Сада је право време да почнете да припремате свог малишана за полазак у први разред и за тестирања која ускоро почињу, а која га чекају пре поласка у школу.
На најчешће питање које родитељи будућих првака себи постављају је: Шта ми треба да урадимо да бисмо помогли детету да се лакше адаптира на нове захтеве? Одговара Гордана Ачић, дечји психлоог.
Већина деце од седам година је углавном спремна за школу и изазове које ово доба са собом носи. Није неопходно да дете зна да пише и /или чита пре поласка у школу. Сви учитељи знају како да их томе науче кад већ дођу у први разред. Ипак било би добро да је дете већ стекло одређено искуство у цртању. То ће детету помоћи да се касније лакше изражава уз помоћ оловке и при писању, пошто обе вештине развијају и захтевају фине моторичке способности. А оне су, опет, у тесној вези са развојем способности говора. Зато је сваки притисак у том смислу контрапродуктиван, нарочито ако се утиче на дететов избор којом руком ће писати или цртати. Потребно је знати да инсистирање да изразито леворуко дете пише десном руком може довести до озбиљног поремећаја говора. Због тога не саветујемо претерано мешање родитеља у дечје предшколске активности, оне треба да буду слободне и више „уметничке“ него „научне“. Потребно је сачувати дечју инспирацију и слободу и кроз године школовања.
Међутим, оно што родитељи могу и треба да раде јесте вежбање дететове пажње. Она се вежба тако што се дете усредсређује на неку активност, а родитељ му помаже објашњењима, описима, сопственим учешћем или глумом. За сваку „досадну“ активност могуће је измислити неку причу која ће је учинити занимљивијом и лакшом за извођење. Иначе, пажњу детета у овом узрасту, док усваја нешто ново, можете да одржите највише 15 минута. Због тога се препоручује временски распоређено, пре него концентрисано учење.
Емоционална зрелост
Важан критеријум зрелости детета за полазак у школу је емоционална и социјална зрелост. Прва се изражава у спремности детета да се одвоји од примарне породице и емотивно веже како за учитеља/учитељицу, тако и за другу децу. Тиме се отвара пут за развој његове емоционалне интелигенције. У социјалном смислу, оно треба да развија односе унутар групе и прихвата захтеве групног функционисања, где своје циљеве мора да подреди групним циљевима. Најзад, можда најзначајнији критеријум зрелости детета за полазак у школу је способност да прими групну инструкцију, тачније, да разуме шта се од школских захтева од њега тражи и да то испуни не тражећи да се учитељ бави само њиме.
Зашто је машта важнија од знања?
Не заборавите да свако дете има бујну машту коју треба подстицати, па свом малом уметнику понудите различите материјале за уметничко изражавање. Немојте му ви показивати како да нацрта мачку или маму, већ му допустите да се само креативно изрази. Подстакните зато сваку искру инвентивности и стваралаштва коју ваш малишан покаже и на тај начин ћете помоћи његовој машти да процвета у моћан алат на који ће моћи да се ослања читавог живота.
Извор:Блиц