Више од хиљаду наставника у основним и средњим школама није квалификовано за предмете које предају.
Тако се у ужој Србији дешава и то да, на пример, наставник физичког васпитања предаје хемију. Проблем је у томе што младим стручним људима професор није жељено занимање. Шта је решење?
У основним и средњим школама у Србији тренутно ради 457 нестручних наставника математике. То значи да ако један професор математике ради у три одељења са по 20 ученика, око 27.000 ђака има нестручног предавача.
– Професор физичког који је предавао хемију, пре пет-шест година, био је приморан да предаје физику и хемију у својој школи. То је ужа Србија где не могу да нађу адекватне људе и онда један човек мора да предаје више предмета, да не би путовали, где би били мањи трошкови за локал – објашњава председница Синдиката образовања Србије Валентина Илић.
Нестручно је и 239 наставника физике, 109 информатике, 133 немачког и 48 наставника енглеског језика. Најтежа ситуација је у местима где се настава изводи на језицима националних мањина. Ту је чак половина нестручног кадра.
– Да би неко био стручан за одређени наставни предмет, осим што има одговарајуће образовање, треба и да познаје језик наставе – истиче Јасмина Ђелић, начелница одељења за координацију рада школских управа.
Председница Уније синдиката просветних радника Србије Јасна Јанковић сматра да ће оваквих случајева бити и даље.
– Управо зато што нема довољно оних који би за овај новац радили у образовању, поготово ако имају неку алтернативу као што су математичари, као што су професори енглеског – навела је Јанковићева
Она сматра да би могао да буде решен на следећи начин.
– Однос према образовању треба да се промени, дакле однос читавог друштва, да се зараде повећају и да млади људи буду на тај начин привучени да остану у систему – рекла је Јанковићева.
Шансу за решавање овог проблема Јасмина Ђелић види у укидању прописа којима се регулише забрана запошљавања у јавном сектору.
– Видимо шансу и у доношењу прописа који ће регулисати платне разреде у овом сектору, али и у стимулативним мерама које могу дати локалне самоуправе, било факултети или универзитети који примају будуће студенте – навела је Ђелићева.
Извор: РТС