У школском окружењу сваки четврти основац се не осећа сасвим безбедно, готово петина свакодневно доживи вређање и исмевање, а око трећине њих желе да се освете неком ко их је повредио. То показује истраживање које је обухватило 600 ученика из пет београдских школа. Нажалост, многи родитељи и школе жмуре на вршњачко насиље, па су одбиле да учествују у овом истраживању.
Уринирање по уџбеницима другог ученика, паљење прстију оног ко се са њима не слаже, бацања одеће у тоалет – само су неке сцене којих се, иако у пензији, сећа дугогодишњи директор школе и специјалиста педагогије Слободан Малушић. Најопасније је, каже, кад се о насиљу ћути.
„Тим ученицима нико не може помоћи, нажалост, без обзира на то шта им се деси по том питању на неки начин су упућени само себи, а други податак који је врло занимљив је да је око 16 одсто ученика рекло неком у кога је имало поверења, али им нико ни тада није помогао“, рекао је Слободан Малушић, који је и аутор истраживања.
Истраживање показује да би готово петина ученика прихватила да исмева вршњака само да не би били искључени из своје групе.
„Имамо далеко више случајева психичког емотивног насиља, ругање, исмевање, давање погрдних имена, оговарање, претње, исмевање и електронског насиља, дакле исто то преко електронских медија, СМС-ова, друштвених мрежа“, каже психолог Сузана Деретић.
Од електронског обрачуна, лако се склизне у физички обрачун.
„Кад дође до туче ми се потрудимо да их раздвојимо, дођу дежурни наставници и све буде после решено“, наводи Софија Голе, члан вршњачког тима.
Родитељи различито реагују. Од потпуне незаинтересованости до друге крајности.
„Све је више у последње време родитеља који би на свој начин да деле правду – до тога да или изискују строге казне за оно што је школа проценила да не треба или инсистирају да се дете избаци из школе што је немогуће“, каже Сузана Деретић.
Нови закон прописује и понашање и обавезе родитеља. Због несарадње са школом, сносе се последице – од плаћања новчане казне до пријаве Центру за социјални рад.
„Постоји могућност да добије меру, на пример, надгледаног родитељства да би променио понашање, али, у ствари, циљ нам је да се промени понашање детета и да школа и родитељ делују заједно не да породица учи дете једном облику понашања, а школа другом“, каже Биљана Лајовић из Министарства просвете.
Уколико дете почини тежи облик насиља, с обзиром на то да је малолетно, одговорност сноси родитељ. Мере су законом прописане и зависе од тежине почињеног насиља.
ИЗВОР:РТС