Završen je upis na fakultete, a kako pokazuju upisne liste, srednjoškolci su i ove godine birali one najpopularnije visokoškolske ustanove. Međutim, kako piše Nova, veliko iznenađenje ovog upisnog roka je Učiteljski fakultet u Beogradu za kojim je interesovanje prilično poraslo u odnosu na prethodne godine, a čak toliko da ovog puta neće biti drugog upisnog kruga.
Fakultet za obrazovanje učitelja i vaspitača u Beogradu odnosno Učiteljski fakultet, jedina je visokoškolska ustanova u Beogradu koja je potpuno posvećena isključivo akademskom obrazovanju budućih učitelja i vaspitača.
Popularnost mu je godinama unazad padala, ali ove godine je došlo do preokreta.
Kako pokazuju prijavne liste, za polaganje prijemnog ispita na Učiteljskom fakultetu, konkretno za smer „Obrazovanje učitelja“ prijavilo se 172 kandidata, dok je planirani broj brucoša 140.
Prema rečima dekana ovog fakulteta prof. Danimira Mandića koji ne krije osmeh zbog velikog interesovanja, čak 90 kandidata ima više nego prošle godine.
„Nećemo imati drugi upisni rok jer smo sve popunili. Dakle, u Beogradu, prvi put nakon sedam, osam, možda i 10 godina, mi nemamo drugi upisni rok. Popunili smo sva budžetska mesta, a njih je 95 i 45 samofinansirajućih. Isto stanje je i na smeru koji obrazuju vaspitače, tako da smo jako srećni i zadovoljni“, navodi dekan.
Zašto se vratilo interesovanje
Učiteljski fakultet je pre više godina bio izuzetno cenjen i popularan fakultet, te se tako za jedno mesto boirlo dva, nekada i tri kandidata.
Međutim, opadanjem kvaliteta prosventog sistema, opalo je i interesovanje mladih za zapošljavanje u školama.
Ipak, ova godina je, čini se, „probudila“ mlađe generacije.
„Prema nekoj našoj analizi koju sprovodimo redovno, došli smo do nekoliko zaključaka: prvo, već godinu dana imamo permanentne obuke nastavnika svih profila, od predškolskog do univerzitetskog, u oblasti veštačke inteligencije i novih tehnologija u obrazovanju. Mi njima objašnjavamo da će mnoge profesije moći da budu zamenjene veštačkom inteligencijom, ali vaspitni rad, razvoj empatije, kritičkog mišljenja, kreativnosti, karakternih osobina, vrednosnih stavova, to ne može nijedna mašina umesto čoveka da uradi“, objašnjava sagovornik Nove.
Dodaje da će nastavnici dobiti na vrednosti, i uz sve druge obuke koje prođu uz nove tehnologije, oni i stiču takav utisak.
„Tako, mi imamo jednu dodatnu vrednost u odnosu na sve druge fakultete. Vredi napomenuti da smo imali posete iz Francuske, iz Nemačke, iz Amerike, i naši gosti su oduševljeni onim što mi imamo. Dakle, to je jedan element. Drugi element je to što su nešto povećane plate nastavnicima, što u određenoj meri doprinosi interesovanju. I treći je lakša mogućnost zaposlenja“.
Posebno je značajno, dodaje, što učitelj i vaspitač razvijaju karakterne osobine čoveka.
„Čak 80 odsto karakternih osobina zrelog čoveka razvija se do 10. godine. Zamislite vi kolika je odgovornost i za roditelje i za decu i za društvo u celini. I samim tim, smatramo da će država prepoznati vrednosti i složenost rada upravo u tom vaspitnom domenu. Jer može veštačka inteligencija da nam pomogne u kognitivnom, u činjenicama, može i bolje od nas da ispredaje, ali ne može vaspitni rad, ne može razvoj empatije, altruizma, karakternih osobina, kritičkog mišljenja, kreativnih potencijala. To mora da uradi čovek“, poručuje on.
To su prednosti, ističe on, i nada se da je to vrednost koju svaka vlast mora da poštuje.
„Ko god da je na vlasti, mora da poštuje tu vrednost. Jer ako su u Švajcarskoj, u Skandinavskim državama i drugim, ovi pozivi najcenjeniji, verujem da će da budu kod nas“.
Srednjoškolci s visokim brojem bodova
Dekan dodaje i da je ove godine zapažen značajan uspeh srednjoškolaca koji su se prijavili za polaganje prijemnog ispita.
„Naši kandidati su uradili dobro prijemne ispite, a nama je, osim uspeha iz srednje škole, koji je takođe bolji ovih godina, možda još značajniji afinitet prema radu u školi. Jer, kad neko želi da radi sa decom, kad je nekome krajnji cilj da radi u školi, on će, makar u ovom formalnom obrazovanju, dakle u osnovnoj školi, srednjoj, i na fakultetu, makar pokazao i nešto slabije rezultate, kroz permanentno usavršavanje da postane izvanredan u svojim kompetencijama“.
S druge strane, dodaje on, neko kome je škola samo prelazno rešenje, nikada neće biti dobar nastavnik.
„Ako imate nastavnika koji je, recimo, završio elektrotehniku i smatra školu kao jedno prelazno rešenje dok ne nađe pravi posao, od njega nikad neće biti dobar nastavnik, jer on neće imati interesovanje da se permanentno usavršava. Podsetimo se Distervega koji je rekao: ‘Učitelj uči dok je živ, kad učitelj prestane da uči, u učitelju umire učitelj“, navodi dekan.
Izvor: Nova