Свако рођено дете носи у себи клицу страха, а то не значи да ће бити плашљиво, говорио је академик, проф. др Владета Јеротић.
„Педијатри и акушери добро знају колико је сам порођај значајан. Неки антрополози, међу њима и психоаналитичар Ото Ранк, сматрали су да је, после тешких порођаја, код деце присутан трајан страх, али не мора бити. Тежак порођај, да, дете се рађа са страхом. Пролажење кроз узак отвор доводи се у везу са анксиозношћу. – рекао је Јеротић на предавању које је 2014. године одржао у Нишу.
Он каже да нису сви страхови неуротични, болесни. Али да, ако жена дуго има страх пре него што се уда, треба да покуша да некако тај страх ублажи или излечи пре трудноће јер је пренатална психологија показала да женин страх прелази на фетус, а он почиње да се боји још у утроби. Па и после тај страх утиче на млеко.
„Доста је важно шта жена осећа док носи, а ту је важан и отац. Да, жена рађа, носи и доји и сматрало се да је само она важна. Али није тако више и не треба тако да буде. Дете треба да буде жељено подједнако од мужа и жене. Није добро ако само један, а можда ниједан не жели, а дете се зачело.“ – говорио је Владета Јеротић
Он је, говорећи о страху, казао да су агресивни људи заправо најстрашљивији те да је то много пута потврђено.
„Човек је агресиван из страха. А ако није из страха онда је психопата. Највећи део агресивних у основи су уплашени. И уплашени смо уопштено кад смо у неком инфериорном положају. И тад постајемо агресивни. Кад богат почиње да губи богатство, кад почиње снага у човеку да слаби, он може постати још бољи после тога или ће бити агресивнији. Тако је и са старошћу. Кад човек остари или је бољи или је гори. Нема средине.“ – тврдио је Владета Јеротић.
На предавању у Нишу он је говорио и о патријархату и подсетио да он није баш био милостив према женама, те да су жене заправо покорне из страха, а послушне из љубави, а то није исто.
„Послушни из љубави треба да буду муж и жена једно другом. А где ће српски, балкански човек да прихвати то да он није главни у кући као што је толико дуго био? А нема ту главни. Бог је дао мушкарца и жену да се допуњују, а не да жена буде покорна. Жене су подигле главу и готово је то заувек. Повратка више нема. А шта ће бити у будућности, то не знамо.“ – веровао је Јеротић.
Говорећи о страху људског бића од одвајања Владета Јеротић наглашава да постоји страх од одвајања и жеља за одвајањем.
„Дете после 9 месеци жели да изађе из мајчине утробе. То је природа. Онда мајка доји. Па онда се дете и од дојке одваја. А треба дојити, нема замене за мајчино млеко. Ипак је туга кад се не доји, што не значи да с тим дететом неће бити нешто у реду, али треба млеко мајчино. Ни у Америци са свом науком нису успели да направе замену достојну мајчиног млека.“ рекао је овај српски академик и психијатар који је радио широм Европе и додао да је његов савет породицама да, ако икако могу, имају више деце.
„Кад је било петоро, шесторо није била потребна никаква психологија ни саветовалишта.“
За одвајање које се догађа кад дође време за вртић и школу Јеротић каже да је корисно одвајање, али после 3. године.
„Свака животиња зна кад треба да одгурне своје младунче од себе да би оно даље знало само. Свака, свака, свака! Само човек то не може јер је дете екстраутерино још три године слабо и мора бити уз родитеље, а не само уз мајку или оца. А треба и те мајке и очеве хвалити који су одгајили дете без оног другог родитеља. То није добро, то вам кажем као психијатар. Мајка би требало, то сам у Швајцарској научио, Швајцаркиња заврши факултет, да мужу покаже да може и она, а онда се прве три године посвети деци. А прве три године психолози кажу да су кључне за формирање карактера. А ту су баш нашли парови да се свађају и растављају. Па издржите бар 3-5 година да се волите.“ – говорио је Јеротић, правећи помало дигресије како је само он умео.
„Дуго се веровало да жени школа не треба. Шта ће јој кад ће се са 16 удати, рађати децу и лепо кувати. Муж је друга рупа на свирали, временом трећа. Доноси новац у кућу, брине колико брине. То не може тако. Водите бригу о партнерима, негујте љубав у браку. Деца треба да оду од куће.“
О браку је проф. др Јеротић такође много и често говорио, а на предавању у Нишу рекао је нешто и о трудноћи пре брака.
„Немојте затрудњавати пре брака. То не кажем зато што сам неки моралиста, јер нисам. То није добро јер или неће доћи до брака или ће доћи до принудног брака. Па ће муж, а то је моје искуство као психотерапеута, рећи ‘ти си ме уценила дететом’. А то неке жене и раде. Кад им досади после неколико година, а он хоће-неће да се жени, а њој је више стало него њему до породице и деце. “ – каже Јеротић и враћа се на тему страха.
„Страх постоји и код жена и мушкараца. Код мушкараца је изгледа већи страх. Јер то више није она покорна жена која је таква била две хиљаде година. Па мушкарци мисле ‘моја мајка је била покорна моме оцу и ништа јој није фалило. Па што сад ова моја неће да буде покорна него тражи равноправност’. Не једнакост, баш равноправност. Јер ми нисмо једнаки. Свако дете рађа се другачије, чак и једнојајчани близанци. Па отисак прста је сваки различит. Што ми у тој различитости не уживамо, а волимо да видимо поље пуно различитог цвећа и шарену дугу? Ми желимо све црно или бело, а између је широк спектар боја. Тако су и деца различита.“ – казао је наш академик и један од најутицајнијих психијатара на нашим просторима.
За Србе он каже да су врло амбициозан народ. И на добар и на лош начин.
„Хоће више него што могу. А отац и мајка тако замишљају одличног ђака који ће сигурно морати да заврши факултет иако они сами нису завршили. То онда делује негативно на децу, па по 10 година студирају иако нису нимало глупи и воле те студије.“