Svaki roditelj za svoje dete želi samo najbolje i mnoge stvari koje radi, rezultat su verovanja da time čini uslugu svom detetu.
Ali, nema tog roditelja koji nikad ne greši, a najbolji je onaj koji se svakog dana preispituje. Iako se trudimo da svoje dete vaspitamo i usmerimo na pravi put, preispitujemo svoje postupke i menjamo ih ako odlučimo da tako treba, neke greške u odgoju koje mogu imati ozbiljne posledice lako će nam promaći jer deluju bezazleno. Ovde ćemo predstaviti upravo nekoliko takvih grešaka, koje nesvesno čine mame u odgoju svojih sinova.
1. Od njih očekuju da budu emotivno jaki, zato što su dečaci
Čak i najsavremeniji roditelji često ne primećuju kako su u stanju da prigrle i uteše ćerku koja se rasplakala zbog slomljene igračke, dok sina u istoj situaciji pokušavaju da očvrsnu, kritikujući ga što plače.
„Zaboga, pa ti si dečak, sramota je da tako plačeš.”
Dečaci i devojčice imaju podjednako snažne emocije koje ne treba sputavati. Ne treba očekivati od dečaka da gutaju svoju tugu i suzdržavaju suze. Tako sigurno neće izrasti u jake i stabilne muškarce.
Umesto toga, naučite ih da svaku svoju emociju izraze rečima: tuga, bes, stid, ponos, strah, poniženje, ljubav, nesigurnost, želja. Vežbajte korišćenje ovih reči i učite na primeru njihov značaj uvek kad vam se ukaže prilika. Znajte i da će nekim dečacima iskazivanje osećanja ići lako, dok će drugi biti prirodno zatvoreniji, pa će vam trebati više vremena i verovatno opuštenije okruženje da biste ih naučili da pokažu emocije.
2. Pretpostavljaju da njihovi sinovi nikad neće biti u ulozi žrtve
Roditelji imaju potrebu da zaštite svoje ćerke i to jeste važno. Ali, zaboravljamo da i dečaci lako mogu postati žrtve. Prema istraživanju sajta MaleSurvivor, jedan od šest dečaka doživi neku vrstu neželjenog intimnog kontakta do svoje 18 godine.
Učite svoju decu nazivima za sve delove tela, na vreme s njima razgovarajte o granicama koje treba da postave u kontaktu s drugim ljudima, naučite ih kada i kako da kažu NE. Ako vi budete izbegavali da obavite ovaj razgovor, neko drugi će to učiniti za vas, bez vašeg znanja. A to vam se sigurno neće dopasti.
I neka vaš dečak zna da vam se uvek može obratiti, za pomoć ili razgovor kad ima problem. I da ćete uvek saslušati. I da neće upasti u nevolju jer vam je rekao istinu.
3. Od njih očekuju da vole sport i da budu dobri sportisti
Sport je odličan način da se potroši energija i slobodno vreme, ali, kao i sve drugo, ni sport nije za svakog. Deca bi svakako trebalo da se oprobaju u nekoliko sportova dok su mala, naročito u timskim sportovima – oni nas uče drugim važnim stvarima, poput timskog rada, duha zajedništva, upornosti. Ali, vaš sin stvarno ne mora da bude sjajan sportista, naročito ako ga to ne privlači.
Fizička aktivnost je važna, ali postoje mnogi načini da deca budu fizički aktivna, a da to nije sport. Igra s drugarima, vožnja bicikla, šetnja, sve su to fizičke aktivnosti koje mogu biti dovoljne vašem detetu.
I upamtite, nikako, ali nikako ne znači da su oni muškarci koji se bave sportom – pravi muškarci. Na to da li će vaš sin postati pravi muškarac uticaće mnogo toga, ali ne i igranje fudbala ili vaterpola.
4. Ne dozvoljavaju im da imaju strahove
I dečaci imaju pravo da budu uplašeni.
Umesto da im kažete „Nemaš čega da se plašiš!” pitajte ih da vam objasne svoje strahove. Recite im da je strah normalna stvar i da hrabri ljudi nisu oni koji se ničeg nikad nisu plašili, već oni koji se plaše, ali odluče da ne dozvole da ih strah u bilo čemu sputava.
5. Pretpostavljaju da njihovi sinovi nikom neće nauditi
Svi mi volimo da verujemo da su naša deca najbolja. Ali naše sinove, isto kao i ćerke, moramo učiti empatiji, kako bi u ranoj dobi naučili da uvek vode računa o tome šta će njihove reči ili dela izazvati u drugim ljudima.
Moramo ih učiti i da poštuju granice koje im postavljaju ljudi oko njih, kao i da nečije NE, znači zaista NE.
6. Neumesno se šale na račun piše svog sina
U vašoj kući bi trebalo da budu zabranjene bilo kakve šale kojima se ismeva nečija mala piša. Društvo stavlja ogroman pritisak na dečake i muškarce kada je ova tema u pitanju i na roditeljima je da na ovaj način nikad ne posramljuju svoje sinove.
Osim toga, šale koje pravimo na račun tuđih polnih organa su okrutne, a vaša deca nikad ne bi trebalo da od vas osete okrutnost, pa makar ona bila usmerena ka nekom sasvim nebitnom. Deca to upijaju i brzo prihvataju kao model ponašanja.
7. Prestanu da ih grle i da budu nežni prema njima kad porastu
Nikad mi nije bilo jasno zašto roditelji prestaju da pokazuju nežnost prema sinovima čim se oni približe pubertetu. Naravno da nisu više onako slatki, ali ljudski dodir i nežnost je osnovna potreba svih ljudi na planeti, ma koliko godina imali.
Znamo. Reći ćete da vi to želite, ali oni više ne žele. Nije tačno. Možda ne žele da ih obasipate nežnošću na svakom koraku, ali taj osećaj da ih volite i da ćete uvek biti tu kad im zatrebate, vaši sinovi nikad neće prerasti.
Jer, deca se rađaju s potrebom da budu voljena. I nikad ne prerastu tu potrebu.
Izvor: goodmenproject.com
Priredila A.C.