Mnogo se govori o preranoj i prekomenrnoj upotrebi ekrana. Snažan uticaj koji preterana upotreba digitalnih uređaja ima na sve nas, a naročito na decu u razvoju, više nije upitan. Dokazano je da deca koja provode više vremena uz video sadržaje imaju slabiju koncentraciju, manji opseg pažnje, slabije razvijen govor, lošije socijalne veštine.
Roditelji, zato, svesni opasnosti, sve više vode računa o tome koliko vremena deca provode uz ekrane, koriste različite načine da to kontrolišu. Kroz dogovor sa decom, ali i ograničenja korišćenjem aplikacija koje upravo služe toj vrsti kontrole.
S druge strane, internet je veoma širok prostor prepun izuzetno korisnih sadržaja, isto koliko i opasnih ili štetnih. I baš zato cilj ne treba da nam bude odvajanje dece od ekrana, već kontrola sadržaja koje deca konzumiraju.
Naime, postoji jedan paradoks na ovu temu koji mnogima promiče.
Mi, zapravo, merimo minute, a ignorišemo UTICAJ.
Brojimo sate, a ne obraćamo pažnju na sadržaj.
Brinemo o vremenu pred ekranom, a zaboravljamo SVRHU.
I baš je ovaj pogrešno usmeren fokus razlog zbog kog su bitke koje s decom vodimo oko upotrebe digitalnih uređaja tako iscrpljujuće i neefikasne.
Greška koju mnogi roditelji prave
Veruju da svako vreme pred ekranom jednako utiče na dečji mozak.
Kad vaš trogodišnjak gleda lepu dečju emisiju o prirodi, životinjama, neki crtani film edukativnog tipa s vama, to nije isto kao kad mu date telefon i dozvolite crtani film u kom se slike brzo menjaju.
Ako vaš predškolac koristi aplikaciju za kreiranje kreativnog sadržaja primerenu njegovim godinama, to je odlično. Ali ne i ako skroluje besomučno kroz kratke Jutjub snimke.
Dakle, šta je važno?
1. Sadržaj – birajte sporije snimke umesto brzih sa velikim brojem frejmova u sekundi. Birajte one koji od dece traže da rešavaju neku vrstu problema, umesto pasivnih. Vodite računa o uzrastu i tome da sadržaj bude prikladan.
2. Kontekst – postavite jasne granice šta NIJE prihvatljivo (igrice sa pucanjem, sadržaji sa elementika horora…). Postavite, naravno i vremensko ograničenje, kao i period dana kada se koriste ekrani.
3. Povezivanje – Deca na mrežama lako mogu ući u komunikaciju s nepoznatima. Nadgledajte sve kanale komunikacije.
4. Komunikacija – razgovarajte s detetom o sadržajima koje prati, onome što mu se sviđa, što ga eventualno plaši, kako se oseća u pojedinim situacijama…
Istraživanja su jasno pokazala da vreme pred ekranom u ranom uzrastu direktno utiče na to kako im se razvija pažnja, kako tolerišu sporije aktivnosti, koliko su u stanju da odlože zadovoljstvo, kako se ponašaju u komunikaciji u stvarnom svetu, ali i njihov budući odnos prema digitalnom svetu.
I upravo zato vreme koje vaše malo dete provodi ispred ekrana nije samo trenutno važno, već se kroz kontrolu i pravilno usmeravanje postavlja temelj za njihovo tinejdžersko doba koje će izvesno biti dobrim delom na društvenim mrežama, na njihovo korišćenje tehnologije onda kada im bude zaista i potrebna, na balansiranje realnog i virtuelnog života. Sve je to tesno vrlo povezano.
Zato, instaliranjem neke aplikacije za kontrolu niste rešili problem. To je samo alatka, pomoćnik. Glavni regulator ste vi, roditelji. Nemojte to da zaboravite.