, а ономе коме вакцине више требају а нема информације нити новца неће примити вакцину, истиче Поповић.

На другој страни докторка Јовановић објашњава да су вакцине које су код нас постале обавезне у многим земљама на нивоу препоруке.

– Вакцине су у 20. веку спасле свет од тешких, често смртоносних болести попут туберкулозе, дечје парализе, великог кашља, дифтерије. Међутим, гледајући препоруке америчког Центра за контролу болести (ЦДЦ), познатог и по већем заговарању вакцинације од других, не постоји обавезујућа вакцина против грипа за труднице. Она је на нивоу савета, препоруке и то уз претходну пажљиву процену. Ми за сада имамо контрадикторне и неконзистентне податке из студија о вакцинацији трудница, каже Јовановић, истичући да несигурни резултати не би смели да буду основ за обавезну вакцинацију свих трудница, нарочито не у првом триместру трудноће.

Поред вакцине против грипа, и вакцина против варичела обухвата већи број група становништва, укључујући децу у шестом разреду основне школе која претходно нису прележала болест.

Педијатар Невенка Ракетић каже за Данас да је ова промена оправдана ако се узме у обзир да међу неким старосним групама варичеле могу бити праћене тежом клиничком сликом.

– Код млађих од две и старијих од пет година варичеле могу носити компликације попут пнеумонија, менингитиса. У Западној Европи вакцина против варичела је сада обавезна. На тај начин се покушава да се створи колективни имунитет, а учесталост оболевања се смањила. Вакцина се даје у другој години, а друга доза после три месеца или пред школу, објашњава Ракетић.

Оно што је сигурно јесте да је нови правилник донео знатно већи обухват обавезне вакцинације. То значи и да ће Србија набављати веће количине вакцина у периоду од 2021. до 2023, колико важи овај документ. Тако правилник наводи да је само за грип потребно између 400.000 и 500.000 вакцина. Поређења ради, претходним правилником за грип је било одређено између 240.000 и 280.000 вакцина.

И закон промењен

Исте недеље када је објављен нови правилник о обавезној имунизацији, промењен је Закон о заштити становништва од заразних болести, који сада предвиђа веће новчане казне за особе које одбију „имунизацију лица одређеног узраста“.

Под овом формулацијом се заправо подразумева вакцинација деце, а запрећена казна иде у распону од 50.000 до 150.000 динара.

Закон међутим не наводи експлицитно никакве казне за особе под ризиком које су обухваћене обавезном имунизацијом, дакле старије од 65, труднице, особе са неким хроничним обољењем, које не приме вакцине.

Драгослав Поповић истиче да обавезност вакцинације јесте заправо „обавеза државе да обезбеди свима вакцине без накнаде и обавезу свих да се одазову позиву на вакцинацију“.

„То је партнерски однос у коме сви потенцијални неспоразуми треба да се решавају комуникацијом, а не принудом“, додаје Поповић.

Више на: Данас

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама