Veronauka i građansko se ne ukidaju

februar 15, 2017

Članovi Nacionalnog prosvetnog saveta zatražili su juče povlačenje radne verzije nacrta Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i formiranje nove radne grupe koja bi predložila izmene i dopune postojećeg zakona, rečeno je na jučerašnjoj sednici tog tela.
NPS je izneo niz primedbi na radnu verziju nacrta, od toga da ga je radila “fantomska” radna grupa, da duh zakona odražava pogrešnu koncepciju obrazovanja, da predložena rešenja nisu usklađena sa Strategijom razvoja obrazovanja i evropskim dokumentima, kao i da se njima ruše postojeće obrazovne institucije i uvodi prenaglašena nadležnost Ministarstva prosvete, čime se obrazovni sistem centralizuje. NPS je upozorio da krovni zakon, ali i svi drugi pravni akti moraju da budu u saglasnosti sa Strategijom obrazovanja Srbije.
Savet je imao primedbe na predloženo oduzimanje nadležnosti NPS-u, koje postaje savetodavno telo, ali i na smanjivanje broja članova. Ana Pešikan, predstavnica Univerziteta u Beogradu, rekla je da niko nema pravo da ukida važnu nacionalnu instituciju koja postoji od 1880. godine i koncipirana je kao nezavisno telo kompetentnih ljudi.
– NPS je uvek bio stručno telo, takvu ulogu je imao i u vreme socijalizma, koji je po svojoj prirodi centralizovan sistem. Alternativa da Ministarstvo donosi odluke o planovima i programima ne stoji, jer nema stručne kompetencije, a to otvara i pitanje objektivnosti pri imenovanju ekspertskih komisija – rekla je Pešikan.
Ona je navela da je u nacrtu izostavljena orijentacija na učenike koji uče, što je centralna osa moderne koncepcije obrazovanja, te da ovaj dokument vraća naše obrazovanje nekoliko decenija unazad i dovodi ga u nesklad sa evropskim dokumentima, svetskom obrazovnom praksom, kao i zahtevima za pristupanje EU.
Predsednik NPS Aleksandar Lipkovski je ocenio da je radna verzija nacrta urađena nedovoljno stručno, netransparentno i preambiciozno, te da se sitnim izmenama tokom predstojeće javne rasprave ne mogu popraviti brojni nedostaci. Državna sekretarka u Ministarstvu prosvete Ana Marija Viček je rekla da nacrt još nije završen, da se u javnosti pojavilo više radnih verzija, te da nijednim zakonom ne mogu svi biti zadovoljni, na šta je replicirao predstavnik SPC Vladimir Vukašinović rečima da “to što nacrtom niko nije zadovoljan najbolje govori kakav je”.
Veronauka i građansko se ne ukidaju
Status veronauke i građanskog vaspitanja se neće menjati, što znači da će oni i dalje biti obavezni izborni predmeti, potvrđeno je Danasu u Ministarstvu prosvete. Nedoumica da ti predmeti ubuduće neće biti obavezni je nastala zbog toga što se u jednoj od radnih verzija nacrta novog Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja izgubio član koji predviđa da to budu obavezni izborni predmeti. Podsetimo, taj status trenutno imaju i drugi strani jezik i izabrani sport, ali samo u nastavnom planu, a ne i u zakonu.
U dopisu za izmenu nastavnog plana i programa za drugi ciklus osnovnog obrazovanja, koji je Ministarstvo u novembru prošle godine uputilo Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, nije naveden zahtev da se menja status veronauke, građanskog vaspitanja i drugog stranog jezika. Promena će biti sa izabranim sportom, koji treba da se realizuje kroz sportske aktivnosti, dok će se sadržaji izbornih predmeta realizovati kroz slobodne aktivnosti.
Piše: V. A.
Izvor: Danas

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


14 komentara na "Veronauka i građansko se ne ukidaju

  1. Vera kaže:

    Mislim da je u našim školama pored srpskog i matematike najvažnije da li će se učiti veronauka i građansko.Naime, ni jedan drugi predmet osim prva dva navedena se ne izučava 12 godina. Da li veronauka i građansko uopšte imaju sadržaja za 12 godina učenja? Ja bih rekla da nemaju. Predaju ljudi koji nemaju sluha za decu (kad je veronauka u pitanju) ili ljudi koji dopunjuju normu, pa takođe nisu zainteresovani (a ni obučeni), kad je građansko u pitanju. Dakle, ponovo smo od dobre ideje sve izokrenuli u nešto što nije u početku bio cilj.
    Pored toga me interesuje da li je neko napravio istraživanje o efektima ovih predmeta? Da li se ponašanje dece popravilo? Da li imamo manje agresije i nasilja u školama? Da li se preko ovih predmeta neguje duh toleranicje? Ako to nije cilj ovih predmeta, ne znam šta bi trebalo da bude? Inače, više mi se dopada ideja koja se realizuje u Makedoniji, gde deca uče istoriju religije, pa sede zajedno i upoznaju sve religije, bez obzira kojoj pripadaju. A šta mi imamo? Zamislite višenacionalnu sredinu i čas veronauke (da se ne bavim sada pitanjem samog imena, jer se veštački od nečega što nije nauka to pravi): deca se dakle dele recimo na tom času po veroipovesti. Oni koji su muslimani, idu u posebnu grupu, katolici na svoju stranu, a pravoslavni na svoju. Da li naše Ministarstvoa misli na taj način da se bavi verskom tolerancijom, ili se na taj način samo podstiču razlike među decom? Razmislite o tome.
    Kada bi učili istoriju religije, onda bi se sva deca upoznavala sa filozofijom i učenjem koje im je nepoznato. Pa bi mogli i da razmenjuju svoja iskustva, način na koji praznuju običaje i slično.To bi onda bio put i ka međusobnom uvažavanju i toleranciji.

    1. MaksaBwe kaže:

      Poštovana,
      prvo bih Vas ispravio – ako već insistirate na multietničkoj zajednici (u čemu sam više nego saglasan), ne možete sugerisati na “srpskom”, sa jedne strane a sa druge, tražiti da se uči istorija religija umesto da se predaje onako kako se danas predaje. Ako smo otvoreno i moderno društvo, budimo. Da ste napisali npr. maternji, bilo bi sve u redu, zar ne? Moram Vas ispraviti u još jednom aspektu – jeste nauka, priznata u svetu. kada su razne ankete i istraživanja u pitanju – navešću Vam jedno; Da, na uzorku jedne osnovne škole (istraživanje je bilo privatnog karaktera i usled zakonske tajnosti podataka, ne može se navoditi ime), drastično je umanjen broj izvršilaca KD među decom koja su pohađala Veronauku. Da li je u pitanju slučajnost ili ne, mogu dodati da je istraživanje vršeno proverom 8 generacija te škole. nije baš tako mali uzorak jer, prosek je između 1477 i 1540 učenika u generaciji. Napominjem da je u pitanju Beograd, znači multietnička sredina…

      1. @MaksaBwe kaže:

        Mislim da ste sasvim dobro razumeli šta Vera želi da kaže i sitničarite kada spominjete “srpski jezik”. Takodje se ne bih složila da je istraživanje u jednoj školi u jednom gradu dovoljno da izvučemo zaključke o efikasnosti verske nastave. Imala sam prilike da vidim u praksi model koji Vera spominje (u jednoj zemlji EU) i slažem se da je odličan.

      2. Biljana kaže:

        Beograd nije multietnicka sredina, kao prvo. Drugo, o kojoj skoli se radi kada se vrsi istrazivanje broja “izvrsilaca KD” medju ucenicima osnovne skole? Koliko razumem KD znaci krivicno delo, Hej, krivica je u pitanju! O cemu vi pricate?! U osnovnoj skoli je smanjen broj izvrilaca krivicnih dela medju decom koja pohadjaju veronauku?! Jos je istrazivanje bilo privatnog karaktera. Na koji nacin ste radili privatno istrazivanje, ko vam je dao podatke i uz ciji pristanak, a cilj je bio da vidite da li postoji korelacije izmedju cega? Kakvi su ovo argumenti?! Kakvo je ovo istrazivanje?! Samo ljudi koji ne poznaju metodologiju istrazivanja (a ni rad sa decom) ovakve rezultate mogu da iznose!

    2. Milena kaže:

      Gospodja Vera,delimicno se slazem sa Vama o mnogim stvarima koje ste napisali,ali ste zaboravili da mozda u svoj toj gomili nastavnika koji tako dopunjuju fond,ima i onih koji su zavrsili fakultet za to,i koji sa velikom ljubavlju i veoma uspesno obavljaju ovaj posao.Isuvise je subjektivan komentar da bi se nasao ovde uopste i to prvi.Milena Nis

      1. Natasa kaže:

        U Holandiji “veronauku” drzi ucitelj tako sto deci do desete godine cita price iz decje biblije koje nakon citanja zajedno analiziraju….Sa istih tih casova “veronauke” pojedina deca koja imaju poteskoce sa usvajanjem novih reci i sporije sire vokabular odlaze u grupama kod logopeda koji radi extra sa njima. Gradjansko ne postoji, vec do desete godina svaki dan zadnjih 15 minuta nastave pricaju o dnevnim problemima, ko je koga udario, zadirkivao, deci se izmedju ostalog ukazuje i na razliku izmedju sale i maltretiranja, neka deca su danas previse zasticena i u kuci hvaljena, pa se ne znaju ni nasaliti. Tom prilikom imaju pravo da posete i neki od susednih razreda i da se pozale i “upere prst” u “nasilnika”.
        Nakon desete godine ta “veronauka” i to “gradjansko” postaju neka decja filozofija – etika, pa pocinju pripreme za srednjoskolske diskusije.
        Inace o religijama se uci opsirno iz istorije.
        Eto tek da znate da u nekoj evropskoj zemlji nema veroucitelja, a ni gradjanskog. Postoji jedan savremeni racionalni model vaspitavanja. Vaspitavanje dece je sastavni deo svakog predmeta i obaveza svakog ucitelja/nastavnika (uciteljice/ nastavnice) da budem savremena u izrazavanju da ne bi platila kaznu.
        Tako da sam potpuno ubedjena da su to sve izmisljeni poslovi….pa jos 12 godina …..a pune novine vrsnjackog nasilja.

  2. S kaže:

    Oba predmeta suvisna. Ono sto se radi na gradjanskom radi se na odeljenskoj zajednici, a veronauci svakako nije mesto u skoli. Kao ucitelj podrzavam ukidanje oba!!!

    1. Veronauka kaže:

      Da njima nije mesto u školi, samo govori o vašem visokom obrazovanju, jer prve škole i prvi učitelji bili su monasi, počevši od Sv. Save. Prve knjige štampane su u manastirima kao centrima kulture. Čitajte, informišite se malo pre nego što se upustite u bilo kakvo komentarisanje!

      1. ema kaže:

        Tako je. U medjuvremenu je proslo deset celih vekova, bespredmetno je objasnjavati nekom ko to nece da vidi. Materija o kojoj govorite u naucnom smislu obradjuje se u predmetima Srpski jezik i knjizevnost, Istorija, Priroda i drustvo, u mladjim uzrastima. I to je dovoljno za sagledavanje kulturnog identiteta nacije, crkve kao kulturne ustanove onog doba. Danas crkva nije ustanova kulture, ima drugih, vec verska ustanova. I ima svakakve uloge samo ne obrazovne i avangardne. Uzalud vam razni “nick”-ovi, prepoznajemo teologa koji ne zna gde mu je mesto. Na zalost, ne zna ni drzava, pa imamo sludjene roditelje, preopterecenu decu i neodgovorne i nedorasle prosvetne vlasti.

    2. Stalker kaže:

      Polako učitelju ne beri brige doći ćeš i ti na red, samo bojim se da tad i neće imati ko da se buni za tebe. Kako beše ona pesma od pastora Martina: Prvo su došli…E tako prvo dolaze po veroučitelje i profesore granđanskog jer tu najmanje boli. Rade se ugovori na određeno i neće biti posledica. Ako se to dopusti, kola su krenula i nema zaustavljanja, seča se nastavlja redom. Tužno je da prosvetni radnici od drveta ne vide šumu i da zbog svoje ideološke zaslepljenosti likuju zbog ovoga, a to se i njima sprema. Jer cilj ovoga je tzv.”racionalizacija”, kad se jednom dopusti neće stati. Naravno da niko neće da racionalizuje luzere u javnim i državnim preduzećima-gubitašima koje su višestruke štetočine, nego se udara na sirotinju (prosvetne radnike). Ono što je tužno u svemu tome, nedostatak kolegijalne solidarnosti i zarad nekih jeftinih ideoloških matrica bolje je da komšiji crkne krava nego meni da je bolje. E pa neće ti od toga veruj mi biti bolje nego ćeš svojim ponašanjem njima trasirati put i da jednog dana i tebi nametnu omču. A kako kaže pastor Martin, e tada neće više imati ko da se buni za tebe. Mislite malo i o tome, dragi učitelju.

  3. Dragana kaže:

    Oba predmeta su bespotrebna i mene je obradovala ideja da se izbace ili, makar, da se ne slusaju 12 godina. Prvo, gradjansko, u vecini skola, postoji iskljucivo da bi nastavnici dopunjavali normu. Nisu motivisani da ozbiljno rade, programi su losi i preklapaju sa sadrzajem rada na casovima odeljenske zajednice. Drugo, i veronauku svako predaje. Ti nastavnici imaju trazeno obrazovanje, ali metodiku ne poznaju. Koliko sam ja mogla da vidim na casovima se, najcesce, gledaju filmovi i crtani filmovi, a mladji razredi besomucno crtaju. Imam utisak da ni nastavnici veronauke nisu sigurni sta bi radili 12 godina. Cast pojedinim nastavnicima, ali njih je vrlo malo.
    Mislim da bi najpostenije bilo da to bude izborni predmet, a ne obavezni izborni, pa da vidimo koliko bi dece biralo ova dva predmeta. Posebno bi bilo interesantno videti da li bi deca u sestom i sedmom razredu birala ova dva predmeta, jer su oni vec upoznati i sa nacinom i sa sadrzajima rada. Mislim da se toga nastavnici ovih predmeta najvise i boje, boje se izbora dece, jer su sigurni da bi ih mnogo manje dece biralo, nego sada kada su deca prinudjena da biraju izmedju gradjanskog i veronauke.

    1. jelena kaže:

      A šta mislite da stavite matematikku, fiziku i hemiju u izborne? Koliko dece bi biralo te predmete? Deset procenata, ne više. Nije poenta obrazovanja u tome šta se deci sviđa ili ne sviđa… U školi treba da se stiče osnovni skup znanja i veština potreban za život i dalje obrazovanje. Da li su osnovni teološki koncepti u tom osnovnom skupu? Nejasni su i nerazumljivi deci nižih razreda, zato crtaju i gledaju crtane filmove.

  4. IDI MI DOĐI MI kaže:

    Kada je nekoliko nas nastavnika raznih predmeta u jednoj srednjoj školi u Beogradu pre tri godine ostalo bez dela časova ,direktorka nam je dopunila normu časovima građanskog vaspitanja.Na moje pitanje kako ja da držim te časove jer nisam stručna,direktorka je rekla da nije važno šta ću predavati samo da deca budu na času a ne u dvorištu.Dopunila sam normu časovima svog predmeta u drugoj školi,srećom.

  5. JK kaže:

    Trudim se da što bolje razumem sve komentare.Naravno,oni su proizvod iskustava ili uskih ,pojedinačnih interesa.I tu po meni nema ništa loše.Moje mišljenje prevagnjuje na stranu dobrih,prosvetnih radnika-profesionalaca.Šta to znači? To je teško razumeti jer je ovaj pojam “mnogo rastegnut,nejasan,odnosno višeznačan,pa samim tim podložan proizvoljnim tumačenjima.Iz prethodno rečenog ,proizilazi moja dilema ,a i nerazumevanje sintagme”obavezni izborni”.Kad je nešto obavezno,kako može biti izborno?Valjalo bi da oni koji ovo rade,osmišljavaju i donose kao zakon budu jasniji,precizniji i dorečeniji.Sve ostalo nema smisla i vreme jede.O istraživanjima i rezultatima (nameštenim,privatnim,skrivrnim,namenskim itd.) ne bi smeli, a ni trebali da govore nekompetentni.U pitanju je državni prosvetni sistem i takva istraživanja ne treba da budu ovo što je naveo neki od komentatora.Samo transparentno može pomeriti ka željenom.Jeste teško,skupo i sporo.Mora.U pitanju je ljudska svest,Ona se najteže menja .

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama