Када се говори о градиву које ђаци у школама уче и када у разговору желите да укажете како је ту много беспотребних ствари, велика је шанса да ћете се ухватити баш за – географију. „Зашто морају да уче рудно богатство Кине?“ „Неће им никад требати да знају колико становника има Папуа Нова Гвинеја!“
И премда су неки досадни подаци заиста део градива, географија може бити јако занимљив предмет. Да то зависи највише од наставника који предаје, од његовог ентузијазма, воље и креативности, показује професор Борис Ђурђев који овај предмет предаје у две школе: ОШ „1. Мај“ у Владимировцу и Техничкој школи у Белој Цркви.
Борис је код својих ђака развио и несвакидашњи хоби који се попут епидемије проширио међу ученицима.
У две школе радите као наставник географије, а љубав коју имате према акваристици преносите на своје ученике. Откуд то да наставник географије негује овај тип секције?
Географија је наука која заправо има доста додирних тачака са акваристиком. Рибе које се гаје у акваријумима су углавном тропске рибе, и свака врста има свој ареал живљења у природној средини. У биотоп акваријумима, који можемо рећи представљају најзахтевније акваријуме, узгајају се не само рибе, већ и биљке, али и остали живи организми који живе у одређеном природном биотопу (јужноамеричком, средњеамеричком, северноамеричком, азијском, афричком…). Такође, да бисмо верно представили одабрани битоп, врло је важно знати како изгледа природно станиште риба које гајите у таквим акваријумима (да ли доминирају пањеви или камење, које је гранулације песак, какав је квалитет воде који подражавате…). Дакле, да бисте формирали један биотоп акваријум, морате имати велико знање из географије, али и из хемије, биологије и екологије.
Неко ко одабере да цео свој радни век посвети географији мора имати изражену љубав према природи и лепоти коју она нуди.
Такође, потичем из породице дунавских аласа, па је вероватно и из тог разлога израженија моја повезаност са водом, без обзира да ли је у питању река, језеро, море или океан.
Дугогодишњим радом у школи дошао сам до закључка да, колико год се чинило да су млади људи незаинтересовани, они заправо вапе за новим садржајима. Желе изазове. Акваристика ми је у том моменту деловала као нешто што је егзотично, као нешто што може заинтересовати ученике. Време је доказало да сам био у праву. Акваристичка секција је несвакидашња, и можда се једино у ове две школе у Србији реализује као ваннаставна активност. Као таква, акваристичка секција била је разлог да се о њој напишу бројни текстови у часописима, сниме бројни телевизиски прилози, добију бројни позитивни коментари на акваристичким форумима и друштвеним мрежама.
У Техничкој школи имате већ три акваријума и у њима колико рибица? Ко брине о њима и на који начин?
Централни хол Техничке школе ’’Сава Мунћан’’ украшавају три акваријума. Све је почело формирањем првог акваријума од 200 литара, који је био предмет донације локалног стаклара. На почетку није било лако. Требало је обезбедити сву потребну опрему, а сви знамо каква је финансијска ситуација у школама у малим срединама попут Беле Цркве. Ангажовањем ученика, колега, али и целог колектива школе успели смо да формирамо први акваријум. Потом је на иницијативу директора школе купљен још један, нови акваријум од 160 литара. Трећи, и највећи акваријум (587 литара) био је предмет донације некадашњих ученика, локалних приватних предузетника, али и аквариста из читаве Србије.
Међутим, закључио сам да је неопходно, да би ученици на прави начин ’’уронили’’ у свет акваристике, да код куће морају имати своје акваријуме, па смо покренули бројне донаторске акције. Захваљујући безрезервној подршци аквариста, пријатеља из целе Србије и иностранства, поклонили смо много акваријума, али и акваристичке опреме, литературе, акваристичког биља и риба, хране и осталих потрепштина које су неопходне за бављење овим прелепим хобијем. Број риба се у школским акваријумима кроз време мењао, јер смо повремено мењали изглед акваријума. Али, довољно је напоменути да укупна количина акваријумске воде у школи износи безмало 1000 литара, па се може доћи до закључка колико риба живи у нашим акваријумима. Много пута су се рибе у нашим акваријумима мрестиле, што је ученицима било посебно интересантно.
Идеја која ме је на самом почетку подстакла да организујем рад акваристичке секције је била да ученици школе сами, уз моју подршку, одржавају школске акваријуме. Тако се код ученика изграђује осећај емпатије, али и одговорности. Од 2010. године па све до данас успевамо у том настојању да полазници акваристичке секције одржавају своје кућне, али и школске акваријуме.
Како сте успели да код ученика пробудите љубав према овом несвакидашњем хобију?
Заправо сте већ дали одговор на питање тиме што сте рекли да је у питању несвакидашњи хоби. Подводни свет је сам по себи врло егзотичан, мистериозан. У питању су рибе тропских предела које су врло атрактивних боја и облика. Са таквим стварима се, морамо признати, људи баш и не срећу сваког дана. Оно што је и мене привукло је то што у својој кући имаш један део потпуно другачијег света. Притом, посебан је изазов јер га сам креираш.
Да ли сматрате да су секције значајан део школског живота деце?
Ваннаставне активности су врло важне у животу сваке образовне установе. У тим активностима се ученици остварују и исказују своје потенцијале који се можда не могу исказати на редовној настави. Често је било случајева да ученици који су имали слабија постигнућа на редовној настави дају свој максимум на акваристичкој секцији, и постижу сјајне резултате. Ту се доказују. Постају самоуверенији и свесни својих вредности. Све то их касније подстиче да остварују бољи успех у школи. Кроз акваристичку секцију се успостављају посебни односи на релацији ученик-наставник, па ми се скоро редовно дешава да ученици постижу боље резултате и из географије.
Такође, у оквиру акваристичке секције се успостављају бољи односи на релацији ученик-ученик. Ученици помажу једни другима, одлазе једни другима на рођендане, сами организују одржавање школских акваријума…
Десило ми се да ме је једном у ходнику ученик који иначе не комуницира са одраслим особама ван своје породице пресрео у ходнику и питао да ли може да постане члан акваристичке секције. Акваристичка секција га је отворила ка спољашњем свету. У таквој ситуацији мојој срећи није било краја.
Сада већ деценијски рад акваристичке секције показује и доказује да су нашој деци заправо потребни различити изазови и активности, које ће их одвући од лоших садржаја у медијима, мобилних телефона, нездравих стилова живота, али ће им дати шансу да се искажу у нечему што можда и нема директне везе са редовном наставом. Неки су ученици почели са мрестом и продајом акваристичких риба, па је секција допринела подстицању предузетничког духа код ученика. Много је различитих аспеката позитивног утицаја на образовање и васпитање полазника секције.
Нажалост, сматрам да је таквих иницијатива и садржаја у нашим школама премало.
У основној школи у којој радите ускоро организујете и једно необично такмичење. О чему је реч?
Сваке године организујемо одлазак ученика у Београд. Том приликом посетимо Јавни акваријум и тропикаријум, где нас увек дочекају раширених руку. Затим, посетимо студио морске акваристике Reef room, где се ученици упознају са пикантеријама морске акваристике, а потом посетимо најопремљеније акваристичке продавнице у Београду.
На почетку школске године, у Техничкој школи ’’Сава Мунћан’’ у Белој Цркви акваристичка секција је организовала јединствену акваристичку манифестацију ’’BELAQUA 2022’’, коју су посетили акваристи из читаве Србије. Организоване су радионице са склапањем хардскејпа, предавања о акваристичким рибама, посетиоци су могли да погледају изложбу подводних фотографија, а у холу школе су били постављени штандови мини сајма акваристике.
На крају ове школске године планирамо да у Основној школи ’’Први мај’’ у Владимировцу организујемо такмичење у aquascaping-у. Наиме, ученици би користећи декоративни камен, driftwood и песак осмишљавали изглед својих акваријума. На тај начин ћемо подстаћи њихову креативност и такмичарски дух. Жири састављен од искусних аквариста из региона изабраће најлепше акваријуме, и за те такмичаре ћемо припремити пригодне награде.
Да ли су деца данас мотивисана да, поред школских обавеза, развијају и нека друга интересовања и хобије? Која је улога школе у томе да понуди, препозна и подстакне код деце интересовање за неке специфичне области, попут ове коју и сами развијате?
Колико год је уврежено мишљење да су данашња деца незаинтересована за садржаје који немају директне везе са информационом технологијом, вишедеценијски рад акваристичке секције доказује да то није истина. Савремену технологију не треба искључивати, већ укључивати и на прави начин користити за рад секција. Када бисте само видели како се развија дебата у оквиру вибер групе, и како ученици користе акваристичке интернет садржаје! Изузетно су мотивисани.
Често самоиницијативно остају после наставе да уреде и очисте школске акваријуме. Наравно да је улога школе, директора и колега врло важна. Без те врсте подршке би све било много теже.
Изгледа да сам имао срећу да радим у два колектива који апсолутно подржавају рад акваристичке секције. Истакао бих велику и безрезервну подршку аквариста широм Србије, који врло често донирају акваријуме, акваристичку опрему, литературу, рибе, акваристичко биље и све што је неопходно за бављење овим прелепим хобијем.
На крају бих се осврнуо на тужне догађаје који су се десили у Србији. Све то што се десило указало је на потребу да се децом бавимо. Да им пружамо подршку у исказивању њихових интересовања. Да им пружамо садржаје који ће их одвући од негативног утицаја медија, мобилних телефона, рачунара и нездравог стила живота. Акваристичка секција, колико год људи тога често нису свесни, свакако даје свој допринос у оздрављењу друштва у коме живимо.