Постоје људи који језик доживљавају као школско градиво, и они који га воле као нешто живо, што се негује сваког дана. Виолета Бабић припада овој другој групи. Нормом српског језика, лексикографијом и ономастиком бави се деценијама, а знање не задржава за себе. Више од петнаест година свакодневно пише „Језичке цртице“, кратке приче о језичким проблемима и недоумицама, које читају бројни пратиоци на друштвеним мрежама. Из њих су настале и три популарне књиге, 365, 366 и 367 језичких цртица. Њена Фејсбук група Описменити писмене окупља више од 11.000 чланова, одраслих људи који желе да сазнају како се шта пише и шта је граматички исправно.
Њено најновије и, како сама каже, најзначајније дело јесте Речник српског језика за основце, на којем је радила више од десет година. Садржи преко 17.000 одредница и хиљаде објашњених израза и пословица. Намењен је пре свега ђацима од трећег до осмог разреда, али и средњошколцима,наставницима, деци из дијаспоре и странцима који уче српски.
У ери скраћеница, емотикона и вештачке интелигенције разговарали смо о томе зашто је правилан говор важан, да ли се писменост може стећи и у одраслом добу и зашто речник и даље вреди узети у руке.
Већ више деценија бавите се чистотом језика, и то не само у професионалном раду већ и посредством својих објава на друштвеним мрежама, којима едукујете бројне пратиоце и пријатеље. Колико је важна правилна употреба језика у јавном говору, а колико у свакодневној комуникацији?
Да, сасвим сте у праву. Одувек ме је интересовала норма српског језика, поред лексикографије и ономастике, па сам с појавом друштвених мрежа осетила потребу да писањем „Језичких цртица“ поделим своје знање и објасним онима који су за то заинтересовани језичке проблеме и недоумице. И тако, ево већ више од 15 година свакодневно пишем и на Фејсбуку објављујем те своје причице о језику, сада већ и на другим мрежама. Цртице су намењене свима онима који желе да говоре и пишу правилно. Од њих су, као што вероватно знате, настале и три моје популарне (али тренутно распродате) књиге: 365 језичких цртица, 366 језичких цртица и 367 језичких цртица, у издању Креативног центра.
Пошто свесрдно подржавам употребу српског књижевног језика у медијима, то јест на телевизији, на радију, у новинама и часописима, а пре свега у књигама штампаним на српском језику, јасно је и да сматрам да је коришћење књижевног српског језика у јавном говору неопходно.
У свакодневној комуникацији има наравно свакаквог говора, али то је сасвим уобичајено и постоји у свим језицима света. Трудим се, међутим, да упутим пратиоце и читаоце на то како се и у обичној комуникацији врло лако може говорити и писати правилно. Треба само то желети.
Да ли можемо надокнадити оно што смо пропустили током школовања? Може ли одрасла особа постати писмен човек ако није током школовања усвојила потребна знања?
Ово је одлично питање! Да, одрастао човек може да постане писмен иако је понешто пропустио током школовања, али само ако хоће. Ево, на Фејсбуку постоји моја језичка група под називом Описменити писмене – српски језик и правопис за свакога. Сам назив групе одговор је на ово што сте ме питали, зар не? За кратко време око мене се окупило преко 11.000 чланова групе, одраслих људи који се интересују за језичке занимљивости, а безуспешно траже одговоре на то како се шта пише и шта је граматички тачно, а шта није. Многи ми захваљују на томе што свакоме одмах одговарам, било у групи било приватним порукама. Мислим да је врло важно ако се нешто не зна, питати онога који зна одговор, а не говорити и писати како било односно онако како неко само мисли да је тачно (а није). Моја следећа језичка књига, која ускоро излази из штампе, управо има назив Описменити писмене, по мојој језичкој групи с Фејсбука.
После много рада и залагања, светлост дана угледао је ваш Речник српског језика за основце. Шта нам он доноси?
Речник српског језика за основце, моје највеће, најобимније, а чини ми се и најзначајније дело, најзад је међу нама. Писала сам га више од десет година, уз све обавезе које живот доноси, уз бригу о онда тешко болесном мужу и свакодневно чување унука и унуке, који су одрасли уз мој Речник. Док сам га писала, изашле су и друге моје књиге које сви знате: Мој први сликовни речник српског језика намењен предшколцима, Књига за сваку девојчицу, Књига за сваког дечака, Књига за девојке … и њихове момке, трилогија Језичких цртица и друге. Заиста не знам како сам све то успела да постигнем, али ето, јесам. Уложила сам огроман рад и труд, а поклонила сам и много свог времена свима вама који ћете имати овај мој речник.
Речник српског језика за основце наменила сам пре свега ученицима основних школа, посебно онима од трећег до осмог разреда, али и њиховим учитељима и наставницима, средњошколцима, одраслима које занимају разна значења речи, деци наших људи у дијаспори, као и странцима који уче српски језик.
Циљ мог речника јесте да омогући лакше разумевање речи, брже богаћење лексичког фонда ученика, а самим тим и да утиче на њихово прецизно, тачно и јасно изражавање, али и да упозна читаоце с речницима уопште, да научи ђаке да читају речнике и да се служе њима при учењу и раду. Речник садржи преко 17.000 обрађених одредница (речи) и хиљаде дефинисаних и објашњених израза и пословица. Мислим да ће бити изузетно користан наставницима за израду ђачких вежби и прављење контролних задатака.
Због чега је битно да, у овој ери дигиталних технологија и вештачке интелигенције, понекад узмемо речник у руке и погледамо шта ту пише?
Речници као плод природне интелигенције ту су да помогну вештачкој интелигенцији да прикупи тачне податке о значењу речи и речима уопште. Многе развијене земље света враћају се писању руком и папирним књигама. Читање речника или бар тражење одређеног значења исправно дефинисаних речи и израза у неком речнику ући ће поново у моду. Често чујем да људи баш воле да узму речник у руке, помиришу странице, прелистају их и пронађу једно од рецимо двадесет значења неке речи за коју нису ни сањали да има двадесет значења.
Деца данас комуницирају скраћеницама, неким новим речима које родитељи често не разумеју. Треба ли да истрајемо у томе да их вратимо оном језику којем смо их учили или да покушамо да се прилагодимо и разумемо њихов свет?
Откад је света и века деца и млади имају свој жаргон, свој посебан начин говора. Речи једног времена замењују се новим идиолектом, заправо избором речи које појединци или групе одабирају за свој начин комуницирања.
Оно што се говорило у моје време није много разумљиво онима који су рођени двадесет или тридесет година после мене. Жаргон из седамдесетих година смешан је новим генерацијама. Можда не разумемо шта то млади сада желе да кажу својим новим речима, али морамо да се прилагодимо новинама и да разумемо свет садашњих генерација.
Да, знам да су почели да се служе посебним симболима, идеографима или идеограмима, у својим кратким порукама, којe су постале нов вид писма. Истина је да нам ново писмо личи на хијероглифе из времена египатских фараона од пре 5000 година, али и то је део садашњости. Не бих се противила томе. Увек сам за подржавање младости. Не верујем да ће заборавити да пишу и читају и да говоре на српском језику ако буду наставили да користе емотиконе. Емотикони и скраћенице само су израз осећања и експресије деце 21. века.
Поред тога, не заборавите, ако затреба, имаће и мој речник да им помогне у томе како да разумеју значење неке речи.