Što više zabrana detetu (od roditelja), ono je duhovno siromašnije kada odraste; sputana mu je sloboda odlučivanja. Što više zabrana narodu (od zakona), to je više onih koji bi da krše zakone.
Svako kažnjavanje i nagrađivanje dece je ucena. Prvo pravilo antipedagogije je – dete poštuj i uči od njega, naravno volite svoju decu.
Kad voliš, imaš strpljenja.
Ljudi poseduju materijalna dobra, zgrću ih i čuvaju, jer nisu stekli – sebe.
Mudrost je u ćutanju i tišini, nikako u mnogim rečima. One iscrpljuju fizičku i duhovnu snagu čovekovu, one samo mucaju o srži, do koje se stiže ćutanjem i tišinom.
Dobro se začas pretvori u zlo, dok se zlo, potom, sa velikom mukom vraća u dobro.
Mislim da je najteže od svega dosledno stajati celim svojim bićem iza onoga u šta verujemo i šta govorimo. Zašto? Savremena psihologija potvrdila je naslućivanja velikih stvaralaca kroz vekove da je čovek čudno biće rascepljenog uma koji, i ne znajući, jedno govori, drugo misli, treće oseća, a četvrto radi.
Vladeta Jerotić