Вредновање постигнутих бодова / Замке попуњавања листе жеља

1 јула, 2022

У основним школама широм Србије  је завршено полагање завршног испита, такозване мале матуре, приликом које су осмаци тестирани из српског језика, математике, као и осталих предмета формираних у један комбиновани тест. У наредном периоду будућим средњошколцима преостаје да направе своју листу жеља школа које желе да упишу, што некима и не пада баш лако.

Имајући у виду да можда неће сви моћи да упишу оно што су прво замислили, осмаци ће морати да наведу и другу па и трећу изабрану школу у коју би током даљег школовања ишли, што ће представљати веома велики проблем онима који су у свом првом избору одлучни. Како би се ипак све завршило у најбољем интересу ученика, и како би “упали” у смер који највише желе, ево савета како направити што бољу тактику за сатављање листе.

Састављање листе жеља

Након завршених тестова и постигнутих бодова, ученици ће састављати листу школа и профила за које су заинтересовани. Оно што је веома важно приликом израде ове листе јесте да школу коју би ученик највише волео да упише, требало стави под бројем један, па тим редом да попуни листу од минимум 10 школа, односно профила.

Редослед школа на листи је од изузетне важности, јер ће према тома ђаци бити распоређени у школе, у зависности од тога колико бодова имају, односно биће уписани у прву школу за коју имају довољно бодова. Такође је важно да се ученици пре подношења свог списка информишу који је то број бодова се тражи за одређене смерове, јер се он мења сваке године.

Тактика коју осмаци често примењују је да након првог избора наведу школу у коју би према њиховој рачуници постигнутих бодова могли да прођу, а да их тај смер донекле и занима. Има и оних који на својој листи избора наводе школе које би им након завршетка омогућиле лакше запослење, или им олакшале упис на жељени факултет.

Судећи према искуствима од претходних година, највећа заинтересованост је свакако за медицинске школе као и за гимназије, док се тај тренд наставља и у 2022, о чему говоре подаци са Сајма образовања и професионалне оријентације за ученике осмог разреда у Крушевцу, али и истичу директори београдских средњих школа.

Рангирање за упис се врши на основу постигнутог успеха у VI , VII и VIII разреду, успеха на завршном испиту и успеху на такмичењима.

За специјализоване гимназије и одељења и уметничке школе је потребно да ученик положи и пријемни испит.

И ове године листа жеља ће моћи да се поднесе путем портала Моја средња школа, уз могућност неограничених измена и допуна до 6. јула 2022. године. Они који не искористе предност електронског подношења листе жеља, листу жеља могу поднети у папирном облику у школама 6. и 7. јула 2022. године.

Већ 13. јула 2022. године на порталу Моја средња школа ученици ће имати увид у листу како су распоређени по образовним профилима и смеровима у средњим школама.

“Упис у средње школе ће моћи да се обави комплетно електронским путем, користећи наведени портал. Повезивањем са системом здравства први пут је омогућен и електронски упис и за све ученике који уписују профиле за које је потребан здравствени преглед, под условом да су га обавили до тренутка подношења електронске пријаве за упис” галасило је у саопштењу које раније издало Министарства просвете.

Врло је важно листе жеља попунити по свим правилима, јер неправилно попуњене листе неће бити узете у обзир, па је могуће да дете у првом уписном року не буде примљено.

Ево шта је све важно да знате.

1. Образац за листу жеља купује се у продавницама “Просветног прегледа”. Купите више образаца да бисте имали резерву ако погрешите при попуњавању.

2. Шифра образовног профила обавезно мора да буде написана латиницом онако како је написана и у Конкурсу за упис у средње школе. Обавезно проверите тачност уписане шифре јер је она најзначајнији податак на листи жеља. Шифра се састоји од 11 знакова, односно слова и бројева.

3. Назив школе се уписује у поље поред шифре жељеног образовног профила.

4. Назив образовног профила је додатна информација којом се потврђује да је образовни профил који је наведен шифром жељени смер те средње школе. На листи жеља мора се написати целокупни назив образовног профила онако како је написан у Конкурсу.

5. Проверите да ли се све три ставке које се морају уписати поклапају.

6. Попуните свих 20 ставки образовних профила. На прво место треба ставити оно што је прва жеља матуранта. После тога саветујемо да наведете и друге образовне профиле који се налазе у школи првог избора. Ово је битно због тога што је важно да дете упише школу коју жели. Образовни профил могуће је променити и касније, у септембру, када већ почне школа.

То је, међутим, у надлежности директора школе.

7. Смерове поређајте по нивоу заинтересованости. То значи да је како листа одмиче заинтересованост за смерове које уписујете све мања. Битно је да у првих неколико смерова упишете баш оне смерове које бисте највише волели да похађате.

8. Јединствена шифра је број који је сваки ученик добио пре полагања тестова у оквиру завршног испита. Ту јединствену шифру треба уписати и на листу жеља у врху. Испод је потребно да упишете и назив основне школе коју сте завршили, а поред тога и место у ком се основна школа налази.

9. Име и презиме ученика, као и једног родитеља неопходни су подаци које је потребно унети на листу жеља. За сваки податак одређено је посебно поље.

10. Попуњену листу жеља мора да потпише један од родитеља. Због тога је потребно да ученици дођу са једним од родитеља у школу на дан када се попуњава листа жеља.

Рангирање за упис се врши на основу постигнутог успеха у ВИ, VII и VIII разреду, успеха на завршном испиту и успеху на такмичењима.

За специјализоване гимназије и одељења и уметничке школе је потребно да ученик положи и пријемни испит.

Вредновање постигнутих бодова

Редослед кандидата за упис у гимназију и стручну школу у четворогодишњем и трогодишњем трајању утврђује се на основу:

1) успеха на завршном испиту;

2) општег успеха од шестог до осмог разреда основне школе;

3) резултата које су кандидати постигли на такмичењима у основној школи.

Редослед кандидата за упис у школе за које се полаже пријемни испит утврђује се на основу:

1) успеха на завршном испиту;

2) општег успеха од шестог до осмог разреда основне школе;

3) успеха на пријемном испиту;

4) резултата које су кандидати постигли на такмичењима у основној школи.

Извор: Блиц

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама