У условима организације наставе у време пандемије коронавируса нико нема информације шта се стварно дешава зато што директори школа ресорном министарству шаљу извештаје онакве како оно жели, што није добро, упозорио је психолог Александар Бауцал на трибини “Образовање у доба короне – ко пише програме?”, у организацији невладине организације Друштво за одрживу будућност – Кораци и Филозофског факултета.
Он је оценио да је још од пролетос, када је почела епидемија, била сјајна прилика да се живот и образовање повежу, да се не ради стриктно по наставним плановима, него да се наставницима да већа аутономија, на пример да они који предају биологију доста времена посвете причи о корони и другим вирусима.
Бауцал је нагласио како је искуство из прошлог полугодишта показало да је настава на даљину лоша, јер наставник не види ученике, па се наставом баве и родитељи, а деца се не друже, немају социјални контакт, попут игре на одмору, и зато није ни чудно што се веома мали број родитеља определио за тај модел наставе, а убедљива већима за одлазак у школу.
Представница синдиката “Независност” Весна Војводић указала је да се за 30 минута, колико сада траје час, не може направити ништа, јер jе немогуће обични иницијални тест реализовати за 27 минута, пошто се најмање три минута губи на поделу тестова. Пробајте да организујете смислен тест за 23 минута, рекла је Војводић и оценила како се наставници устручавају да кажу да је то бесмислено.
Она је указала да су препоруке Министарства просвете обавезујуће, али да је од 1.700 школа у Србији само педесетак добило домен edu.rs, који омогућује пакете за коришћење Гугл учионица и других модела учења.
“Неки директори то не знају, нити им из Министарства долази подршка”, рекла је Војводић.
Више на: Нова