„Видите ме, ја имам дете! Немате појма колико ми је тешко!”

јун 8, 2016

Откад сам остала у другом стању па до сада, приметила сам да причање, писање о лепој страни родитељства није у моди.
kasijaПоказивање позитивне слике родитељства није добро прихваћено у друштву. Више бодова добићете ако се затрпате у негативи.
Не верујем да неко реалан може да мисли да се после доласка бебе у породицу ништа неће променити, да ће увек цветати руже. Није лако бити родитељ, није лако од једном прилагодити се новој ситуацији. Али забога, зар морамо на сваком кораку подстицати ту тежу страну родитељства? Стварно морамо будућим родитељима да убацујемо у главе пуне кофе страха?
Уууу, кад дође беба нећеш се више наспавати. Плакаће ноћу, плакаће дању. Тражиће да једе, да се пројени пелена, да се мази, носи. Имаће грчеве, температуре, запушен нос, осип, упалу увета и ко зна шта још. Нећеш имати времена за себе. Мрачна страна доласка детета. Стварно? О томе треба да се на сваком кораку прича будућим родитељима, пријатељима и комшиницама?
Приметила сам да људи имају огромну потребу да пишу о тим мукама које доживљају са децом, а те лепе тренутке чувају за себе. Зашто? Зар вам није доста да неке проблеме доживљавате у оквиру четири зида па још пребацујете све то на друге? С друге стране да ли стварно волите да читате о томе како је другима тешко, а у ствари исто им је као и вама? Па то се зна. Лично, текстове о мукама избегавам.
Видите људи, имам дете, треба да знате колико ми је тешко. Напиши како је то све напорно, па се сви сјате да тапшу по раменима и кажу, знам, знам и мени је тако. Браво, свака част, коначно неко је написао истину!
А шта ако пишеш о тој лепој страни? Твоје дете није имало грчева? Спава целу ноћ? И даље летовање зовеш одмором? А нееее, лажеш, измишљаш, заслађујеш слику свог родитељства! Ало, имаш дете, не може да ти буде лепо. А ако ти је лепо, ћути ту и немој да нам квариш истинску слику родитељства.
Стварно разумем да понекад човек мора да се испразни, да подели са другима своја осећања и муке. Да се посаветује или чисто има потребу да га неко саслуша. Све је то у реду, али то не би смело да улази у рутину и да постане стандард.
Ово модно откривање истине о родитељству, скидање завеса иза којих мајке ћуте и трпе је помало претерано. Мало умерености и више позитивне селекције. Немојте да дозволите да тешко расположење доминира у родитељским разговорима. Потрудите се да налазите више лепих страна у животу са децом, нешто више од баналних изјава: али и тако, деца су нешто најбоље шта ми се десило.
Покажите да стварно може да се ужива у том лепом периоду у животу. Пропустићете многе прилике да уживате, престаћете да примећујете лепоту, а у сећању остаће вам само гомила мрака и сећања на све те неиспаване ноћи.
Моје мајчинство је стварно савршено, са свим тим раним устајањем, са тим хоћу ово, хоћу оно, са понеком сузом мог детета, са тим непоједеним ручком, са 24 часовном одговорношћу за друго биће, са просутом кафом, прљавом одећом и свим емоцијама које доживљавамо. Пишем, читам, гледам филмове, шетам, спонтано путујем ближе и даље, кувам, распремам, делим време са другима, налазим врло мало тишине за себе.
Извор: Касијо беба

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


3 коментара на "„Видите ме, ја имам дете! Немате појма колико ми је тешко!”

  1. Natasa каже:

    Takvim koji uvijek mrace, i sve im je crno djeca sluze kao ukras. Ima neprospavanih noci, nepojedenih obroka, prehlada, suza…ali nije sve tako crno. Tako je neko imao neprospavane noci, nepojedene obroke, prehlade, suze…zbog nas, tako i mi zbog nase djece, a tako ce i oni zbog svoje…to nije nista nenormalno, i na kraju krajeva, kako god da je, proci ce. Za koju godinu se necemo ni sjecati koliko noci je dijete provelo na rukama, ne spavajuci.

  2. Maja каже:

    Odlican tekst. PU potpunosti se sla\em jer vidim kad god kazem da uzivam sa decom, da su dobri i da bih volela jos jedno cujem komentar ma ti si luda, nadji malo vremena za sebe i slicno.Taj period prolazi tako brzo da teba koristiti svaki momenat a to sto se ustaje rano najmanji je problem, pa jel treba ceo zivot da ustajemo u 10 i da nas nase mame tetose. Sve postaje lako kad prihvatis da se zivot promenio i da vise nisi devojka vec majka.

  3. Coka каже:

    Slazem se da treba uzivati u lepim trenucima, biti pozitivniji I ne jadikovati uvek. S druge strane, ne treba ni preterivati u hvalospevima I od roditeljstva praviti reklamu za omeksivac, gde su svi srecni, nasmejani, svezi, I sram bilo svakoga ko ne isijava toliku srecu. Mozda ste Vi imali prilike da naletite na ove koji kukaju, ja vise imam islustva s ovim drugima. Samo vodite racuna kad tako ostro kritikujete novopecene majke koje kukaju, setite se da medju njima ima izvestan procenat onih koje su I u postporodjajnoj depresiji. Da, da, nisam izmislila, ta dijagnoza postoji, ali njom se niko ne dici I o tome se cuti. Mislim da je mnogo opasnije ovo “24 sata sreca, sreca, radost” roditeljstvo jer postavlja visoke standarde I mnoge zene umesto da prihvate realnost, pitaju se “u cemu gresim?”. Niko ne voli konstantno kukanje, konstantno hvalisanje ili pak osude.

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама