Adaptacija deteta na vrtić predstavlja jednu od najstresnijih situacija sa kojima se roditelji i deca suočavaju. Kako će taj period proteći zavisi od mnogo faktora: pripremljenosti deteta, stava roditelja prema vrtiću i vaspitačicama, nivoa stresa koji roditelj oseća pa ga, nesvesno, prenosi na dete, ali i od vaspitačica koje uz to dete provedu veći deo dana. Kad se adaptacija završi, vaše dete će u tom prostoru, sa tim ljudima, provoditi veći deo svog dana. Ne treba da vam govorimo koliko je važno da, kada birate vrtić, otvorite „četvore oči”. Pitajte sve što vas zanima: kako se suočavaju sa dečjim ispadima besa, kako reaguju u slučaju nasilja među decom, kolike su grupe, kako provode dan, šta jedu, kako ćete vi znati da li i koliko vaše dete napreduje… Nešto od ovih pitanja mi smo postavili Tanji Petričević, direktorki vrtića 5 plus.
Novi Beograd dobio je novu, po mnogo čemu posebnu predškolsku ustanovu. Možete li nam reći šta je to što izdvaja 5 plus od ostalih vrtića?
Motiv osnivanja Predškolske ustanove 5 plus bio je velika ljubav u radu sa decom i motiv da stvorimo vrtić po meri deteta i roditelja. Provodeći vreme sa decom i njihovim roditeljima na radionicama Mali Pitagora, u školi koju vodim već peta godina, često sam slušala o nezadovoljstvu vrtićima koje deca pohađaju. Velike grupe, neadekvatna adaptacija, nedovoljno stručno osoblje… U mojoj glavi kreirala se slika idealnog vrtića… Tako je u oktobru pošle godine počela sa radom Predškolska ustanova 5 plus, pravo mesto gde će naša deca biti vaspitavana sa ljubavlju, gde su im omogućeni sadržaji koji će ih podsticati da steknu samopouzdanje, otkriju svoja interesovanja, vole sebe, drugare i budu ono što jesu.
Naše grupe su male i broje 8 dece.
Šta je to koncept 6K? Zašto je on važan za razvoj svakog deteta?
Koncept 6K čini šest veština – komunikacija, kooperacija, kreativne inovacije, konačno samopouzdanje, kritičko mišljenje, konkretan sadržaj. Ove veštine deca savladavaju kroz projektni pristup koji primenjujemo. Pa tako smo na osnovu ispitivanja dečjih interesovanja i njihove inicijative u januaru krenuli u avanturu projekta “Životinje širom sveta”. Uputili smo se u istraživanje kroz različite podteme. Igre i aktivnosti su takve da su životinje u glavnoj ulozi – pravimo ih od različitih materijala, ispitujemo njihova staništa, oponašamo ih, istražujemo čime se hrane… Životinje integrišemo u sve oblasti rada. Npr. kraj marta i početak aprila nam je period kada deca učestvuju u pravljenju sadnica na našoj terasi. Iskoristićemo priliku da pričamo o tome kakva je veza imeđu biljaka i životinja i ko su to biljojedi. Životinje smo integrisali i u časove muzike i matematike. Pa su i brojevi na radionicama Malog Pitagore dobili oblik neke životinje. 🙂 Uskoro nas kao jedan od rezultata ovog projekta očekuje poseta zoo vrtu.
Kako izgleda saradnja sa roditeljima? Na sajtu postoji posebna sekcija u okviru koje roditelji mogu pratiti aktivnosti i razvojni portfolio svog deteta.
Tako je. Uveli smo „onlajn“ razvojne mape, gde svaki roditelj za svoje dete iz meseca u mesec prati individualni izveštaj o napredovanju prema oblastima – izveštaj vaspitača, predavača muzike, matematike, jezika. Na portalu na svakodnevnom nivou razmenjujemo informacije koje su značajne za roditelje, poput jelovnika, fotografija, obaveštenja i dešavanja u vrtiću. Za sebe kažemo da smo „partneri roditeljima u obrazovanju dece“.
Kvalitetan odnos sa roditeljima i decom možete izgraditi jedino ako ste individualno posvećeni svakom detetu, a to nam dozvoljavaju naši uslovi rada koji podrazumevaju osmoro dece u grupi.
Na koji način se u vašem vrtiću brine o fizičkom zdravlju dece?
Deca dva puta nedeljno imaju fizičko vaspitanje sa profesorom fizičkog. Časovi fizičkog obuhvataju program osnova atletike, gimnastike, sportova sa loptom, ritmike i korektivne vežbe. S obzirom na bogato okruženje i lokalnu sredinu u kojoj se vrtić nalazi, mnogo šetamo i istražujemo okolinu.
Kažu i da zdravlje na usta ulazi, pa verujemo da je važno da deca uče da pripreme svoju hranu, kao i to šta jedu ljudi u različitim krajevima sveta. Jedan od projekata koji smo pokrenuli jeste i “Kuhinje dece sveta”. Svakog meseca sazajemo više o tome kako se hrane deca u drugim delovima sveta. Prva tema bila je Italija, zatim Kina, a sada nas čeka iskustvo upoznavanja kulture u ishrani Francuza.
Hrana koju naši mališani jedu pripremljena je na zdrav način. U pripremi hrane koristi se uvek sezonsko, sveže voće i povrće i sveže meso. Hleb koji deca jedu pravi se od ražanog, speltinog i heljdinog brašna.
Šta to, po vama, čini dobrog vaspitača?
Naše vaspitače biramo po tome koliko vole svoj posao, koliko dobro poznaju psihologiju deteta i koliko su dobri animatori. Ono što je obavezno, jeste da budu deca u duši! Znamo koliko je iskustvo bitno, ali i šta donosi energija mladih ljudi, tako da kombinujemo da u svakom trenutku imamo iskusne vaspitače i one sa manje iskustva, ali sa puno energije i ideja. Svi vaspitači su pod mentoringom iskusnog pedagoga.