Када дете иде у вртић и ако је елегантно при томе обучено, као да је кренуло у позориште, мислите ли да је природно да му шаљете поруке типа, пази да се не испрљаш, буди пажљив док једеш, то су ти нове ствари.
Вртић, као друга кућа, други дом, сигурност. Је ли вам то, ако не прва, онда једна од асоцијација на боравак у истом? Јер, ако није, чак ни у најави, размислите да ли уопште желите да ваше дете буде део колектива?
Мусави, прљави, умазани, лепљиви, а заааадовољни дечји осмеси и пуне душе среће, радознале очи, откривалице. То би требало да је есенцијално осећање и прва потреба детета при помисли на вртић. Да зна да је у вртићу добро дошло, да ће га тамо дочекати са осмехом и загрљајем и дати му на важности. Да зна да ће моћи да истражује, сазнаје, дружи се, изнад свега. Ако свега тога, драги родитељи, нема у вашем срцу, заобиђите вртић, а ако вам је вртић, што често чујем, нужно зло, покушајте у себи да пронађете места за поменуте осећаје и доживљаје.
Када дете иде у вртић и ако је елегантно при томе обучено, као да је кренуло у позориште, мислите ли да је природно да му шаљете поруке типа, пази да се не испрљаш, буди пажљив док једеш, то су ти нове ствари. Или је можда природније, проведи пријатан дан са другарима, волим те, долазим чим завршим с послом и онда снажан загрљај. Има много деце лепо обучене, која не знају да се играју, загледају своју гардеробу и као светињу чувају играчку од пар хиљада динара, јер је императив да је врате кући читаву. Ко ужива у тој гардероби и играчкама, дете или родитељ? Има деце која толико касно лежу, а онда мимо правила касно долазе у вртић, па, по природи ствари не могу да спавају када остала деца то чине, или бар не ремете другу децу. Мислите ли да је том и таквом родитељу битна група и правила исте? Само тај родитељ има дете-бога и само су његове потребе важне. О, како се брзо преокрену те ствари управо против тог родитеља, јер ако дете као мало није научило за границу и поштовања правила, као старије ће изазивати одређене непожељне ситуације у школи, напољу и наравно у кући. На жалост, родитељ о томе не размишља, а онда, по неписаном правилу, окривљује све друге, систем, друштво, школство, лакше му је тако него да се суочи са собом и надљудским напорима, ако треба, крене да исправља грешку. Свака је поправка боља, онда занемаривња проблема или пребацивања кривице.
Даље, шта значе питања упућена детету, било пред присуством васпитача, било насамо, при првом сусрету, након боравка у вртићу, као што су, је ли те неко дирао, кажи мами, опет си се испрљао, љубави, па шта ти је, ко те је наљутио? А дете весело, на пример. Је ли боље то или опет снажан загрљај, уз коментар, једва сам чекао да те видим, какав је био твој дан у вртићу, шта ти се данас највише допало? Веома често роитељ само пита, је ли јео, спавао, не и да ли се смејао, која му је игра пријала, о, нешто сте данас бојили, је ли то мој уметник зато данас тако слатко умрљан? А тек падање у несвест, јер то мали бог никада не ради, ако њега или њу неко удари, огребе, падне или најгоре угризе. Па и ваше дете уме да чини, ако не исте, онда сличне несташлуке, јер је дете, а несташлуци иду уз тај појам, нераскидиво су везани, ако детету дозволите да буде дете.
Сви родитељи добро знају да су групе, у којима њихова деца бораве – бројне, тридесеторо и више деце. Добијају и јасна упутства шта је прикладна одећа за вртић, комад нечега који дете неће спутавати, већ ће у њему моћи да се ваља, ако има прилике за то, пузи, седи на поду и наравно лако обуче и свуче. Зна се и да је пожељно не носити скупоцене играчке, ако вам је већ до њих много стало, јер деца у игри могу и да покваре исте. Играју се, а и деле, зашто би иначе донели играчку, ако ће је све време грчевито стезати? Дете је део групе, а у групи се и другој деци дозвољава да виде или додирну играчку, а улога васпитача, где је много деце, јесте да води рачуна о деци, да брине о њима, учи их првим елементарним стварима и много се игра са њима. Сувишно је и спомињати да нема ни времена, ни простора за надгледање дечјих играчака, шнала, гумица. Кога ви желите да васпитач, а под тим мислим искључиво на оног васпитача који воли свој посао и надасве децу са којом ради, подучава и чува у вашем одсуству, дете или предмете?
Волите и уважавајте своје дете и његове природне потребе, то је ваше право и обавеза. Пробајте да волите и место где оно проводи доста времена, док ви зарађујете за живот. Избегавајте улогу ловца на грешке, јер тако и сами гајите будућег ловца. Радујте се, смејте се са дететом, играјте се што више можете, уместо да сте за компјутером или пред тв екраном. Никада невинију и јаснију слику о свом детету нећете имати, уживајте у плоду ваше љубави. Онда знате да радите добру ствар, гајите срећно и задовољно дете, које ће умети да воли и цени себе и свет који га окружује. И увек, увек, поштујте правила, постављајте јасне границе, на тај начин учите своје дете да, када одрасте, уме и само да препозна и разликује добро од рђавог.
Извор: Roditeljstvo i odrastanje