Председник Независног синдиката просветних радника Србије (НСПРС) Душан Кокот изјавио је за ФоНет да је, према проценама и доступним подацима, од почетка школске године у Србији разрешено или се под притисцима повукло више од 200 директора основних и средњих школа.
„Људи просто не могу да издрже притисак, не желе да поступају по директивама које добијају, а противно разуму и сопственим колегама и онда се повлаче. Сигурно је тај укупан број барем 200. Ми причамо о јавној школи, а нико од нас не може да добије информацију од институције колико је то тачно директора.“, указао је Кокот.
Поводом обележавања Међународног дана рада, 1. маја, Кокот је оценио да се положај просветних радника свакодневно погоршава.
„Ми данас плаћамо цену не сопствене храбрости, већ изостанка подршке других сектора. Просветни радници су пробили Солунски фронт, али питање је где су тада били други“, навео је Кокот, подсетивши да је обустава рада у школама трајала три месеца, што је, како каже, догађај без преседана.
„То се није десило никада и нигде, али смо остали сами“, нагласио је Кокот.
Он истиче да међу запосленима у просвети постоји спремност за борбу, али не и воља да поново остану усамљени у тој борби.
Синдикат, како каже, тренутно води десетине дисциплинских и велики број судских поступака – од случајева разрешених директора, којима пружа правну помоћ, до наставника који су остали без посла.
Посебно забрињава, додаје, игнорисање препорука надлежних институција.
„Имамо ситуације да се обраћамо поверенику за равноправност, који даје мишљење да неко мора да се врати на посао, а школе то игноришу. Слика је заиста поражавајућа“, рекао је Кокот.
Кокот указује и на нови тренд – разрешавање школских одбора и формирање привремених органа управљања.
„Где год је постојала добра сарадња између родитеља и запослених, држава је учинила све да такву заједницу разбије. Данас имамо најмање 60 до 70 школа са привременим органима управљања, а вероватно их је и више“, навео је он.
Посебно забрињавају, додаје, најаве да ће у будућности родитељи и запослени имати само саветодавну улогу у управљању школама.
„Поставља се питање какав систем образовања добијамо ако директора практично поставља министар, а контрола се своди на локални ниво. Да ли је то аполитична школа?“, упитао је Кокот.
Извор: ФоНет