Nakon dve školske godine u kojima je kovid pandemija promenila mnogo toga, ove godine se maturanti spremaju za završni ispit u redovnim okolnostima. Prethodna dva ispita bila su, kako su i iz Ministarstva prosvete objašnjavali, u skladu sa situacijom i mogućnostima koje su tadašnji osmaci imali, da se pripreme. Išlo se ka većem broju pitanja otvorenog tipa, što je objektivno za đake bila olakšavajuća okolnost.
Nekoliko nastavnika i direktora beogradskih gimnazija govorilo je za Blic o predstojećim završnim ispitima i tome da li kriterijume treba menjati.
– Kada je u pitanju težina završnih testova, mislim da ne treba ići linijom manjeg otpora i ne treba spuštati kriterijum. Sumnjam da će sada doći do toga, tako da verujem da će se ove godine primeniti isti princip koji je važio pre pandemije – kaže za „Blic“ Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija.
Sličnog mišljenja je i direktorka Četrnaeste gimnazije u Beogradu, koja smatra da su đaci imali dovoljno vremena da se vrate iz režima pandemije te da nema potrebe smanjivati kriterijum.
– Mislim da su đaci dovoljno išli u školu da mogu da odgovore na sve zahteve testa. Kolege su dale svoj maksimum i deca su imala sasvim dovoljno vremena, tako da mislim da nema potrebe za olakšanim testovima ove godine, ali nisam ja ko odlučuje o tome, tako da ćemo videti kako odluče u Zavodu – kaže za „Blic“ Marija Miletić.
Iako je za rano zaključiti u kojim školama će biti najviše đačkih prijava, predviđanja su da će i ove godine zainteresovanost učenika za gimnazije biti rekordna, a tome u prilog ide i jedan novi razlog – državna matura.
Maksimalni broj bodova koji učenici mogu poneti je kao i do sada 100, i to 60 na postignutom uspehu i 40 na završnom ispitu.
Koliko je bodova potrebno za upis u beogradskim gimnazijama
Beogradske gimnazije već godinama u nazad važe za najtraženije škole, a na najveća navala do sada bila je na one koje se vode kao „elitne“, smeštene u strogom centru grada, poput Prve, Treće, Četrnaeste, a pa i Deseta gimnazija na Novom Beogradu.
Prema prošlogodišnjim rezultatima za prirodni smer u ovim gimnazijama je bilo potrebno da učenik sakupi barem 97,08 poena u Trećoj, odnosno 94,33 u Četrnaestoj, što bi značilo da potrencionalni kandidat mora da ima skoro maksimalan broj bodova, piše Blic.
Inače, šaci iz osnovne škole mogu maksimalno da “prenesu” 60 bodova, a računa se samo uspeh ostvaren u šestom, sedmom i osmom razredu osnovne škole. Računanje je jednostavno, zbraja se prosek ocena na kraju sva tri razreda i množi se sa četiri.
Za upis učenika u prvi razred srednje škole u Republici Srbiji za školsku 2022/2023. godinu planirano je ukupno 74.982 mesta, od čega je 56.750 mesta u srednjem stručnom obrazovanju, dok je 18.232 mesta obezbeđeno za učenike koji žele da upišu gimnaziju.