Posle više odlaganja, zakon o zaposlenima u javnim službama trebalo bi da bude usvojen krajem meseca, a za usvajanje su pripremljene i izmene Zakona o sistemu plata u javnom sektoru. Cilj tih propisa je da se stvori stručna i efikasna javna uprava od koje bi građani dobijali kvalitetniju uslugu. S druge strane, sindikati su protiv, kako kažu, cepanja radnog zakonodavstva i ističu da se time prave razlike između zaposlenih u javnom i privatnom sektoru.
Kvalitet i znanje biće glavni kriterijumi za zapošljavanje u javnim službama, i to isključivo preko konkursa, obećavaju nadležni. Uz to, kažu, pravedno će se meriti svačiji učinak i na osnovu toga moći će da se napreduje. Za isti posao u svakoj službi plata će biti ista. Novi propisi trebalo bi da se primenjuju od januara, ali ništa novo, bar za početak, ne unose u zarade.
“Ono što ovaj zakon garantuje je da nema smanjivanja zarada nikome u momentu primene ovog zakona, čak i ako bude raspoređen na radno mesto koje bi imalo za reperkusiju po ovom zakonu – određivanje plate niže u odnosu na onu koju je imao – tom će se zadržati plata i ona će trajati dok u tom platnom razredu ne stekne i ne dostigne taj nivo zarade”, navodi Zoran Kasalović, državni sekretar u Ministrstvu državne uprave i lokalne samouprave.
Vladimir Mihajlović iz Centra za evropske politike navodi da je to diskutabilna odluka s tim što je to rezultat očuvanja socijalnog mira.
“Ako je neko dugi niz godina primao više nego što zaslužuje, ako tako kažemo, da li je opravdano da on nastavlja da prima i u budućem periodu taj iznos, tu platu, iako se po metodologiji po kojoj bude izvršeno vrednovanje zapravo pokazalo da on ne zaslužuje, tako da je to zaista diskutabilna odluka s tim što je to rezultat očuvanja socijalnog mira”, objašnjava Mihajlović.
Sindikati podržavaju ideju “za isti posao ista plata”, ali, kažu, u našim uslovima, razvrstavanje radnih mesta u platne grupe i platne razrede je teško. Protiv su odredbe prema kojoj zaposleni, uz svoju saglasnost, može da radi na primer i 70 sati nedeljno, što se, podsećaju, kosi sa Zakonom o radu. Neprihvatljive su im još neke odredbe.
“Predviđen je dodatak – uvećanje plate za dodatno opterećenje, recimo da radite najmanje deset dana neke druge poslove, a morate da radite i svoje poslove i za to da dobijete neku nadoknadu od četiri odsto osnovne plate, prosto nedopustivo”, objašnjava Duško Vuković iz Saveza samostalnih sindikata.
Lekarima smeta to što ne znaju koja zanimanja će biti u istoj platnoj grupi. Da li će je deliti, recimo, sa administrativnim radnicima. Traže da se njihova profesija izdvoji od drugih zbog specifičnosti.
“Doktor koji operiše i doktor koji radi u domu zdravlja verovatno neće biti u istoj platnoj grupi i istoj platnoj kategoriji, ali jednostavno, u odnosu na druge zaposlene, kako u zdravstvu tako i u drugim javnim službama, može praktično doći do gubitka nagrade za one koji se bave odgovornijim poslom nego neki drugi”, navodi dr Milan Dinić, predsednik Lekarske komore Srbije.
U resornom ministarstvu kažu da će razmotriti sve kritike i predloge. Kao dobre odredbe u Nacrtu zakona o zaposlenima u javnim službama, stručnjaci ističu to što je predviđen mnogo bolji sistem ocenjivanja od postojećeg koji se primenjuje za državne službenike. Samo što, kažu, treba obezbediti sredstva za primenu propisa o napredovanju u službi.
Izvor: RTS
“Ono što ovaj zakon garantuje je da nema smanjivanja zarada nikome u momentu primene ovog zakona, čak i ako bude raspoređen na radno mesto koje bi imalo za reperkusiju po ovom zakonu – određivanje plate niže u odnosu na onu koju je imao – tom će se zadržati plata i ona će trajati dok u tom platnom razredu ne stekne i ne dostigne taj nivo zarade”, navodi Zoran Kasalović, državni sekretar u Ministrstvu državne uprave i lokalne samouprave.
Vladimir Mihajlović iz Centra za evropske politike navodi da je to diskutabilna odluka s tim što je to rezultat očuvanja socijalnog mira.
“Ako je neko dugi niz godina primao više nego što zaslužuje, ako tako kažemo, da li je opravdano da on nastavlja da prima i u budućem periodu taj iznos, tu platu, iako se po metodologiji po kojoj bude izvršeno vrednovanje zapravo pokazalo da on ne zaslužuje, tako da je to zaista diskutabilna odluka s tim što je to rezultat očuvanja socijalnog mira”, objašnjava Mihajlović.
Sindikati podržavaju ideju “za isti posao ista plata”, ali, kažu, u našim uslovima, razvrstavanje radnih mesta u platne grupe i platne razrede je teško. Protiv su odredbe prema kojoj zaposleni, uz svoju saglasnost, može da radi na primer i 70 sati nedeljno, što se, podsećaju, kosi sa Zakonom o radu. Neprihvatljive su im još neke odredbe.
“Predviđen je dodatak – uvećanje plate za dodatno opterećenje, recimo da radite najmanje deset dana neke druge poslove, a morate da radite i svoje poslove i za to da dobijete neku nadoknadu od četiri odsto osnovne plate, prosto nedopustivo”, objašnjava Duško Vuković iz Saveza samostalnih sindikata.
Lekarima smeta to što ne znaju koja zanimanja će biti u istoj platnoj grupi. Da li će je deliti, recimo, sa administrativnim radnicima. Traže da se njihova profesija izdvoji od drugih zbog specifičnosti.
“Doktor koji operiše i doktor koji radi u domu zdravlja verovatno neće biti u istoj platnoj grupi i istoj platnoj kategoriji, ali jednostavno, u odnosu na druge zaposlene, kako u zdravstvu tako i u drugim javnim službama, može praktično doći do gubitka nagrade za one koji se bave odgovornijim poslom nego neki drugi”, navodi dr Milan Dinić, predsednik Lekarske komore Srbije.
U resornom ministarstvu kažu da će razmotriti sve kritike i predloge. Kao dobre odredbe u Nacrtu zakona o zaposlenima u javnim službama, stručnjaci ističu to što je predviđen mnogo bolji sistem ocenjivanja od postojećeg koji se primenjuje za državne službenike. Samo što, kažu, treba obezbediti sredstva za primenu propisa o napredovanju u službi.
Izvor: RTS