Играјте се с децом, постављајте им загонетке и не дозволите им да време проводе пред екраном јер им то не подстиче рад мозга
Откад су у последњих 25 година вишесатно седење пред телевизором и видео-игре заменили пењање по дрвећу, трчање и скакање у природи, половина данашње деце од шест година има развојне потешкоће. То тврди др Ранко Рајовић, специјалиста интерне медицине из Новога Сада, који се годинама бавио истраживањима у области неурофизиологије и њеној примени у педагогији.
Ранко Рајовић, иначе оснивач Менсе Србије и Одсека за даровите Никола Тесла Центра, те вишегодишњи председник одбора светске Менсе за даровиту децу, одржао је предавање “Како успешно развијати интелигенцију детета кроз игру” и представио своју методу учења НТЦ засновану на игри која се проводи у 15 европских земаља. Та метода темељи се на функционалном, примењивом знању до којег се стиже игром, асоцијацијама и решавањем логичких загонетки, а не бубањем и понављањем података.
Др Рајовић, пре свега, проблем с развојем деце приписује родитељима. Сматра да родитељи греше јер превеликом бригом деци умањују развој биолошких способности и прилагођавање околини препуштајући их модерним технологијама иза четири зида, што им подстиче развој мозга.
– Од родитеља се наслеђује потенцијал, а не интелигенција. Истраживања доказују да интелектуалне способности зависе управо од броја синапси у мозгу које се формирају зависно од разних стимулација. Деца данас већину времена проведу у стану, а без кретања не развијају се важни делови мозга. Гледање телевизије је проблем ако дуго траје, јер дете које се не креће шаље погрешне импулсе у мозак. Оно што је евидентно, то су сметње говора и равна стопала код 70 посто деце, а развојне потешкоће присутне су код сваког другог детета од шест година – упозорава др Рајовић. Наглашава да је проблем и то што деца више не ходају јер се возе аутомобилима у вртиће и школе.
– Дете које жели да се врти, скаче, треба и пустити да се и то тако да оно само одабере колико времена жели да проведе у тој активности. Ако жели да скаче с фотеље на фотељу, не треба му бранити јер све то симулише настанак синапси. За сваких пола сата или сат гледања телевизије, дете истога дана треба провести двоструко више времена непољу, у игри. Вишесатно играње компјутерских игара води до све присутније дислексије, као и поремећаја у говору – каже познати стручњак, сарадник 11 факултета и отац четворо деце.
Истраживања су показала да мозак успоставља 75 посто свих неуронских веза у мозгу (синапси) до седме године, а од тога 50 посто синапси настане већ до пете године. Доказано је да током основношколског и средњошколског образовања ученици користе само 25 посто могућности мозга, а настава се, уз то, проводи по постулатима старима и више од 90 година без да, установио је Рајовић, прати физиологију мозга. Стога упућује на то да се посебно треба посветити предшколској доби, учинковитијом учењу и коришћењу дечјег памћења, као што се то ради у азијским земљама попут Јапана и Кине.
Рајовић своје закључке о интелектуалној надмоћи азијске деце темељи на ПИСА тестирању, међународној процени знања и вештина 15-годишњих ученика која се сваке три године спроводи у индустријским земљама.
– ПИСА тест из 2003, 2006. и 2009. показао је да деца, не само с подручја бивше Југославије, него и из читаве Европе, знатно заостају за вршњацима из источне Азије. Једна од претпоставки је да је разлог томе рана стимулација која је уобичајена за децу из источне Азије. Наиме, док европска деца почињу учити слова тек у петој или шестој години, у Јапану већ у трећој години знају више од 100 слова свог писма – сликовних симбола. Односно, савладавају два паралелна писма, једно које их учи јапанске појмове, а друго увезене попут аутомобила, биоскопа и сл. Резултати који показују да деца из југоисточне Азије постижу одличне резултате на међународним тестовима знања доводе до закључка да су њихове методе раног учења препознавања симбола, тј. класификација и асоцијативно памћење, заиста стимулативне. Јапанци користе мозак другачије. Рецимо, њихова математичка секција за напредну децу у 6. разреду добије на папиру милијонске бројеве да их помноже. Дете гледа тај број, нешто куцка руком и добије резултат за 10-ак секунди што ми не можемо без калкулатора. Такође, код нас, свака је нова генерација све слабија и слабија. Имају мањи речник те опште и знање из математике – рекао је др Рајовић.
У Европи се једино Финска издваја децом која функционално размишљају. Било је покушаја да се њихов модел учења примијени и у другим земљама, но без нарочитог успеха. Рајовић сматра да је разлог високе разине функционалног знања узрокован чињеницом да око 60 посто финских малишана научи да говори шведски у раној доби, а он је потпуно друкчији од њиховог матерњег језика, иначе врло тешког и компликованог.
Др. Рајовић је осмислио НТЦ програм за учење. Кроз игре, слагалице и карте метода помаже да дјеца науче пуно ствари. Рајовић предлаже родитељима да децу у најранијој доби уче заставе држава, као и асоцијације које су вежу уз те земље.
Извор: 24sata.hr
Фото: Ведран Ситница