Завршен је упис на факултете, а како показују уписне листе, средњошколци су и ове године бирали оне најпопуларније високошколске установе. Међутим, како пише Нова, велико изненађење овог уписног рока је Учитељски факултет у Београду за којим је интересовање прилично порасло у односу на претходне године, а чак толико да овог пута неће бити другог уписног круга.
Факултет за образовање учитеља и васпитача у Београду односно Учитељски факултет, једина је високошколска установа у Београду која је потпуно посвећена искључиво академском образовању будућих учитеља и васпитача.
Популарност му је годинама уназад падала, али ове године је дошло до преокрета.
Како показују пријавне листе, за полагање пријемног испита на Учитељском факултету, конкретно за смер „Образовање учитеља“ пријавило се 172 кандидата, док је планирани број бруцоша 140.
Према речима декана овог факултета проф. Данимира Мандића који не крије осмех због великог интересовања, чак 90 кандидата има више него прошле године.
„Нећемо имати други уписни рок јер смо све попунили. Дакле, у Београду, први пут након седам, осам, можда и 10 година, ми немамо други уписни рок. Попунили смо сва буџетска места, а њих је 95 и 45 самофинансирајућих. Исто стање је и на смеру који образују васпитаче, тако да смо јако срећни и задовољни“, наводи декан.
Зашто се вратило интересовање
Учитељски факултет је пре више година био изузетно цењен и популаран факултет, те се тако за једно место боирло два, некада и три кандидата.
Међутим, опадањем квалитета просвентог система, опало је и интересовање младих за запошљавање у школама.
Ипак, ова година је, чини се, „пробудила“ млађе генерације.
„Према некој нашој анализи коју спроводимо редовно, дошли смо до неколико закључака: прво, већ годину дана имамо перманентне обуке наставника свих профила, од предшколског до универзитетског, у области вештачке интелигенције и нових технологија у образовању. Ми њима објашњавамо да ће многе професије моћи да буду замењене вештачком интелигенцијом, али васпитни рад, развој емпатије, критичког мишљења, креативности, карактерних особина, вредносних ставова, то не може ниједна машина уместо човека да уради“, објашњава саговорник Нове.
Додаје да ће наставници добити на вредности, и уз све друге обуке које прођу уз нове технологије, они и стичу такав утисак.
„Тако, ми имамо једну додатну вредност у односу на све друге факултете. Вреди напоменути да смо имали посете из Француске, из Немачке, из Америке, и наши гости су одушевљени оним што ми имамо. Дакле, то је један елемент. Други елемент је то што су нешто повећане плате наставницима, што у одређеној мери доприноси интересовању. И трећи је лакша могућност запослења“.
Посебно је значајно, додаје, што учитељ и васпитач развијају карактерне особине човека.
„Чак 80 одсто карактерних особина зрелог човека развија се до 10. године. Замислите ви колика је одговорност и за родитеље и за децу и за друштво у целини. И самим тим, сматрамо да ће држава препознати вредности и сложеност рада управо у том васпитном домену. Јер може вештачка интелигенција да нам помогне у когнитивном, у чињеницама, може и боље од нас да испредаје, али не може васпитни рад, не може развој емпатије, алтруизма, карактерних особина, критичког мишљења, креативних потенцијала. То мора да уради човек“, поручује он.
То су предности, истиче он, и нада се да је то вредност коју свака власт мора да поштује.
„Ко год да је на власти, мора да поштује ту вредност. Јер ако су у Швајцарској, у Скандинавским државама и другим, ови позиви најцењенији, верујем да ће да буду код нас“.
Средњошколци с високим бројем бодова
Декан додаје и да је ове године запажен значајан успех средњошколаца који су се пријавили за полагање пријемног испита.
„Наши кандидати су урадили добро пријемне испите, а нама је, осим успеха из средње школе, који је такође бољи ових година, можда још значајнији афинитет према раду у школи. Јер, кад неко жели да ради са децом, кад је некоме крајњи циљ да ради у школи, он ће, макар у овом формалном образовању, дакле у основној школи, средњој, и на факултету, макар показао и нешто слабије резултате, кроз перманентно усавршавање да постане изванредан у својим компетенцијама“.
С друге стране, додаје он, неко коме је школа само прелазно решење, никада неће бити добар наставник.
„Ако имате наставника који је, рецимо, завршио електротехнику и сматра школу као једно прелазно решење док не нађе прави посао, од њега никад неће бити добар наставник, јер он неће имати интересовање да се перманентно усавршава. Подсетимо се Дистервега који је рекао: ‘Учитељ учи док је жив, кад учитељ престане да учи, у учитељу умире учитељ“, наводи декан.
Извор: Нова