Dragocene savete mladim maturantima, onima koji biraju fakultet i svoje buduće zanimanje, dala je Sofija Šoškić, nekadašnja učenica Gimnazije u Kraljevu, a zatim i student naftnog inženjerstva u Moskvi. Za sve one kojima je teško da odluče, koji vagaju, pitaju se, traže pravi odgovor, ovaj tekst može i te kako biti od koristi.
Dragi maturanti, budući studenti i buduće kolege,
Zovem se Sofija Šoškić i završila sam Gimnaziju u Kraljevu, specijalizovano-matematički smer, pre 10 godina. Ove redove pišem na poziv svog nekadašnjeg razrednog starešine, Jovana Pavlovića, profesora matematike, računarstva, i istinskog pedagoga.
Pred kraj srednjeg školovanja sam, umesto da upišem ETF po planu, dobila ponudu da postanem stipendista jedne velike kompanije i da u inostranstvu studiram rudarstvo, tačnije – naftno inženjerstvo. Fakultet sam završila na ruskom, sa gotovo savršenim prosekom (4.97 od 5.00). dmah po završetku studija, u skladu sa ugovorom, zaposlila sam se u toj velikoj kompaniji.
Priča, koja je delovala kao siguran put ka uspehu i jednoj linearnoj, jasnoj i uzlaznoj karijeri, ipak je najviše to – priča. Istina je da u realnosti nema igranja na sigurno, i da nije dovoljno raditi sve što se od tebe očekuje kako bi bio uspešan i srećan. Zbog toga, ja i posle 10 godina ponekad ponovo vršim sličnu analizu kao i vi sada – šta je to čime želim da se bavim, gde želim da živim i šta mi je potrebno kako bih do toga stigla?
Ono što životne odluke čini teškim je to što čovek posle mora da živi sa njima. S druge strane, upravo to nam daje određenu jasnoću i olakšava odabir prave odluke.
Drugo što je dobro imati u vidu je da izbor fakulteta i izbor posla kojim ćete se baviti uopšte nisu ista stvar. Kada odaberete fakultet, neke opcije se isključuju, ali ipak vam ostaje dovoljno širok prostor za predomišljanje, što je dobro, jer se ljudi neprestano razvijaju, a prioriteti i interesovanja se menjaju.
Ono što moj primer možda najbolje pokazuje je da od nekih odluka ne možete pobeći – ako ste preskočili da razmišljate dovoljno o njima u startu, potreba za dužim razmišljanjem i analizom će vas pre ili kasnije stići.
Delim sa vama 5 najvažnijih pitanja na koja svako treba da odgovori prilikom izbora fakulteta:
Šta volim da radim i da li postoji nešto što bih radio i da mi ne plate?
Ovo je dobro znati o sebi, jer niti jedna profesija nije u svakoj fazi karijere profitabilna ni laka, a krize periodično nailaze – kako u naftnoj industriji, tako i u IT sektoru i u drugim industrijama. To što volite ono čime se bavite, omogućava vam da nastavite da se trudite i usavršavate čak i onda kada ne vidite neposrednu korist od svoje struke.
Da li želim da ostanem u zemlji, ili sam spreman da odem u inostranstvo?
Sigurna sam da mnogi mladi (a i stariji) u zemlji i svetu idealizuju odlazak u inostranstvo i predstavljaju ga sebi kao rešenje svojih životnih problema. Napustiti državu nije nimalo jednostavna stvar i često podrazumeva žrtve koje nisu vredne onoga što se dobija. Mislim da je za odluku „otići iz zemlje ili ostati“ ključno pitanje zašto neko želi da ode iz zemlje, to jest, da li od nečega beži ili ka nečemu teži. Ako su razlozi: nezadovoljstvo, strah i slično – iz iskustva smatram da je mudrije da čovek ostane u zemlji i proba da reši svoje probleme. Sve ono od čega bežimo u životu nas na neki neobičan i neočekivan način kad-tad stiže. No, ukoliko planirate da napustite zemlju kako biste se bavili nečim konkretnim što vas istinski veoma zanima ili kako biste iskusili nešto što ovde ne možete, navijam za vas.
Koliko rada sa ljudima uključuje odabrana struka i koliko je „politizovana“?
Ovo je nešto što često zanemarujemo u školi. U realnosti najveći broj poslova uključuje rad sa ljudima i za neke struke je umeće rada sa ljudima mnogo važnije za uspeh nego stručna znanja. Ukoliko to nije nešto čemu se radujete, treba svesno birati profesije koje će vam omogućiti da radite samostalnije. To su uglavnom poslovi koji podrazumevaju razvoj neke vrste zanata, koji će vam omogućavati da budete angažovani, bez obzira na to da li se ljudima dopadate ili ne i bez obzira na to da li poznajete nekog uticajnog ili ne. Ukoliko pak, više volite da se oslonite na svoju harizmu, kontakte i volju, birajte profesije koje podrazumevaju rad u velikom kolektivu ili rad sa klijentima. Pritom, uzmite u obzir da vas ova druga vrsta profesija stavlja u manje nezavisan položaj, jer tu najčešće neko drugi određuje u kom smeru i dokle možete napredovati.
U svakom slučaju, potrebno je da imate razvijene veštine komunikacije, jer su neophodne za pronalaženje i dobro obavljanje posla. I zanat se uči kroz komunikaciju. U školi je podučavanje nešto što se podrazumeva i što ne umemo da cenimo – svi hoće nečemu da nas nauče, i praktično se osećamo kao da nas neko „tera“ da učimo. U realnosti, a to počinje već na fakultetu, očekuje se da mnogo toga znamo kako bi nas uopšte primili u kolektiv. Što sam starija, sve sam zahvalnija ljudima koji izdvajaju vreme da mi nešto pokažu i objasne. Za iskusnije radnike obučavanje mladih često je samo opterećenje u vrtlogu obaveza, a neretko ga doživljavaju kao proces podrivanja sopstvene pozicije.
Koliko fakultet daje prostora za samostalan rad sa strane?
U današnjem svetu ponekad je važnije znati da neku konkretnu stvar uradiš jako dobro, i imati praktičan dokaz za to, nego da znaš mnogo stvari. Za zaposlenje je, pored dobrog proseka, veoma važno i da je student dodatno radio. Da li su to prakse, letnji poslovi, samostalni projekti, naučni radovi, takmičenja, angažman u studentskim organizacijama, ili nešto treće, nije presudno. Važno je da odabrani fakultet daje dovoljno vremena i da student iskusi stvarni život, da se razvija kao ličnost i da iskusi barem simulaciju budućeg zaposlenja. Ovo nije argument protiv „teških“ fakulteta. Često sam viđala da ljudi izgore na fakultetu i da nemaju snage da ga završe, ni volje da traže posao. Neki se posvete samo studijama, pa se posle teško snalaze u potrazi za poslom, jer nisu dovoljno razvili mrežu kontakata, ili nemaju u svojoj biografiji realan projekat koji potvrđuje da poseduju veštine koje poslodavac traži.
Da li je fakultet koji me privlači opšti ili usko stručan?
Završila sam usko stručan fakultet, i iskreno verujem da je uvek bolje završiti fakultet koji nudi dublja fundamentalna znanja. Usko stručne stvari se lakše nauče kasnije, fundamentalne teže. Moj mentor na fakultetu je govorio „lakše ću od matematičara da napravim naftaša, nego od naftaša matematičara“. Mnogi ljudi tokom studiranja zameraju fakultetu što nas ne uči dovoljno konkretne stvari. Ovakav stav danas smatram pogrešnim, jer sam radeći shvatila da nije zadatak fakulteta da nas potpuno pripremi za posao, već da nam sistematično približi stvari koje teško možemo da savladamo sami. Fakultet nam obezbeđuje „jezik“ za čitanje stručne literature, uči nas da učimo, istražujemo samostalno i završavamo poslove na vreme. Ostalo je na nama.
Na kraju, šta god da odaberete, znajte da je to samo početak puta, i da je u redu da se tokom tog procesa predomislite. Nekad ćete mesecima imati utisak da ništa što ste radili nema smisla. Budite hrabri, uporni i radoznali. Raspitujte se kod raznih izvora o svemu što vas zanima. Okružite se ljudima koji vas podržavaju, inspirišu i čine da budete bolji u svemu što vam je važno. Imajte u vidu da je često teži put – pravi put, i da vam samo vaše znanje i vaše veštine u današnjem svetu mogu dati pravu slobodu, koja je neophodan uslov za istinsku sreću.
Poruka „fokusiraj se na sebe“ može da zvuči egoistično, ali smatram da je to najveća stvar koju neko može da uradi za društvo, jer iz iskustva znam da sve zlo čine neispunjeni i nesrećni ljudi. Srećni i ispunjeni ljudi imaju dovoljno bogatstva u sebi da mogu da dele sa drugima, što je preduslov za napredak jednog društva.
Šta god da se desi, nemojte odustati od onoga što je vaš osnovni zadatak u ovoj fazi života – pronalaženja puta do svog mira i ličnog zadovoljstva. Kada ga konačno pronađete, sigurna sam da ćete sami osetiti potrebu i pronaći način da dobro koje ste pronašli u sebi podelite sa svetom, i da će svet to nagraditi. Srećno!
Sofija Šoškić