За које факултете влада највеће интересовање код будућих бруцоша

Више од 80 одсто матураната планира да након средње школе упише факултет, исти проценат њих жели да своје школовање настави на државним факултетима, док су најпопуларнија занимања из области медицине и ИТ.

 

Како показују резултати истраживања сајта Prijemni.Infostud.comкоје је спроведено на узорку од 1.400 матураната широм Србије, око 80 одсто будућих студената планира да упише државни факултет, што је мање у односу на 2016. годину када је овај проценат износио око 90 одсто.Око 7,3 одсто испитаних ни по коју цену неће уписати приватни факултет, а између 12 и 13 одсто студената је потенцијално заинтересовано за приватне факултете, што је незнатно већи проценат него прошле године.Пет одсто испитаника приватне факултете види као крајњу опцију, тек ако не успеју да се упишу на државни, ни на буџет, ни на самофинансирање.
Како је наведено, највише анкетираних који знају шта ће уписати, планира упис на медицину или информационе технологије – око 12 одсто, што је био тренд и прошле године.
На трећем месту по популарности су занимања из области економије, банкарства и финансија (по осам одсто), а затим следе инжењерство, психологија и право са по око пет одсто.
Матуранти који се још увек двоуме шта ће студирати, подједнако су заинтересовани за психологију, медицину, економију и информационе технологије, а овој категорији интересантне су и војне, безбедоносне и полицијске науке.
Међу ученицима који још увек не знају у ком смеру ће наставити своје образовање, 6,7 одсто навело је високу школу као опцију једино у случају да не успе да упише жељени факултет, а свега 3,4 одсто њих одлучило се у старту за високу школу.
Када се жеље матураната упореде с анализом о траженим занимањима са сајта Prijemni.Infostud.com, види се да интересовања будућих студената нису у потпуности у складу с бројем огласа за посао из различитих области рада.
За медицинске науке, иако је ово више година уназад најтраженија област за студирање, нема довољно понуде послова на сајту, док са друге стране интересовање матураната за ИТ корелира са потребама тржишта.
Анкетирани будући студенти су одлуку о будућим студијама у највећем броју донели на основу личних интересовања, или у супротном, бирају професије које су најисплативије.
Финансијско стање је мање битан параметар у односу на 2016. годину, што значи да им неће бити пресудно приликом доношења одлуке о избору факултета/високе школе.
Највећи број анкетираних, око 68 одсто, одлуку о будућим студијама донело је у вишим разредима средње школе, док је 18 одсто њих ту одлуку донело у првом разреду средње школе, а тек 14 одсто у основној школи.
Како се наводи у резултатима истраживања, највећи део анкетираних не би преписивао на пријемном испиту и сматрају то изузетно неприхватљивим.
Ипак, око 13 одсто будућих студената ће на пријемном преписивати, ако им се за то укаже прилика.

Извор: РТС