Kada se govori o problemu nedostatka kadra u prosveti i o nezainteresovanosti mladih da rade u školi, kao glavni razlog navodi se – finansijski aspekt posla. Nastavničke plate jesu male, a primanja negde oko proseka imaju samo oni sa sedmim stepenom stručne spreme i solidnim radnim stažom. Međutim, kada se uzme u obzir i to da smerovi za neka od najplaćenijih zanimanja u srednjim školama ostaju prazni, onda ne možemo sa sigurnošću tvrditi da su loša primanja razlog što mladi beže od prosvete. Jer, podaci jasno kažu, beže i od zanata gde su primanja i trostruko veća nego u učionici. Stvar je, pre, u uslovima rada.
Kako piše Euronews, za veće poslove, poput renoviranja kupatila, na vodoinstalatera, električara, keramičara čeka se mesecima. Bez zakazivanja danas je nemoguće otići kod frizera, automehaničara. Sve su to deficitarna zanimanja, gde se dobro zarađuje. Prema podacima Infostuda poslodavcima je prošle godine bilo najteže da nađu radnike na pozicijama poput mehaničara, frizera, pekara, metalostrugara, stolara i vodointalatera.
Za te pozicije bili su spremni da ponude i velike zarade. Frizerima i pekarima 200.000 dinara, mehaničarima 240.000, a za vodoinstalatera je ponuđena zarada u iznosu od čak 250.000 dinara. To je skoro duplo veća plata nego lekara u domovima zdravlja, nastavnika u školama.
Ipak, retko ko se odlučuje da posle završene osnovne škole upiše zanat. Primera radi, u Građevinskoj školi na Zvezdari ranije je postojao smer za vodoinstalatera, ali kako godinama unazad nije bilo zainteresovanih kandidata, on je izbačen sa liste za upis.
Slično je i sa zidarima, tesarima, armiračima. Na smer koji objedinjuje ta tri zanata – Operator osnovnih građevinskih radova u Građevinskoj školi prošle godine prijavila su se samo dva kandidata. Škola je te kandidate morala da prebaci na druge smerove. Građevinska industrija beleži najveći rast u Srbiji, a u ovom momentu nedostaje oko 30.000 majstora svih profila, ali mladi nisu zainteresovani za te poslove.
Istraživanja Infostuda su pokazala da su mladi nezainteresovani da uče zanat i kroz neformalno obrazovanje.
“Kada razgovaramo sa vodoinstalaterima, automehaničarima od njih dobijemo povratnu informaciju da mladi nisu zainteresovani da dođu da uče zanat uz majstore, kao šegrti, kroz neformalno obrazovanje”, pojašnjava Miloš Turinski iz Infostuda.
Rade Zejak, direktor Građevinske škole na Zvezdari kaže da ni siguran posao i dobra plata nisu dovoljna stimulacija za roditelje da usmere decu ka zanatima.
“Svi bi hteli za svoju decu lagodnije radno mesto, gde su zaštićeni od spoljnih uslova – vetra, kiše, hladnoće, sunca. Mi se kao škola maksimalno zalažemo da obezbedimo stipendije, kredite za decu. Međutim, to nije bila dovoljna motivacija”, kaže on za Euronews Srbija.