Vebinar za nastavnike srpskog jezika: Kako se razvijaju veštine pisanja kod dece

Jedinstven priručnik namenjen starijim osnovcima osmislila je i napisala profesorka srpskog jezika i urednica u Kreativnom centru Anđelka Ružić. On nosi naziv Putovanje u središte priče i na prijemčiv i đacima lako razumljiv način pomaže im da postanu vešti u pisanju sastava i priča, da razumeju kako se gradi književni lik, kako nastaje zaplet, a kako se piše dobar uvod i dobar kraj sastava.

Mnogim đacima upravo pisanje sastava zadaje mnogo muke, a vrlo često je zapravo u pitanju blokada i osećaj da oni tom zadatku nisu dorasli. Putovanje u središte priče je priručnik koji će im pomoći da pronađu svoj dar za pisanje i da im pismeni zadaci iz srpskog ne budu više razlog za brigu.

Sa autorkom priručnika razgovaramo o tome kako će on doprineti razvoju literarnih veština kod dece.

Vebinar za nastavnike srpskog jezika

Kreativni centar poziva profesore srpskog jezika i književnosti da prisustvuju vebinaru na kojem će biti predstavljen priručnik za kreativno pisanje PUTOVANJE U SREDIŠTE PRIČE!

Vebinar će biti održan pomoću aplikacije Zoom.

Termin: 1. decembar 2022, u 19 časova
Učestvuje Anđelka Ružić, autorka priručnika
Trajanje: 45‒60 minuta

Ukoliko želite da učestvujete, možete se prijaviti putem ovog linka https://forms.gle/oD38CVuXxMs3Yjny5 do 30. novembra, a na dan održavanja vebinara biće vam poslat link za pristup. Za sve učesnike biće obezbeđene potvrde o prisustvu, koje će biti dostavljene mejlom nekoliko dana nakon održavanja vebinara.

Predstavite nam ukratko sadržaj priručnika Putovanje u središte priče.

Priručnik Putovanje u središte priče bavi se osnovnim zakonitostima pisanja i pripovedanja priča. Kako nastaju književni likovi, gde se kriju ideje za pisanje, kako pisci komponuju zaplet, šta čini dobar početak a šta dobar kraj jedne priče – samo su neka od obuhvaćenih pitanja. Treba napomenuti da se pod pričom u ovom priručniku podrazumeva pripovedanje u najširem smislu o nekom događaju, najčešće izmišljenom, u kojem su učestvovali izmišljeni junaci.

Kome je namenjen priručnik?

Priručnik je namenjen uzrastu starijih osnovaca i obraća se u prvom redu onima koji vole da čitaju i pišu i žele da razviju te svoje veštine, ali će biti od pomoći i učenicima koji nemaju posebnih sklonosti ka pisanju već pre svega žele da poprave svoje pisano izražavanje.

Pravila koja se tiču pisanja su univerzalna i ne trpe podele prema uzrasnim kategorijama, pa otuda i ovu koja se tiče starijih osnovaca možemo da shvatimo uslovno ‒ ona je pre svega zasnovana na izboru tekstova koji ilustruju određeno pravilo. Stoga u ovom priručniku savete za dobro pisanje mogu pronaći i mlađi čitaoci, ali i oni mnogo stariji koje interesuju tajne spisateljskog zanata.

Koje su mogućnosti primene ovog priručnika u školama?

Sadržaji dati u priručniku prate sadržaje koji se obrađuju u nastavi, ali su predstavljeni iz specifične perspektive i na taj način pružaju mogućnost produbljivanja datih tema. Otuda se nadam da će priručnik upravo biti od pomoći nastavnicima srpskog jezika, onima koji žele da ponude učenicima na časovima redovne nastave ili u okviru literarne sekcije drugačiji pogled na književnost.

Priručnik je pisan jednostavnim jezikom, primeri su prilagođeni uzrastu, a instrukcije za rad su date jasno i precizno, uz odgovarajući prostor za rad. Drugim rečima, učenici mogu u potpunosti da ga koriste samostalno. S druge strane, smatram da tek uz asistenciju nastavnika ovaj priručnik može da iskaže svoje pune kapacitete. Ponuđene ideje za rad mogu se razvijati, unapređivati i prilagođavati potrebama nastave. One su tu, između ostalog, da daju podršku i podsticaj nastavnicima da kreiraju nove zadatke putem kojih će kod učenika razvijati veštine pisanja i razumevanja pročitanog.

Odakle inspiracija za rad na ovakvom priručniku?

Početak moje profesionalne karijere vezan je za rad u osnovnoj školi, gde sam kao nastavnik srpskog jezika i književnosti bila u prilici da sa nekoliko generacija učenika „prođem“ kroz zadatke nastavnih planova i programa. U njima, nažalost, ni tada nastavnicima nije bilo ostavljeno dovoljno prostora za rad na razvoju veštine pisanja kod učenika ‒ pritom mislim na razvoj književnoumetničkog stila. Situacija je gotovo identična i sada, a pored nedostatka vremena, nedovoljno je i pravih i dobrih instrukcija vezanih za rad na toj temi.

Spletom okolnosti moj profesionalni razvoj vodio je ka izdavaštvu, gde sam se obrela u ulozi urednice. Od samog početka sam novom poslu pristupila kao otvorenoj mogućnosti da upravo školskoj populaciji, i učenicima i kolegama, ponudim sadržaje koji će im biti od pomoći u radu. Urednički posao dao mi je uvid u književno stvaralaštvo iz sasvim drugačije perspektive.

Dragocena iskustva rada na tekstovima i saradnje sa našim vodećim piscima za decu i mlade uobličila su sadržaje koje sam, naravno, u prilagođenoj formi želela da prenesem ovim priručnikom. I sve to s posebnom namerom da kod dece zadržim i odnegujem ljubav prema čitanju i pisanju kao i zainteresovanost za svet književnosti, jer sve se to veoma lako izgubi u uzrastu starijih osnovaca, čini mi se upravo zbog toga što nismo u mogućnosti da učenicima izađemo u susret na pravi način. Nadam se da će ovaj priručnik bar delom pomoći u toj nameri i u tom smislu biti prepoznat od strane kolega u školi.

Već nekoliko godina vodite i radionice kreativnog pisanja za osnovce. Kakva su iskustva sa tih radionica i koliko su ona doprinela ovom priručniku?

Iskustva rada sa decom na radionicama su gotovo od neprocenjive važnosti. Prvo pravilo pisanja inače glasi da je važno da dobro poznajete svoju publiku, odnosno, ciljnu grupu kojoj se obraćate. Zbog toga su polaznici radionica pre svega moji sagovornici i saradnici koji usmeravaju naš rad. Radionice pružaju mogućnost da pratim teme oko kojih im je potrebna dodatna pomoć, ali i kuda se kreću njihova interesovanja po pitanju aktuelne ponude književnosti za decu. Ujedno uživam u atmosferi koja se gradi na tim susretima, volim da vidim kako se polako otvaraju i opuštaju tokom rada i potom slobodno maštaju i izražavaju svoju kreativnost. Znam da je to luksuz koji sebi možemo da priuštimo zato što nema klasičnih metoda ocenjivanja i da je lako pričati o slobodi i stvaralaštvu kada ne morate da ispunite ono što se traži na klasičnom času. Ipak, verujem da je to način da sa svoje strane doprinesem njihovom osnaživanju, u nameri da se vrate školskim zadacima sa više sigurnosti, samopouzdanja i volje, na kraju krajeva.

Ono što uvek ponavljam i što bih volela da ponesu sa tih radionica, a ujedno i iz priručnika, jeste upravo promena ugla iz kojeg posmatraju književno stvaralaštvo, pa i gradivo u školi. Pored unapređene veštine pisanja, nadam se da će im taj malo drugačiji pogled i ubuduće otvarati na sasvim poseban način svet književnosti i pružiti im mogućnost da ga bolje razumeju, a samim tim jednog dana da bolje razumeju sebe i svet u kojem živimo.