“Човек нема већег непријатеља од самог себе. Човек тражи на принудан начин и у страху од себе самог непријатеље ван себе да би му било лакше да сопствено Зло пројицира на неког другог.
Али, када остане једном сам са собом, мораће да се разрачуна са собом. У самоћи он то мора да учини, у потпуној самоћи, јер ће тек тада приметити да није сâм и да никада није био сâм.
Разговор са самим собом увек је био разговор са Ти, дијалог. Зар и дете најпре не каже Ти, па тек онда Ја!Тада, уистину, почиње права индивидуација, и из те страшне унутарње борбе са Злом у себи, ма откуда то Зло долазило, долази слобода и из слободе одлучивање и из одлучивања одговорност и са одговорношћу озареност што значи почетак не надчовека, него Човека.”
Владета Јеротић
