Nacrt zakona o sistemu obrazovanja: Đak tuče, tata plaća
Nacrt zakona o osnovama sistema obrazovanja predviđa oštrije kazne. Roditeljima osam dana da opravdaju izostanak
OSIM promena koje će budući krovni zakon u prosveti doneti nastavnicima, direktorima i prosvetnim institucijama, novine će dočekati i đake i njihove roditelje. Nacrt zakona predviđa značajno veće kazne za roditelje ukoliko oni ili njihova deca grubo prekrše školska pravila. Od 5.000 pa do 100.000 dinara roditelj će morati da plati ako ne upiše dete u predškolski program ili ako dete ne ide u školu. Po džepu roditelja ići će i ako ne prijave u roku od 48 sati da dete ne može da dođe na nastavu. Imaju rok od osam dana da opravdavaju njegov izostanak. Kazna ih čeka ako i sami prekrše pravila ponašanja koje postavlja ustanova. Ako dete načini neki od težih prekršaja discipline u školi, roditelji će morati na sud – da odgovaraju prekršajno ili krivično.
Još više, od 30.000 do 100.000 dinara, roditelje će koštati ako njihovo dete maltretira vršnjake – ako udari, vređa, omalovažava ili ugrožava zdravlje vršnjaka. Kazna ih čeka i ako njihovo dete narušava ugled i čast drugog učenika ili nastavnika.
Pooštrene su kazne i za direktore, a prvi put novčano će biti kažnjeni sekretari škola koji ne budu savesno obavljali svoj posao. Njih čeka „račun“ od 5.000 do 100.000 dinara. Drakonske kazne predviđene su za prosvetne zavode, koje bi kašnjenje u radu moglo da košta od 500.000 do milion dinara.
Jedna od najvećih novina zakona biće uvođenje finansiranja ustanova „po glavi“ učenika. Ovaj model primenjivaće se od školske 2020/21. godine.
– Sredstva za finansiranje delatnosti ustanova utvrđuju se na osnovu ekonomske cene za ostvarivanje programa obrazovanja i vaspitanja, po detetu i učeniku – navedeno je u nacrtu zakona.
I ranije je bilo pokušaja da se uvede plaćanje prema broju učenika, pa je 2011. godine i započet pilot-projekat, a plan Ministarstva prosvete bio je da od školske 2014/15. ovo postane model finansiranja svih škola u zemlji. Od tog plana se odustalo, jer nije napravljena racionalna mreža škola, što je preduslov za ovakvo finansiranje.
Vreme koje đaci provode u školi više se neće meriti školskim časovima, nego satima. U njihov radni dan računaće se obavezni i izborni časovi, vannastavne aktivnosti… Na osnovu ukupne satnice, određivaće se opterećenost.
Đaci će moći da osnivaju učeničke zadruge, u okviru kojih će moći da se oprobaju u preduzetništvu.
Srednjoškolce će dočekati i velika matura, koja bi trebalo da bude spremna za školsku 2018/19. godinu. Opšta matura zameniće prijemne ispite, ali model će prvo biti testiran kao pilot-projekat, a potom uveden u sve škole.
DIREKTORI DO KRAJA MANDATA
IAKO je u nacrtu Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, poslatom prekjuče sindikatima, pisalo da će u roku od šest meseci od donošenja zakona biti raspisani konkursi za sve direktore škola i drugih prosvetnih ustanova, taj član (204) juče je izbačen. Tako će direktori ostati na svojim funkcijama do isteka mandata, a ministar neće doći u situaciju da u isto vreme na stolu ima konkursnu dokumentaciju za izbor direktora više od 2.000 ustanova.
I. MIĆEVIĆ
Izvor: Novosti