Zagonetna pitanja kojima ćete podstaći decu na razmišljanje

mart 16, 2015

Zagonetna pitanja su način na koji možemo decu da podstaknemo da više koriste mozak, da povezuju, budu kreativna, pa će im biti lakše i zabavnije da savladavaju gradivo i uče.
Šta je to što povezuje uplašenu krticu i slovo M?
Ovo je pitanje koje je postavljeno deci u jednoj školi u Beogradu, kako bi se proverio njihov način razmišljanja. Ne znanja, već razmišljanja.
Da bi se došlo do odgovora, potrebno je koristiti asocijacije, povezivati stvari, upotrebiti mozak, biti kreativan, zaključivati. Nimalo lako i jednostavno, pogotovo kada veći deo života učite podatke napamet, što predstavlja takozvano reproduktivno učenje. Naime, možemo nešto da ponovimo 20 ili 30 puta i opet ćemo zaboraviti, zbog toga što je ponavljanje glavna, ali često i pogrešna, strategija za učenje. Stručnjaci smatraju da se povezivanjem, odnosno uz funkcionalno učenje, ipak daleko lakše pamti.

Pročitajte i Zagonetna priča Uroša Petrovića

Na primer, da li vam se desilo da se upoznate sa nekim, kažete kako se zovete, čujete njegovo ili njeno ime, a odmah posle par sekundi zaboravite kako se ta osoba zove? Rešenje „problema” je u tome da se odmah napravi asocijacija – „ti se zoveš Kata, tako se isto zove i moja tetka”, ili „ti se zoveš Kata, baš kao i ona lepa narodna pesma”.

Što više neurona angažujemo u procesu memorisanja, lakše ćemo upamtiti željeni pojam. Najbolje su asocijativne tehnike. Zamišljene slike pamtimo mnogo brže i lakše nego ukoliko pokušavamo da upamtimo samo tekst. To, uostalom, tvrdi Ranko Rajović, tvorac NTC sistema učenja, i Uroš Petrović, autor zagonetnih pitanja i prvi čovek MENSA Srbije.
Tek, da se vratimo na pitanje sa početka teksta.
Posle niza pokušaja, jedan dečak je naglas razmišljao i pitao da li zagonetka ima veze sa rimskim slovom “M”, odnosno brojem 1000.

Pročitajte i Škola treba da nauči decu da misle

Nakon potvrdnog odgovora, stiglo je i rešenje:
Krtici srce lupa 1000 puta u minuti kada se uplaši.
Reč je o klasičnom zagonetnom pitanju, drugačijem od uobičajnih pitanja na koja deca nailaze u osnovnim školama. Na uobičajeno školsko pitanje odgovor daje samo onaj koji je naučio, zapamtio, čuo došaptavanje ili na drugi način prethodno usvojio znanje. Takvo dete će odgovoriti odmah. Druga deca neće odgovoriti, neće razmišljati, neće dati svoju ideju, neće se igrati, neće se truditi da upotrebe mozak.
Tri prednosti zagonetnih pitanja
Roditelj će moći, kada god poželi, da uživa zajedno sa decom u učenju gradiva i, makar na nekoliko minuta, stvori dinamičnu, zanimljivu atmosferu u kojoj njegov mališan razmišlja i pokušava da primeni sve što zna, pretpostavi ili zaključi kako bi došao do odgovora.
Na ovaj način se kod dece hrabri i uvežbava važna veština postavljanja pravih pitanja za sticanje novih podataka, koji im mogu pomoći na putu do traženog odgovora.
Deca vole ovakav način rada, a ako vole to što uče, lakše mogu i da usvoje školsko gradivo.
Kako prilagoditi zagonetna pitanja za decu i njihov uzrast
Na primer, želite da deci postavite pitanje o Van Gogu, čuvenom slikaru. Kako većina mališana ne zna o kome je reč, pitanju bi trebalo da da prethodi jasan i zanimljiv uvod.
Primer:
Mnoga deca lepo crtaju. Postoje i odrasli ljudi koji tako lepo crtaju, da čitavog života samo to rade i za njih se zna u celom svetu. Ti ljudi po profesiji su slikari. Jedan od najpoznatijih slikara bio je i čovek koji se zvao Van Gog (Nije cilj ovog uvoda da deca zapamte ime ili delo slavnog umetnika,iako se i to često događa, kao usputna, neplanirana dobrobit ovakvog načina rada).
Kada se priča ili piše o tom slikaru, koji je živeo pre više od 150 godina i naslikao gotovo dve hiljade slika i crteža, veoma često se pominje jedna slika koja se zove “Pšenična polja sa vranama”. Zašto se baš ta slika pominje češće od većine drugih?
Uslediće temeljno promišljanje o slikarima i njihovim delima. Dete će pokušati da shvati zašto se baš ta slika tako često pominje, u čemu je njena posebnost u odnosu na ostale:
To je njegova najveća slika!
To je jedina njegova slika na kojoj su neke životinje!
To je jedina njegova slika koju je nacrtao flomasterima!
To je njegova najmanja slika!
To je slika za koju je dobio najviše para!
To je jedina slika koju je nacrtao naopačke!
To je slika koja nije kockasta! (Dete želi da kaže da nije kvadratnog oblika!)
To je jedina njegova slika koja je skroz žuta!
Posle puno ideja, razmišljanja, prepostavki i nadovezivanja, dolazi se i do tačnog odgovora:
To je njegova poslednja slika!
Na kraju, sam trenutak davanja tačnog odgovora nije najvažniji – najvažnije je ono što dolazi pre njega: minuti kreativnog razmišljanja u kojoj dete misli, povezuje i pokušava da dođe do odgovora.

Pročitajte i Mozgalice

Evo još jednog primera zagonetnog pitanja
Šta je to što može da stane u šaku, i dok je tih dimenzija uvek se nosi u torbi?
Odgovor na ovo pitanje znaju sva deca jer su o tome učila u školi, ali pitanje u ovom slučaju nije postavljeno na način na koji se obično postavlja u udžbenicima, već tako da podstiče na razmišljanje.
’Stane u šaku’, znači malo je.
’Dok je tih dimenzija’, sugeriše da je reč o živom biću koje raste.
’Uvek se nosi u torbi’, nameće podpitanje: koje se živo biće dok je malo nosi u torbi, a deca tada već znaju odgovor: beba kengura.
U lekciji iz biologije, za učenike petog razreda piše:
Beba kengura dugačka je dva i po centimetra i dok je tako mala, mama je uvek nosi u torbi.
Tipično pitanje u Evropi posle takve lekcije bilo bi: koliko je dugačka beba kengura? Očekivanjem tačnog odgovora proverava se znanje, ne razmišljanje, a poenta obrazovanja trebalo bi da bude razmišljanje. To potvrđuje i famozni PISA test na kome evropska deca zaostaju za vršnjacima iz Azije, a rezultati naše dece su među najlošijima u Evropi.
ZAGONETNO PITANJE: Da li znate šta je zajedničko za dno mora i vrh neba?
Odgovor: zvezda
Evo za vas još nekoliko zagonetnih pitanja:
– Koje blago čuva preko hiljadu čuvara?
– Zašto beli medved ne jede pingvine?
– Padala je jaka kiša i miš se sakrio ispod male pečurke. Tu nije bilo mesta za njegovog drugara, koji je sklonište potražio na drugom mestu. Kada su dan kasnije prolazili pored te iste pečurke, opet je počela jaka kiša i tada su i jedan i drugi miš mogli da se sklone ispod te pečurke. Kako je to moguće?
Izvor: blog.novakdjokovicfoundation.org

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


10 komentara na "Zagonetna pitanja kojima ćete podstaći decu na razmišljanje

  1. m kaže:

    Ma daj ko jos uci ovako nastavnici bukvalno teraju decu da lekcije uce napamet od reci do reci.

    1. Ucitelj kaže:

      Vi to znate, zar ne?

    2. Vesna kaže:

      Ne. Ja sam nastavnik i NIKADA ne tražim da se uči napamet.

  2. ucitelj kaže:

    Da li ste vi prosvetni radnik? Ako je odgovor – ne, pitam se kako znate metode rada prosvetnih radnika cele Srbije?

    1. Marijana kaže:

      Nisam prosvetni radnik, ali sam roditelj, koji je naucio svoju decu sve sto znaju, jer ucitelji ne rade nista!!!
      U skoli uce koliko je 2+2, za domaci dobiju zadatak lete dve ovce, koliko ima kilometara do Pariza ako se sa 100 ljubicastih palacinki prekrije krov!!! Nemojte roditeljima pricati kako rade prosvetni radnici u Srbiji, deca nam svakodnevno dolaze iz skole gluplja nego prethodnog dana.

    2. m kaže:

      Da radim sa decom i vidjam sta se trazi po skolama ne u jednom mestu neku u vise njih.

  3. Aleksandra kaže:

    Ja sam prosvjetni radnik i radim u školi preko 20 godina u predmetnoj nastavi,Moj predmet skoro da nema sličnosti sa ovim pitanjima koja su navedena u prethodnom tekstu,ali me je oduševila kreativnost i način na koji se pomoću njih dolazi do suštine!!Da….slažem se da su nam đeca sve gluplja i gluplja,ali ne mogu prihvatiti kritiku na račun prosvjetnih radnika!!Đeca dođu iz škole,završe zadatke da bi “učinili” roditeljima,koji će ih onda častiti lap-topom,odlaskom u igraonicu,Deltu i sl….Znači da se stalno “podmićujemo”(!!!???) da bi bili odlični đaci!Danas je važno da roditelj pokaže knjižicu u kojoj su sve petice,na nekom porodičnom ručku,a znanje i njegova primjenljivost nijesu bitni!!Prihvatam kritike i na Naš račun,ali nije sve samo do nastavnika/učitelja!Ne možete,u današnje vrijeme.očekivati da učitelji nauče đecu svemu!Pravo da Vam kažem,ima đece koja ne posjeduju osnovnu kulturu ponašanja za stolom!?To se ne uči u školi!!
    Imala bih ja još dosta toga reći,ali da ne zamaram.
    Hvala

    1. JOVANA kaže:

      Aleksandra, saglasna sam sa Vašim komentarom. Mnogim roditeljima je veoma bitno da se pohvale sa ocenama svoje dece, a nije im bitno koliko deca zaista znaju. Uostalom, mnogi roditelji, ne znaju ni šta im deca uče u školi, ne otvore ni njihove sveske, ni knjige (pišem o nižim razredima), ali su glavni u komentarima kako učiteljice ništa ne rade, pa deca moraju sve sama. Žalosno je kada roditelji kažu da nemaju vremena da pogledaju šta deca rade u školi. S tim samo pokazuju koliko su nezainteresovani za njihov rad i zalaganje. A što se tiče načina rada u školama, tu učitelji ne mogu ništa da promene dok je plan rada takav kakav je. Oni moraju da ispoštuju taj plan i nemaju vremena da se posvete drugim načinima rada.

    2. Lea kaže:

      Svaka cast!!!

    3. Novosađanka kaže:

      Jedan sam od roditelja koji ne očekuje da njegovo dete svemu nauče prosvetni radnici.
      Moje dete je 6. razred pa stoga imam neka iskustva što se Vaših kolega tiče. Slažem se da deca mnogo toga trebaju da ponesu od kuće ali u školi bi mnogo toga morali da nadograde. Ne zovu se škole valjda džaba “obrazovno-vaspitne institucije.”
      Uglavnom, iako su nam deca sve bahatija, bezobzirnija, nehumanija (a to sve nose od kuće), lično mislim da mnogim Vašim kolegama nije mesto u školi. Za razliku od onih drugih, koji toliko lepo rade sa decom da mogu slobodno da kažem da su “rođeni za taj posao!”
      I još nešto na kraju: molim Vas da, s obzirom da imate višedecenijsko iskustvo kao prosvetni radnik, ubuduće obratite pažnju na pravopis. Vaše greške mnogo bodu oči!

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama