Svako dete je rođeno kao različito od druge dece, od bebećih dana reaguju drugačije, iako su ih isti roditelji i rodili i vaspitali. Ponekad roditelji misle da je mlađe dete drugačije od starijeg jer su i oni, roditelji, drugačiji, jer su stariji, iskusniji i mudriji. ili pak da imaju manje snage ili strpljenja nego što su imali sa starijom decom. Možda kažu da je društvo u kojem odrasta mlađe dete drugačije.
Sve ovo može da bude tačno. Ali ja odgajam blizance, različita genetika ali verovatno najpribližnije moguće slično vaspitanje, i razlikuju se međusobno veoma. I slični su, neću da kažem da nisu, ali ipak jedno dete savršeno odreaguje na jednu poruku, dok drugom detetu prija nešto sasvim drugo. Jedno dete mnogo voli da se ujutru rano probudi i zavuče se kod nas u krevet, dok drugo dete voli najviše svoj krevetić. Jedno je volelo prilično vruće mleko u flašici kada je bilo beba, a drugo tek tek mlako. I tako dalje. Jedno traži društvo i da se često neko igra sa njim, a drugo mnogo voli da samo nešto isprobava, kombinuje, pravi. Videćemo kakvi će biti kada malo porastu i kada naše roditeljske veštine budu bile na većem testu jer sada su veoma mali. Verujem da ćemo lako pronalaziti dobre načine da priđemo svakome od njih jer nam jasno stavljaju do znanja šta svakome od njih odgovara i jer ih od rođenja posmatramo i učimo o njima od njih samih.
Šira slika su vrednosti
Greška roditelja je kada slepo veruje u svoje vaspitne metode. Ne treba da se držimo metoda, nego vrednosti. Vrednosti su ono što je važno, a ne način kako ćemo ih postići. Vrednosti predstavljaju širu sliku, naša uverenja o tome kako valja živeti, šta je potrebno da dete zna i usvoji kako bi bilo srećno, koje osobine da izgradi kod sebe da bi umelo da voli, da bi znalo da je voljeno, da bi moglo da stiče dobre prijatelje i održava ta prijateljstva i tako dalje.
A vaspitne metode su konkretni načini kako mi kormilarimo svoje roditeljstvo u svakodnevici. Jedno dete će jedna vaspitna metoda dovesti do toga da usvoji neku željenu životnu vrednost, dok drugom detetu, na putu ka istoj vrednosti, više odgovara neka sasvim drugačija metoda.
Sa svih strana stižu saveti o vaspitnim metodama kao nečemu što je u kamen uklesano. A nije. Radite sa decom ovako, postupajte onako. Ako ovo uradite, posledice će biti te i te. Pa neće, ne uvek i kod svakog deteta. Neko dete možete kazniti i njegovo samopouzdanje neće ni za trunku biti dirnuto, a neko dete traži razgovor i razgovor i na mnogo razumevanja i priču reaguje savršeno lepo, dok ga kazna boli i vređa.
U tim roditeljskim savetima prednjače oni koji još nisu postali roditelji i koji imaju čestito srce, ali nemaju iskustva u praksi i još nisu uvideli koliko toga ne znaju, a zavedeni su uverljivim teorijama iz knjiga gde sve zvuči toliko lako.
Odmah iza tih budućih roditelja su roditelji koji imaju jedno dete, i to jedno dete se ponaša kao dete iz nekog udžbenika. To njihovo dete uredno spava gotovo od rođenja čitavu noć, jede sve što mu se da i ne bira. Brokoli i prokelj jednako rado kao bananu. Progovorilo je i prohodalo na vreme ili malo pre. U kafiću sa njim njegova mama sedi i čita knjigu dok ono mirno boji bojanku. Telefon nikada ne traži. I tako dalje. Znate već takve. Ti roditelji su uvereni (a ko ne bi bio na njihovom mestu?) da su oni zaslužni za tako dobro dete, pa žele da daju savete drugim roditeljima. Oni kažu da treba samo da se radi to i to, nikako ono i ovo, i prosto ko pasulj.
Naravno, drugi roditelji su to sve probali sa svojom decom, pa ništa.
Na društvenim mrežama kruži jedan krajnje simpatičan citat koji o tome govori. Kaže otprilike ovako: „Ako vam je prvo dete bilo divno i mirno, prosto savršeno, nemojte previše sebe uzdizati i hvaliti zbog toga. To je samo trik majke prirode da vas natera da rodite opet. Drugo dete će biti sušta suprotnost od prvog.“
Važno je da ne ispuštamo iz vida vrednosti, ono zbog čega vaspitavamo dete tako kako ga vaspitavamo. A konkretni načini i postupci, pa njih prilagođavajte svom detetu. Posmatrajte svoje dete, pričajte sa njim, upoznajte ga toliko da znate svaki njegov trzaj šta znači i svoje reči i postupke prilagođavajte njemu i njegovom temperamentu. I ne slušajte savete drugih mama ako vam se čine da za vas i vaše dete nemaju smisla.
Izvor: Trudnoća i zdravlje