U osnovnim školama širom Srbije je završeno polaganje završnog ispita, takozvane male mature, prilikom koje su osmaci testirani iz srpskog jezika, matematike, kao i ostalih predmeta formiranih u jedan kombinovani test. U narednom periodu budućim srednjoškolcima preostaje da naprave svoju listu želja škola koje žele da upišu, što nekima i ne pada baš lako.
Imajući u vidu da možda neće svi moći da upišu ono što su prvo zamislili, osmaci će morati da navedu i drugu pa i treću izabranu školu u koju bi tokom daljeg školovanja išli, što će predstavljati veoma veliki problem onima koji su u svom prvom izboru odlučni. Kako bi se ipak sve završilo u najboljem interesu učenika, i kako bi „upali“ u smer koji najviše žele, evo saveta kako napraviti što bolju taktiku za satavljanje liste.
Sastavljanje liste želja
Nakon završenih testova i postignutih bodova, učenici će sastavljati listu škola i profila za koje su zainteresovani. Ono što je veoma važno prilikom izrade ove liste jeste da školu koju bi učenik najviše voleo da upiše, trebalo stavi pod brojem jedan, pa tim redom da popuni listu od minimum 10 škola, odnosno profila.
Redosled škola na listi je od izuzetne važnosti, jer će prema toma đaci biti raspoređeni u škole, u zavisnosti od toga koliko bodova imaju, odnosno biće upisani u prvu školu za koju imaju dovoljno bodova. Takođe je važno da se učenici pre podnošenja svog spiska informišu koji je to broj bodova se traži za određene smerove, jer se on menja svake godine.
Taktika koju osmaci često primenjuju je da nakon prvog izbora navedu školu u koju bi prema njihovoj računici postignutih bodova mogli da prođu, a da ih taj smer donekle i zanima. Ima i onih koji na svojoj listi izbora navode škole koje bi im nakon završetka omogućile lakše zaposlenje, ili im olakšale upis na željeni fakultet.
Sudeći prema iskustvima od prethodnih godina, najveća zainteresovanost je svakako za medicinske škole kao i za gimnazije, dok se taj trend nastavlja i u 2022, o čemu govore podaci sa Sajma obrazovanja i profesionalne orijentacije za učenike osmog razreda u Kruševcu, ali i ističu direktori beogradskih srednjih škola.
Rangiranje za upis se vrši na osnovu postignutog uspeha u VI , VII i VIII razredu, uspeha na završnom ispitu i uspehu na takmičenjima.
Za specijalizovane gimnazije i odeljenja i umetničke škole je potrebno da učenik položi i prijemni ispit.
I ove godine lista želja će moći da se podnese putem portala Moja srednja škola, uz mogućnost neograničenih izmena i dopuna do 6. jula 2022. godine. Oni koji ne iskoriste prednost elektronskog podnošenja liste želja, listu želja mogu podneti u papirnom obliku u školama 6. i 7. jula 2022. godine.
Već 13. jula 2022. godine na portalu Moja srednja škola učenici će imati uvid u listu kako su raspoređeni po obrazovnim profilima i smerovima u srednjim školama.
„Upis u srednje škole će moći da se obavi kompletno elektronskim putem, koristeći navedeni portal. Povezivanjem sa sistemom zdravstva prvi put je omogućen i elektronski upis i za sve učenike koji upisuju profile za koje je potreban zdravstveni pregled, pod uslovom da su ga obavili do trenutka podnošenja elektronske prijave za upis“ galasilo je u saopštenju koje ranije izdalo Ministarstva prosvete.
Vrlo je važno liste želja popuniti po svim pravilima, jer nepravilno popunjene liste neće biti uzete u obzir, pa je moguće da dete u prvom upisnom roku ne bude primljeno.
Evo šta je sve važno da znate.
1. Obrazac za listu želja kupuje se u prodavnicama „Prosvetnog pregleda“. Kupite više obrazaca da biste imali rezervu ako pogrešite pri popunjavanju.
2. Šifra obrazovnog profila obavezno mora da bude napisana latinicom onako kako je napisana i u Konkursu za upis u srednje škole. Obavezno proverite tačnost upisane šifre jer je ona najznačajniji podatak na listi želja. Šifra se sastoji od 11 znakova, odnosno slova i brojeva.
3. Naziv škole se upisuje u polje pored šifre željenog obrazovnog profila.
4. Naziv obrazovnog profila je dodatna informacija kojom se potvrđuje da je obrazovni profil koji je naveden šifrom željeni smer te srednje škole. Na listi želja mora se napisati celokupni naziv obrazovnog profila onako kako je napisan u Konkursu.
5. Proverite da li se sve tri stavke koje se moraju upisati poklapaju.
6. Popunite svih 20 stavki obrazovnih profila. Na prvo mesto treba staviti ono što je prva želja maturanta. Posle toga savetujemo da navedete i druge obrazovne profile koji se nalaze u školi prvog izbora. Ovo je bitno zbog toga što je važno da dete upiše školu koju želi. Obrazovni profil moguće je promeniti i kasnije, u septembru, kada već počne škola.
To je, međutim, u nadležnosti direktora škole.
7. Smerove poređajte po nivou zainteresovanosti. To znači da je kako lista odmiče zainteresovanost za smerove koje upisujete sve manja. Bitno je da u prvih nekoliko smerova upišete baš one smerove koje biste najviše voleli da pohađate.
8. Jedinstvena šifra je broj koji je svaki učenik dobio pre polaganja testova u okviru završnog ispita. Tu jedinstvenu šifru treba upisati i na listu želja u vrhu. Ispod je potrebno da upišete i naziv osnovne škole koju ste završili, a pored toga i mesto u kom se osnovna škola nalazi.
9. Ime i prezime učenika, kao i jednog roditelja neophodni su podaci koje je potrebno uneti na listu želja. Za svaki podatak određeno je posebno polje.
10. Popunjenu listu želja mora da potpiše jedan od roditelja. Zbog toga je potrebno da učenici dođu sa jednim od roditelja u školu na dan kada se popunjava lista želja.
Rangiranje za upis se vrši na osnovu postignutog uspeha u VI, VII i VIII razredu, uspeha na završnom ispitu i uspehu na takmičenjima.
Za specijalizovane gimnazije i odeljenja i umetničke škole je potrebno da učenik položi i prijemni ispit.
Vrednovanje postignutih bodova
Redosled kandidata za upis u gimnaziju i stručnu školu u četvorogodišnjem i trogodišnjem trajanju utvrđuje se na osnovu:
1) uspeha na završnom ispitu;
2) opšteg uspeha od šestog do osmog razreda osnovne škole;
3) rezultata koje su kandidati postigli na takmičenjima u osnovnoj školi.
Redosled kandidata za upis u škole za koje se polaže prijemni ispit utvrđuje se na osnovu:
1) uspeha na završnom ispitu;
2) opšteg uspeha od šestog do osmog razreda osnovne škole;
3) uspeha na prijemnom ispitu;
4) rezultata koje su kandidati postigli na takmičenjima u osnovnoj školi.
Izvor: Blic